Sagovornica Danasa, Danjan Čen u svojoj domovini ima kultni status. Srbiju je kako sama kaže zavolela kad je pročitala Hazarski rečnik Milorada Pavića.
Na ovogodišnjem Sajmu knjiga predstavlja se s knjigom Šangajska princeza, koju je preveo Dragan Milenković, a zajedno je objavile Prosveta i Laguna, na čijem štandu će se Čen družiti sa čitaocima u petak od 17 sati.
Glavna junakinja ove priče rođena je u Australiji u porodici industrijalaca kineskog porekla, Dejzi Kvok se seli u Šangaj gde u prvim decenijama 20. veka živi lagodnim životom princeze jedne od najbogatijih porodica tog velikog kineskog grada. Sa Kulturnom revolucijom pod vođstvom Mao Cedunga, Dejzi postaje jedna od žrtava te strašne čistke u kineskom komunističkom društvu. Naporni rad u logorima za prevaspitavanje kapitalista, svakodnevno maltretiranje, iscrpljivanje do krajnjih granica, život u siromaštvu, glad, beda obeležavaju njen život čitave dve decenije. Uprkos tome, fizički slaba ali duhovno neverovatno snažna, Dejzi uspeva da preživi i opstane, ponosna i dostojanstvena.
Pitamo sagovornicu koliko posle toliko godina nakon Kulturne revolucije današnji zapadni svet uopšte razume Kinu, a koliko Kina razume ostatak sveta?
– Mislim da se uopšteno i generalno ne može govoriti o razumevanju Istoka i Zapada, ali mogu i moram da kažem da se u Kini Evropa i zapadni svet uopšte proučavaju dugi niz godina. Vredno i marljivo na raznim nivoima učimo o tome. Obavešteni smo smo o svemu što se u Evropi događa. Međutim tu je i pitanje ličnog interesovanja ko će u koju sferu ući dublje, pa se iz tog aspekta onda ne može govoriti o nekom generalnom razumevanju. Ja se recimo bavim književnošću i mislim da sam iz tog ugla uspela da priđem ovom problemu i donekle razumem Evropu i zapadni svet.
* Budući da je kulturna revolucija koju ste i sami preživeli u Kini ostavila dubok trag, o čemu mi ovde ne znamo gotovo ništa, kako danas izgleda povratak drevnoj tradiciji i duhovnosti u kineskom društvu?
– Kad smo mi odrastali tada je to što se zove sfera duhovnosti bilo potpuno zabranjeno. Svi hramovi su bili zatvoreni. Mi nismo imali nikakav kontakt sa tim niti smo išta o tome znali osim što smo možda nagađali da je to estetski lepo. Sadašnja generacija ima mnogo više prilike da od samog rođenja uči i saznaje o tome i da nađe neki način da se kroz svoj život s time poveže za razliku od nas. Mnogo je mladih ljudi koji uče kako se na tradicionalan način prave mirišljavi štapići. Mnogi ljudi se iz hobija bave kaligrafijom, proučavaju drevnu kinesku filozofiju. Oni sada mogu da nađu puno novih načina kako da se povežu sa kineskom tradicijom u odnosu na moju generaciju, Sada vidim da nove generacije mladih Kineza snagu koja im je potrebna crpe iz tradicije.
* Postoji li u Kini još hrabrih žena poput Dejzi Kvok, hoćete li možda pisati i o njima, na čemu trenutno radite?
– Postoji jedna priča na kojoj trenutno radim i još je razvijam o jednom drugom ženskom istorijskom liku čija je majka navodno bila ljubavnica Mao Cetunga, o njenom položaju u društvu. I ovo je priča o snazi žene ali biće ispričana na drugačiji način.
Treba dodati i to da je od 2014. Danjan Čen u tri maha boravila u Srbiji, posle čega je objavila više dužih i kratkih tekstova i dva kratka autorska filma o Srbiji i njenoj istoriji. Teme filmova su kult kneza Lazara i Hazarski rečnik Milorada Pavića, koji je bio njena velika književna inspiracija. Ona je pomogla promociji nobelovca Ive Andrića u Kini, a jedna od ličnosti kojoj se divi je i Gavrilo Princip. NJena poslednja knjiga Zemlja uhvaćenih snova govori baš o Srbiji, a na Sajmu knjiga u Šangaju, u avgustu 2016. bila je jedna od najzapaženijih knjiga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
