Danica Jovović Prodanović: Kroz sve teme Bine provlači se pitanje prava na grad

Dodaje da kultura ne treba da stane, pogotovo u situacijama kao što su ove.

– Kultura je glas kritičkog promišljanja s jedne strane, a s druge blagotvorna i potrebna ljudima – kaže Danica.

Prema njenim rečima, 18. Bina predstaviće šest izložbi, a počeće izložbom „Daljina koja spaja“ Bratislava Toškovića, arhitekte, koji je svoju celu karijeru realizovao i još uvek realizuje u Helsinkiju, u Finskoj, u zemlji koja je poznata po dobroj arhitekturi i dizajnu.

– Tošković je realizovao ogroman broj objekata najrazličitijih programa, višestruko je nagrađivan, a i dobitnik je Velike nagrade arhitekture za životno delo koju dodeljuje Udruženje arhitekata Srbije, tako da nam je drago da ćemo imati priliku da prikažemo jednu takvu karijeru koja je zaista vrlo značajna i, nažalost, bez ijednog projekta realizovanog u Srbiji – objašnjava Danica.

Pored ove izložbe, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda biće otvorena izložba “Nagrade Piranessi”, koja predstavlja domete savremene arhitekture iz Centralne Evrope, a izložba posvećena spomenicima narodnooslobodilačkoj borbi biće postavljena u Knez Mihailovoj ulici ispred Kulturnog centra Beograda.

U Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu biće izložba posvećena važnoj temi stanovanja pod naslovom “To Dwell/BEST – Južni Tirol/Beograd”.

– Na ovoj izložbi biće prikazani radovi šest arhitekata iz tri generacije – profesori, njihovi đaci i njihovi, uslovno rečeno, sledbenici koji se bave stanovanjem, a svaki od autora će prikazati jedan veći stambeni kompleks i neku manju stambenu jedinicu. Kroz tu izložbu prate se tokovi i u arhitekturi i odnos prema stambenom prostoru kod nas i u Italiji, šta su zajednički momenti, a šta su razlike. Ova izložba je nastala kao plod saradnje Bine i južnotirolskog udruženja arhitekata i umetnika. Sa naše strane, na ovoj izložbi biće predstavljeni radovi profesora Aleksandra Stjepanovića, SARDO arhitekata Ružice i Jovana Sarića, kao i najmlađa generacija, AKVS arhitekti – objašnjava Danica.

Upitana da li će se Bina baviti nekim od gorućih problema Beograda, koji su već godinama dominantni u javnom diskursu, odgovara da se kroz sve teme kojima se bavi ovogodišnje izdanje ove manifestacije provlači “odnos razvoja grada i investitorskog urbanizma, pitanje prava na grad, šta je dobar pristup, a šta nije…”

– Nijedna od priča kojima se bavi Bina nema u odnosu na to odstupnicu. Ne možemo mi više pričati o apstraktnoj arhitekturi i lepoti s jedne strane, a s druge strane ne može da se zaobiđe priča o ekologiji, ne može da se zaobiđe priča o karbon-dioksid otisku, nijedna od priča koje su aktuelne – ističe Danica Jovović Prodanović.

Kako kaže, jedna od ključnih reči kojom se obeležava 18. izdanje Bine je kontinuitet.

– Kontinuitet koji se odnosi na naše istrajavanje da 18 godina radimo ovaj posao, kontinuirano i sa namerom da ukažemo na dobre stvari ali istovremeno da diskutujemo o problemima, da se bavimo arhitekturom i urbanizmom. S druge strane, kroz ceo program se vidi ta misao da se temom arhitekture i urbanizma, zapravo, mora sagledati linija kontinuiteta, koja se vidi i kroz izložbe, kroz rad pojedinih arhitekata, ali isto tako i kroz postavke koje su posvećene arhitekturi sećanja kao što je izložba posvećena spomenicima narodnooslobodilačke borbe pod nazivom Umetnost spomenika Jugoslavije od 1945. do 1991. godine koja je počela u LJubljani pre dve godine, ali je sada, od 32 spomenika, koja su bila prikazana na početku narasla na 52 upravo s ciljem da bi se slavila jedna ideja, naravno, i kvalitet ahitekture i skulpture, ali da se slave i moralni postulati koji stoje iza tih spomenika – napominje Danica.

Ona skreće pažnju na projekat “Urbane mitologije”, koji će biti predstavljen u sklopu evropske platforme LINA (Learn, Interact and Network in Architecture) koja predstavlja oko 30 organizacija, institucija, manifestacija od kojih se svaka na svoj način bavi aktuelnim pitanjima u arhitekturi kao što su briga o prostoru, briga o održivoj energiji, briga o ekologiji i zapitanost kako dalje.

– Različiti problemi su prisutni u različitim sredinama ali ono što je kod nas postavljeno kao tema je kako raste grad. Imamo goste na rezidencijalnom programu koji su kao rezultat svog istraživanja napravili male projekte Urbane mitologije. To su dvoje ljudi, Sergej Ostriglojanis i Frančeska Kokijara, koji su bazirani u Atini i koji su krenuli sa istraživanjem gradova pišući takozvani atlas urbanih mitologija. Istražujući urbane situacije u različitim gradovima oni stvaraju priče kroz likove i reči mitoloških heroja. Ovde su napravili verziju savremenog Beograda – kaže Danica, dodajući da su to učinili kroz proces rada na samom terenu.

– Posećujući različite delove grada i istražujući Beograd, njegovu istoriju i njegovu savremenost napravili su jednu mitološku priču koja priča o savremenoj situaciji u gradu počevši od stanja u oblasti stanovanja, od situacije u oblasti deponija… Reč je o jednom viđenju sa strane kako grad raste i koji su mu potencijali s jedne strane, a s druge da li se on urušava i ide u neku svoju propast – pojašnjava Danica.

Ona dodaje da se pomenuti atlasi se bave različitim gradovima.

Atina ima svoje poglavlje, Nikozija svoje, Barselona ima svoje poglavlje, a u subotu će biti prezentovano poglavlje posvećeno Beogradu.

– Drugi projekat u okviru projekta LINA je dokumentarni film “Public housing: Belgrade mode”, koji je nastao kao rad Rebeke Bratož Gornik, mlade rediteljke koja se bavila pitanjem stanovanja i dostupnosti socijalnog stana građanima Beograda osvrnuvši se na situaciju ranije ali pre svega uvidom u ono što je današnje stanje u oblasti te stambene arhitekture. Razgovarala je sa stručnjacima, sa stanarima pojedinih naselja i videćemo kako izgleda njeno tumačenje ovog pitanja – kaže Danica.

Prema njenim rečima, na Bini će se predstaviti i organizacija Spaceforfuture.org, sastavljena od mladih arhitekata i urbanista koji dolaze iz različitih zemalja, dominantno iz Austrije i Nemačke, koji se takođe bave tematikom stanovanja, dostupnosti stanovanja, načina i mogućnosti u savremenom svetu rešavanja tog problema.

– U Beogradu i našoj zemlji do sada nisu imali priliku da rade i istražuju tako da ćemo videti šta su njihova saznanja. NJihov pristup je veoma egzaktan i naučan, govori o procentima, odnosu zarade, o cenama kvadrata… Iz tih analiza oni zapravo pokušavaju da dođu do zaključaka koliko je stan ili kvadrat stana dostupan običnom građaninu – zaključuje Danica Jovović Prodanović.