Danica Prodanović povodom izdanja BINA 2024: Ideje Milana Zlokovića napredne, uticale su na promenu lica grada

Kroz izložbe, šetnje, predavanja i druge sadržaje, biće reči o objektima kao što su Beogradski Sajam, Sava Centar, Hotel Jugoslavija i drugi, s posebnim akcentom na stvaralaštvo arhitekte Milana Zlokovića.

O ovoj i drugim temama aktuelnim na ovogodišnjem izdanju BINE, razgovarali smo sa Danicom Prodanović iz organizacionog tima manifestacije.

U fokusu ovogodišnje BINE je arhitekta Milan Zloković – šta je ono zbog čega ga danas izdvajamo kao značajnog arhitektu za naše podneblje, i modernizam kao arhitektonski stil?

Ovogodišnja BINA ima dva fokusa: obnavljanje arhitekture 20. veka i realizacije u sferi savremene arhitekture. Izložba posvećena Vili Prendić, jednoj od možda najmodernijih individualnih kuća koje je projektovao profesor Zloković, pre svega je posvećena procesu njene rekonstrukcije kao primerom dobre prakse, saradnje investitora, projektanata, službe zaštite i izvođača. Autorka izložbe, arhitekta Aleksandra Šević, izložbu “otvara” pričom o istorijskom i prostornom kontekstu u kome se nalazi objekat Profesorske kolonije koja se u periodu između dva rata razvijala na principima vrtnog grada. Posredstvom orginalnih planova, kao i projekta rekonstrukcije detaljno se analizira autorski rukopis projektanta, prostorni i funkcionalni postulati, detalji izvođenja, primenjeni materijali. Objekat je u svojoj pojavnosti minimalistički, a u prostornom smislu primenjuje dinamičan koncept Raumplana.

Ono što posebno govori u prilog kvalitetu ovog prostornog rešenja, nastalog pre skoro 100 godina, je da je uz minimalne izmene, koje nisu uticale na promenu karaktera objekta, objekat dobio novi život i prilagodio se potrebama današnje porodice.

Profesor Zloković je bio jedan od osnivača Grupe arhitekta modernog pravca (GAMP) koja je osnovana sa namerom da u lokalnoj tradicionalnoj sredini “propagira savremene principe u arhitekturi i primenjenoj umetnosti”. Njihove ideje su bile napredne. Svojim delovanjem uticali su na promenu lica grada, a posredstvom izložbi i predavanja širili su svoje ideje i doprinosili edukaciji šire javnosti.

O duhu i ulozi arhitekture i osećaju za trenutak u kome živi, Zloković je na jednom mestu je pisao: “… Društveni preobražaj, nagli razvitak industrije i pred rat naročito trezvenije gledanje uticalo je povoljno na razvoj najnovije arhitekture. Bilo je već ljudi koji su umeli da posmatraju građevinu kao sklop raznih smišljeno povezanih funkcija, zahtevajući pri tome konstruktivnu istinu i celishodnu primenu i obradu materijala. Neizveštačeno proučavanje stvarnih potreba programa uticalo je i na osnovno rešenje problema. Arhitekt je napokon osetio važnost, u koje se svrhe zgrada radi.”

Ovom izložbom i pratećim programima želimo da istaknemo potrebu za pažljivim odnosom prema baštini. Želimo da istaknemo kvalitet objekata, da ukažemo na vrednosti koje su oko nas, a koje ne prepoznajemo i nedovoljno cenimo. Pored priče o pozitivnim iskustvima, pokrenućemo diskusiju i o izuzetnim objektima, koji čekaju na rekonstrukciju, a čija je budućnost još uvek u velikoj meri neizvesna, kao što su Beogradski sajam, Generalštab i Hotel Jugoslavija.

Fondacija Milan Zloković aktivno se bavi nasleđem ovog arhitekte – kako vidite značaj same Fondacije i vidite li prostor za dalju saradnju sa timom BINE nevezano samo za ovogodišnje izdanje manifestacije?

Fondacija Milan Zloković je osnovana sa idejom da afirmiše ličnost i opus profesora Zlokovića, kroz različite vidove aktivnosti, a u saradnji sa drugim ustanovama iz oblasti muzeologije i zaštite. BINA kao platforma koja se bavi promocijom arhitekture, a pogotovo onoga što smatramo izuzetnim vrednostima, svakako će nastaviti saradnju sa Fondacijom kroz različite formate: predavanja, izložbe, tematske šetnje i radionice. Posebno se radujemo najavljenoj izložbi u SANU posvećenoj profesru Zlokoviću sledeće godine, u kojoj ćemo nadam se uzeti učešće.

Koje biste još izložbe izdvojili kao posebno interesantne, sem one centralne posvećene Milanu Zlokoviću?

Izložba Nagrada Piranezi, prikazaće selekciju arhitektonskih realizacija iz 11 zemalja srednje Evrope u poslednje dve godine. Pri izboru radova nacionalni selektori vode računa o uklopljenosti u kontekst, inovativnom pristupu, odnosu prema prirodnoj i građenoj sredini, primeni materijala i novih tehnologija. Ova izložba pored realizovanih predstavlja i studentske radove, i tako na sveobuhvatan način daje presek tema, trendova i razmišljanja u oblasti savremene arhitekture.

Zanimljivosti i inovativna rešenja iz oblasti stanovanja biće prikazani u okviru međunarodne izložbe Stanovanje/Housing 2023 koja se tradicionalno organizuje u saradnji sa Građevinsko arhitektonskim fakultetom iz Niša.

BINA svake godine posebnu pažnju kroz koncept Ponesi svoj projekat poklanja onima koji dolaze, ove godine to su Aleksa Đurić i Natalija Bogdanović iz kragujevačkog Addicted design studija.

BINA sarađuje sa organizacijom LINA već nekoliko godina – šta će ovogodišnje izdanje BINE ponuditi kroz ovu saradnju i koje goste?

U okviru LINA (Learning, Networking and Interacting in Architecture) ove godine u Beogradu su boravile tri inostrana tima koji su, zajedno sa još tri tima iz Beograda, istraživali zanimljivo, granično područje Bežanije: blokova 61, 62, stare Bežanije i Bežanijske kose. Svoja razmišljanja i predloge na temu “Razumeti kako grad raste” predstaviće na istoimenoj izložbi u BINA kabini.

Koje šetnje i izlete biste izdvojili iz ovododišnjeg programa?

Šetnje će ove godine pratiti temu Obnavljanje arhitekture 20. veka, tako da će se obilaziti Profesorska kolonija, Sava centar, Hotel Jugoslavija, Beogradski sajam… Ipak, posebnu pažnju bih skrenula na izlet za Novi Sad koji će povezati dve železničke stanice, a Novi Sad nam predstaviti kroz arhitekturu jednog od danas najaktivniji arhitekta srednje generacije Lazara Kuzmanova.