Danica Ćurčić za Danas: Podeljeni emigrantski identitet je na neki način i moja lična priča

U emotivnoj i vrlo dirljivoj priči o identitetu onih koji su devedesetih godina odlazili iz nekadašnje Jugoslavije, i u međuvremenu postajali stranci na prostoru sa koga su potekli, ali i u novim domovinama u kojima nisu potpuno prihvaćeni, okupljena je jedna od najboljih regionalnih glumačkih ekipa, a glavnu junakinju, četrdesetogodišnju advokaticu Natali koja je emigrirala odavde, igra Danica Ćurčić.

Sirin, mitološko biće istočnoevropskih legendi koje je pola žena – pola ptica, poslužilo je Šahmanoviću kao polazna metafora da svojim filmom, zapravo, napravi uzbudljiv omaž generacijama koje i danas nose težak prtljag svojih pređašnjih i sadašnjih života i da s pravom osvoji publiku i kritiku, a kako za Danas kaže Danica Ćurčić, danska glumica srpskog porekla čija filmska karijera poslednjih godina dobija i značaj evropske, između nje i junakinje koju igra ima i neke lične „kopče“.

– To je dosta kompleksna priča o podeljenom identitetu, onom unutrašnjem i onom geografskom koji vezuje ljude za podneblje iz koga su potekli, napisana je sa puno emocija, i zahvalna sam Senadu Šahmanoviću što me je pozvao da budem deo ovog filma. Uloga koju igram za mene lično je vrlo izazovna, identifikovala sam se sa nekim stvarima koje nosi taj lik – živim i radim u Kopenhagenu, rođena sam u Beogradu i imam srpske korene, i negde sam u sebi prepoznala taj sentiment koji ima Šahmanovićeva junakinja. Proces rada nije bio jednostavan, ali divno smo sarađivali, imala sam podršku cele ekipe filma koji nam je svima doneo jedno vrlo emotivno putovanje – kaže Danica Ćurčić.

Glumica koju ovdašnja publika poznaje po filmovima „Mrak“ Dušana Milića iz 2019, „Murina“ hrvatske rediteljke Antonete Alamat Kusijanović, koji je 2021. u Kanu osvojio nagradu „Camera d’Or“ za najbolje debitantsko ostvarenje, ali i po nagradi za najbolju mladu glumicu na Berlinalu 2014, i drugim brojnim priznanjima, kaže da je njena junaknjia u „Sirinu“ jedna od mnogih koje su zbog ratova devedesetih godina emigrirale odavde, a u želji da zaboravi bolnu prošlost promenila je identitet i pokušala da izbriše svoje poreklo.

– „Sirin“ jeste priča o ljudima sa ovog prostora, ali je i univerzalna, radnja može bilo gde da se događa, iako lokaliet u ovom filmu takođe igra važnu ulogu. Natali je uspešna advokatica u Francuskoj, ali sama je i nije srećna, iako je stavila karijeru ispred svega. Posle više od dvadeset godina vraća se u Crnu Goru zbog pravnog slučaja oko nasledstva koji će se pokazati vrlo komplikovanim i neobičnim, jer brat bogate starije žene koja je živela u inostranstvu i tamo nije imala porodicu, ne dozvoljava ispunjenje njenog testamenta. A to je podizanje crkve na delu placa pored njegove kuće. Pokušaj da okonča ovaj pravni slučaj ipak polako prerasta u potragu o njenoj prošlosti, detinjstvu, porodici, samoj sebi, i razrešenju pitanja ko je ona danas, što je vrlo bolno – objašnjava Danica Ćurčić.

Na naše pitanje koja je scena u „Sirinu“ za nju lično možda najuzbudljivija i najpotresnija (a takvih scena ima dosta), jedna od najperspektivnijih evropskih glumica kaže da je u svakom kadru, zajedno sa rediteljem Šahmanovićem, kreirala balans u kojem će da se složi svaka scena, da je to postignuto i u montaži, tako da ovaj film ima pravu meru u svemu.

– Ako bih ipak morala da izaberem, susret moje junakinje sa sestrom posle toliko godina ćutanja, koji se dešava u poslednjim kadrovima filma, za mene lično je najemotivnija scena. Jako me je dirnula, jer je toliko toga neizrečeno među njima. Njena sestra ima ćerku, i sva ta generacijska drama ljudi koji su emigrirali odavde u strašnim godinama ratova, možda upravo kroz taj porodični odnos dobija pravu dimenziju u ovom filmu. A ona je vrlo duboka, ima više slojeva, i vezana je za sve emigrante ovog sveta.

