Danis Tanović: Kultna scena iz Ničije zemlje mi se dogodila tokom rata u Sarajevu

Tanović se prisetio se rata i vremena kada se kao vrlo mlad priključio Armiji BiH gde je radio kao snimatelj.

„Na početku rata ovdje je bio kaos potpuni. Čovjek ima tri izbora – pobjeći, sakriti se ili da nešto napraviti. Ja sam se s par prijatelja odlučio prijaviti. Nismo mi imali ni oružje, to su stvarno bili klinci koji su htjeli braniti grad. Umjesto da stojim i čekam, nenaoružan, puno je bolje i pametnije bilo da krenem snimati to što se događa. I tako sam krenuo, a tako sam i završio“, pojasnio je.

Na pitanje voditeljke koliko mu je iskustvo rata pomoglo prilikom snimanja filma Ničija zemlja, koji je nagrađen i Oskarom, Tanović kaže da bez tog iskustva ne bi bilo ni filma.

„Ne bi bilo Ničije zemlje da nisam doživio rat. Puno nekih stvari koje su u tom filmu su zapravo stvari koje su se dogodile. Na primjer, mi smo sjedili u štabu i jedan naš prijatelj je uletio zadihan i crven… I mi smo ga svi pitali: ‘Što je bilo?’.
Upravo je bilo granatiranje i mi smo mislili da je netko poginuo. I on ono onako, netko mu je donio vode i on reče: ‘Joj ljudi, sranja u Ruandi’. Mi ga gledamo i govorimo ‘Adi dragi, vidiš gdje smo mi’. I onda je to nekako završilo u Ničijoj zemlji“, ispričao je Tanović,piše Index.hr

Kad je 2002. godine njegov film Ničija zemlja u Kanu videla slavna glumica Liv Ullman, koja je bila predsednica žirija koji mu je dodelio nagradu za najbolji scenario, javila je Tanoviću da je nabavila kopiju filma i odnela ju je slavnom reditelju Ingmaru Bergmanu.

„Šest meseci kasnije javila mi je SMS-om da je odnijela moj film Ingmaru Bergmanu na njegov otok. Nakon što je umro zvali su me da dođem na obiljižavanje godišnjice njegove smrti, ali nisam mogao ići jer sam nešto snimao. Ali su mi rekli da su u Bergmanovoj osobnoj kolekciji našli i moj film“, rekao je.

Film Ničija zemlja je dobio Oskara i Zlatni globus za najbolji strani film. Tanović je proglašen i najboljim evropskim scenaristom, a tu je i desetak nagrada s velikih međunarodnih festivala. Prvog Srebrenog medveda dobio je 2013. za film Epizoda u životu berača željeza, a 2016. i za film Smrt u Sarajevu. Rekao je kako je dobijao pozive iz Holivuda.

„Ja sam živio u Parizu. Kad su me zvali u Ameriku, rekao sam da znam za ‘američki san’, ali ja živim francuski. Meni je u Parizu bilo jako lijepo. Taman smo se nekako sredili, žena i ja. Nakon što je par puta došla u Holivud sa mnom, kad se ukazala mogućnost da ostanemo, a imao sam zaista jako puno ponuda, sjeli smo, popričali i shvatili da ne želimo podizati djecu u tom okruženju“, otkrio je Danis Tanović