Danica Jevđović jedna od autorki stripa „Dosta je s ćutanjem“: „Tema je angažovana , ali smo se u startu složili da želimo da album bude više umetnički a manje ,,parola”

Uz Kristiana Ranđelovića, predsednika Udruženja XY Spektrum, koscenariste i prve vidljive interseks osobe u Srbiji, na stripu su radili poznati autori/ke domaće strip scene: koscenarista Pavle Zelić i strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Ana Milojković Omi i Danica Jevđović.

Izdavač je System Comics iz Beograda.

Strip „Dosta je s ćutanjem“ prvo je izdanje ove vrste u Srbiji, a iniciralo ga je udruženje XY spektrum – Organizacija za polno i rodno varijantne osobe.

Kroz četiri autentične, samostalne priče i umetnička dela sa ključnim porukama i informacijama suptilno utkanim u tkivo stripa – kadrove, table i dijaloge publika može da oseti, sazna i bolje razume sve ono o čemu se, kako i kaže sam naslov ovog izdanja – ćuti.

O tome, kao i koliko je za nju bila izazovna tema na kojoj je radila razgovarali smo sa jednom od strip autorki Danicom Jevđović.

Koliko ste se ranije u životu ili profesionalnoj karijeri, sretali sa temom interseks osoba i koliko vam je ovaj projekat u tom smislu doneo nova saznanja? Šta je najvažnije što ste naučili pre svega u komunikaciji sa Kristianom Ranđelovićem?

– Pre ovog projekta nisam imala priliku da se sretnem sa ovom temom. U tom smislu ovaj projekat mi je pomogao da naučim nešto novo. Zahvaljujući Kristianu saznala sam da međupolnih varijeteta ima koliko i ljudi i da se mogu ispoljiti u bilo kom stadijumu života.
U toku kreativnog rada, kada smo radile dizajn karaktera, postavilo se pitanje kako predstaviti interseks osobu, koje su glavne karakteristike takvog karaktera i slično. Ubrzo smo shvatile da je razmiljanje u tom pravcu beskorisno jer interseks osobe izgledaju kao i sve druge osobe. Ljudi kao i svi drugi ljudi. Kristian nam je takođe obezbedio mnoge pisane materijale na koje smo svi mogli da se oslonimo i dalje samostalno istražujemo ako budemo želeli.

Kako ste doživeli temu vašeg stripa u albumu?

– Tema mog stripa je, nažalost, sve češća u savremenom svetu. Sve više parova ima problema sa začećem, a uzroci su raznoliki. U kontekstu priče na kojoj sam ja radila problem se ispostavio kao složen sled okolnosti, ali kroz priču možemo videti kako se glavni junak suočava sa problemom i prevazilazi ga uz podršku svoje partnerke. U umetničkom smislu nije bilo previše teško jer smo već imali dobro razrađen scenario.

Na stripu ste radili sa koscenaristima Kristianom Ranđelovićem i Pavlom Zelićem, ali i sa tri koleginice strip autorke – Janom Adamović, Draganom Radanović Anom Milojković Omi. Koliko je bilo zahtevno, a koliko korisno raditi u ovako velikom timu?

– Rad u velikom timu mi nije stran, i ovo mi nije prvi projekat sa većim kreativnim timom. U tom smislu rad mi nije bio posebno zahtevan, ali svakako jeste bio koristan. Kristian i Pavle su radili na scenarijima koje su kasnije prosleđeni nama, strip autorkama. Bilo je malo diskusije oko najboljih načina da rešimo određene kadrove, kako u scenariju tako i u stripu, ali uglavnom su ispravke bile minimalne. Takođe, imali smo dosta kratke rokove tako da smo morali da budemo maksimalno efikasni i usredsređeni. Verujem da je rezultat više nego zadovoljavajući.

Kako ste vizualno pristupili stripu i koliko ste u tom smislu imali autorsku slobodu, imajući u vidu da ste radili po zadatom scenariju? Šta vam je bilo najvažnije da postignete u autorskom smislu?

– Zadati scenario ima svoja ograničenja, ali isto tako daje osnovnu formu koju umetnik može da nadograđuje i slobodno tumači. U razgovoru sa scenaristima predstavljene su nam glavne tačke scenarija koje je bilo bitno istaći u crtežu, sve ostalo smo bile slobodne da rešavamo po volji.
Najvažnije mi je bilo da prikažem glavne likove i njihovim ekspresijama i koloritom stvorim atmosferu koja će čitaocu približiti priču. Način na koji ja crtam je uglavnom kombinacija ručno rađenog crteža i digitalnog kolora, što je i ovaj put bio slučaj. Teksturama i bojama sam pokušala da čitaocu ukažem na promenu atmosfere kroz priču, tj. kada je se dešavaju lepe stvari kolorit je lakši i prijatniji, kada je situacija teška i kolorit postaje manje prijatan.

Tema ovog strip albuma je veoma angažovana. Koji je bio recept da realizacija teme ne bude iskazana kao parola, već kao celovito, slojevito i životno umetničko delo?

– Tema ovog stripa jeste angažovana, međutim, kreativni tim se od starta složio da želimo da ceo album bude više umetnički a manje ,,parola”. Tako da, ako pričamo o receptu, na prvom mestu je dobra komunikacija i podela uloga, što verujem da smo postigli. Ideja da ceo album bude podeljen na četiri perioda života je doprinela povezivanju četiri različita umetnička stila u jednu celinu, ali i povezivanje četiri priče u jednu jedinstvenu poruku. Na taj način smo dobili, kako ste rekli, slojevito delo, jer smo problematici teme pristupili u različitim uzrastima. Svaki od njih predstavlja jedan od ključnih perioda života: rađanje, adolescencija, odrastanje i osnivanje porodice. Takođe je na taj način ovaj album i zaokružen, od prve priče gde je fokus na deci do poslednje gde je fokus na stvaranju porodice.