O tome kako je ona doživela ta dešavanja u nekadašnjoj Jugoslaviji, s obzirom da je njen otac radio u ambasadi u Kopenhagenu, i da je dolaskom na vlast Slobodana Miloševića i prvih turbulencija odlučio da promeni posao i da ostane u Danskoj, Danica Ćurčić kaže za Danas:

– Imala sam samo godinu dana kada smo se 1986. iz Beograda preselili u Kopenhagen, u Danskoj je rođen i moj mlađi brat, tako da su naši roditelji zbog nas „filtrirali“ te ratne događaje i vesti koje su stizale iz raznih medija, i pokušavali da nas zaštite. Zahvaljujući tome nismo zatrovani tim ratovima, ceo prostor koji je nekada bio Jugoslavija za mene i moju porodicu i dalje je na neki način domovina, podneblje iz koje potičemo, i uvek se jako radujem kad dođem, kao što se radujem i dolascima u Beograd. Posebno me obraduju pozivi da snimam, bez obzira što u danskim pozorištima takođe puno igram, kao i na filmu. Srećna sam što sam sada na festivalu u Herceg Novom, i što je posle Sarajeva i publika ovde mogla da vidi „Sirin“, jer je to film koji nosi u sebi najdublje ljudske emocije, i najviše volim kada sam deo takvih filmova. Verujem da će imati bogat festivalski život, jer, koliko znam, „Sirinu“ stižu brojni pozivi – ističe Danica Ćurčić.

Zločin u Štrpcima

Prva scena u „Sirinu“ počinje sećanjem glavne junakinje na otmicu njenog oca u vozu u Štrpcima, februara 1993, kada su pripadnici srpskih paravojnih jedinica oteli grupu putnika iz voza na relaciji Bar – Beograd, 18 Bošnjaka i jednog Hrvata, i potom ih likvidirali.
Ovo je možda i prvi film u kojem se pominje ovaj ratni zločin, a na pitanje Danasa da li je on i povod što glavna junakinja u inostranstvu menja svoje ime i prezime, Senad Šahmanović kaže:

– To je nešto o čemu sam razmišljao, i kako ovaj događaj korporirati u filmu. Taj momenat, kada ljudi na osnovu svog imena i prezimena budu odvedeni, i ne vrate se nikad svojim domovima i svojim najbližima, ne znam da li se u životu može desiti veća tragedija jednoj porodici, jednoj osobi. Nisam, međutim, hteo puno da se bavim time, jer ta priča o Štrpcima iziskuje jedan potpuno novi film, da bi se na pravi način govorilo o tome. I opet se treba fokusirati na emocije, na ljude koji su to preživeli. Čovek koga sam snimio, pošto nisam hteo da imam novinarski tekst o Štrpcima nego pravu sliku o tome, je sin čiji je otac zaista odveden, i to što on govori u filmu zaista je toliko potresno. Po njegovim rečima, svakoj od tih porodica život se promenio iz korena, oni više nisu bili isti ljudi, i to je, nažalost, jedan od onih strašnih događaja koji su se dogodili, koji nas opominju i ne bi smeli nikada više da nam se dogode – kaže Senad Šahmanović, koji scenario ovog filma potpisuje zajedno sa izalijanskom spisateljicom Klaudijom Botino.

Autorska ekipa

Pored Danice Ćurčić, sjane likove u ovom filmu ostvarili su Jasna Đuričić, Marko Baćović, Izudin Bajrović, May-Linda Kasumović, Nikša Butijer, Lidija Kordić, Jelena Simić, Momčilo Otašević, Tihana Ćulafić, Mišo Obradović, Fatmir Spahiu, Simon Shkrelli, Bashkim Alaj…

Direktor fotografije je Aleksandar Jakonić, scenografi Ognjen Smolović i Dragana Baćović, kostimografkinja Lina Leković, menadžer produkcije Filip Poleksić, producent je Veliša Popović (Cut-Up), a snimanje „Sirina“ je podržao i fond Saveta Evrope Eurimaž.

BONUS VIDEO: