Danijel Bril: „Mi Nemci najbolje znamo da u ratu nema pobednika“

Nemački glumac kaže da je bio oduševljen čim je video scenario za ovaj film: „Tokom odrastanja, ovo je bila jedna od najvažnijih knjiga koje smo čitali. Mislim da smo je skoro svi čitali u školi i da nas impresionirala. Kada sam porastao, morao sam da je pročitam ponovo“.

Skoro 100 godina nakon objavljivanja romana, on je dobio svoju prvu adaptaciju na jeziku na kome je napisan, što je i privuklo Brila. Rekao je da nakon 25 godina u glumi bira uloge i da nije presudno koliko je uloga velika, nego šta je njemu privlačno. Ovde je u pitanju „pravi moralni interes“.

Na zapadu ništa novo je priča o muškarcima na ivici zrelosti koji napuštaju školu primamljeni slavom i avanturom, kako bi se pridružili saborcima na frontu u Francuskoj. Tamo se odmah susreću sa svim užasima rata. Glavnu ulogu tumači Feliks Kamerer, 27-godišnji pozorišni glumac kome je ovo prvi put na filmu.

Danijel Bril glumi lik koji se ne nalazi u romanu, ali koji jeste prava istorijska figura, a u pitanju je katolički političar Marijas Ercberger koji je 1918. ubedio nemačke moćnike da je dosta mučenja i smrti i da je vreme da se pregovara o prestanku vatre sa Francuzima.

„On je veoma zanimljiva figura, vredna divljenja, zato što je bio veoma uporan. Nije dozvolio da ga zastraše. Njega su krivili za neuspehe tokom mira, a kasnije su ga nacisti proglasili izdajnikom.“ Bril kaže da je u njemu malo učio u školi i da tek sad dobija na značaju u Nemačkoj.

Bilo je puno pritiska da ovaj film uspe, ne samo zato što je u pitanju jedna od najuspešnijih nemačkih knjiga svih vremena, nego i treća po redu njena adaptacija. Prva je veoma uspešan film Luisa Majlstona iz 1930, nagrađena sa dva Oskara, a potom i televizijska verzija Delberta Mana iz 1979. godine.

Značaj Majlstonovog filma je što je izazvao burne reakcije u vreme kada je objavljen, potom je bio zabranjen u bioskopima za vreme nacista, a Remarkov roman je bio spaljen sa mnogim drugim knjigama po naredbi Jozefa Gebelsa.

„Odrastao sam na ratnim filmovima. Uglavnom su bili britanski ili američki i imali neku pozitivnu, herojsku priču. Ratni filmovi iz nemačke perspektive praktično nisu postojali zbog naše uloge u ratovima, i zato su obeleženi tugom i sramom. Ali hvatanje esencije ove priče, antiratnog romana koji pokazuje da u ratu nema pobednika, što mi Nemci znamo najbolje, meni je delovalo veoma važno. Remark je izjavio da mu je namera bila da napiše post-ratnu i antiratnu priču, posvećenu onima koji su preživeli rat poput njega, ali čiji životi su zauvek oštećeni.“

Zanimljiv je i trenutak u toku koga dolazi ovaj film, jer Bril vidi puno paralela između njegove radnje i sadašnjeg trenutka. „Zapanjile su me paralele sa Vladimirom Putinom, koji sedi u Moskvi i šalje ljude na front. Takođe, to što i danas, u svetu koji je tako povezan i globalizovan, opet vidimo koliko je lako ljudima ući u glave i koliko brzo mogu da se vrate nacionalizam i populizam.“

Za film kaže da je veoma blizak Remarkovom pripovedanju i da prikazuje nasilje na način koji malo toga ostavlja mašti, ali da dodaje još jednu dimenziju. U njemu se vidi trenutak kada prestaje vatra i kada se potpisuje mirovni sporazum, kako bi se video i širi kontekst dešavanja.

Izvor: The Guardian