Dva su razloga zbog kojih do sada možda niste čuli za ovogodišnju dobitnicu NIN-ove nagrade, iako je ona žena u najboljim godinama i sa nemalim brojem knjiga iza sebe, prevođenim i na razne svetske jezike, višestruko nagrađivanim.
Jedan od razloga može biti činjenica da je Danica Vukićević pre svega pesnikinja i da su među njenim naslovima najbrojnije zbirke poezije koje se čitaju sve ređe, i nisu deo mejnstrim književne scene.
Drugi se krije u njenoj tezi koju iznosi u nagrađenoj knjizi „Unutrašnje more“ – dobra književnost opstaće sakrivanjem, a ne „promocijom“, „predstavljanjem“, „reklamom“…
Srećom, ponekad neki književni žiri, kako je to ove godine učinio NIN-ov, doduše ni on jednoglasno, učini da takva književnost ipak dođe u centar pažnje, bude „predstavljana“, „promovisana“, čitana.
Danica Vukićević napisala je „Unutrašnje more“ – zbirku zapisa, mini-eseja, lirsko-narativnih fragmenata… u kojima je glavna junakinja i ona sama, sa uvidima (auto)poetičnim, ličnim, vrednosnim, što čini nit koja dozvoljava da ova knjiga bude roman, kako je izričito u svom obrazloženju naziva NIN-ov žiri:
„Roman Danice Vukićević Unutrašnje more, formalno inventivan, preispituje probleme egzistencije od privatne do društveno-političke ravni, od materijalnosti svakodnevice do ključnih unutarnjih drama pojedinaca u savremenom svetu.
Jezičkom suptilnošću i silovitošću, Danica Vukićević transformiše fragmentarni način pisanja u celovitu romanesknu sliku sveta.“
Pisanje Danice Vukićević vrhunsko je upravo zato što je, i kad su pitanju formalno prozni oblici, ono poezija, kao kod svih velikih pisaca, kod kojih se takvo razvrstavanje i granice nikada jasno ne naziru.
A to opet stoga jer je ona izvrstan poznavalac jezika na kome piše i, još važnije, neko ko taj jezik istinski neguje i voli.
Druga važna odlika njenog pisanja je nedvosmisleno svrstavanje u žensko pismo, uprkos pokušajima relativizacije i uopštavanja književnih kritičara i teoretičara da postoji samo dobra i loša, a ne i muška i ženska književnost.
„Razlika između ženskog i muškog pisanja je ogromna. Pisati ni o čemu i pisati oko jezgra koje se puni. Pisati s neznanjem i sa uzaludnošću i pisati u formi stvaranja sveta. Pisati na kolenima i pisati u „kabinetu““, napisala je u „Unutrašnjem moru“.
Danica Vukićević rođena je 28. oktobra 1959. godine.
Završila je opštu književnost i teoriju književnosti, kao i Ženske studije. Objavila knjige poezije: „Kao hotel na vetru“; „Kada sam čula glasove“; „Šamanka“; „Luk i strela“; „Prelazak u jednu drugu vrstu“; „Visoki fabrički dimnjaci“; „Svetlucavost i milost“; „Dok je sunca i meseca“; „Ja, Klaudija“… Knjigu kratke proze „Na plažama“, proznu knjigu „Život je gorila“; knjigu priča „Majka obrnutih stvari“. Bavi se i književnom kritikom i esejistikom. Zastupljena je u pesničkim i proznim antologijama koje su uređivali: Čarls Simić, Radmila Lazić, Mihailo Pantić, Ljiljana Đurđić…
Pre NIN-ove dobila je nagrade: ProFemina, „Biljana Jovanović“, „Milica Stojadinović Srpkinja“, „Kondir Kosovke devojke“.
Članica je Srpskog književnog društva.
Vedra i melanholična kao njeno pisanje. Feministkinja-vernica.
U braku sa Nenadom Miloševićem, pesnikom i kritičarem. Imaju ćerku Martu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
