Danka Selić: Lepota odgovornosti za lepu reč

Kao i nemogućnost da se na osnovu relativno poznatog „inputa“ prognozira verovatni „autput“ – objašnjava za „Danas“ u kojoj meri će ovaj, aktuelni, 63. Međunarodni beogradski sajam knjiga naslediti tekovine vlastite kulturne istorije i u kolikoj meri će trasirati njene buduće puteve.

– Iako se u slučaju „književne kulture“ i njenih nebrojenih meandara takva nemoć pomalo i podrazumeva – nastavlja sagovornica „Danasa“ – to ne znači da organizator, svojim programskim sugestijama, shvatanjem aktuelnog trenutka i uopšte duha vremena, ili makar samo organizacionim intervencijama na marginama kulturne suštine sajamskog života, pasivno i bezlično stoji po strani kao nemi svedok događanja. Naprotiv, sve što se na programskom, tematskom i organizacionom planu čini i pre i tokom Sajma knjiga i čini se isključivo u kontekstu počasti njegovoj veličanstvenoj istoriji, kulturnom i društvenom značenju i nasleđenim tekovinama, ali je veoma teško predvideti na koji će način sam Sajam, kao živ organizam, sve te namere i koncepcije shvatiti, prihvatiti i preraditi, odnosno kakve će vlastite tekovine staviti na raspolaganje budućnosti.

Zapravo, sve se svodi na činjenicu da se Sajam knjiga, u doslovno svakom od 62 prethodna izdanja, bez obzira na namere i planove organizatora, na istorijske, društvene, kulturne ili političke okolnosti, malo ili mnogo, očigledno ili diskretno, na nivou pojedinca, grupe, „mase“ ili „autorske struje“ – otimao iz zagrljaja onih koji su ga stvarali ili pokušavao da skrene sa trase kojom je trebalo da se kreće. Upravo to sistematsko bežanje od zacrtanog čini specifičnost svakog pojedinačnog slučaja, koje samim tim i prestaje da bude specifičnost, a postaje imanentno svojstvo manifestacije zasnovano na neuhvatljivosti, nekliširanosti i svojevrsnoj neobuzdanosti. Ukratko, možda je „bogomdana“ misija svih onih koji učestvuju u životu Sajma knjiga upravo to – da mu se ni slučajno, a pogotovo ne namerno, ne blokira njegov „prirodan“ kulturno-istorijski tok, makar koliko se on nama smrtnicima učinio čudnim ili neprihvatljivim.

* Da li se letošnji nesporazumi i protesti nekih izdavača povodom navodne „diskriminatorske“ raspodele izlagačkog prostora u najvećoj hali Beogradskog sajma reflektuju na konačni „izgled“ Sajma knjiga?

– Formalno, osnivač Beogradskog sajma knjiga je Grad Beograd, manifestacijom u ime osnivača rukovodi Odbor Sajma knjiga, a Beogradski sajam je „samo“ izvršni organizator. U tom svojstvu, sa preciznim i ograničenim nadležnostima, i u skladu sa svojom kulturnom misijom i nesumnjivim demokratskim tradicijama, Sajam nastoji da ni na koji način i ni u kojoj situaciji ne dovodi u pitanje vlastiti ugled, ali ni ugled izlagača, gostiju, učesnika ili posetilaca sajamskih manifestacija. Apsolutno dosledno, istih principa drže se i Osnivač i Odbor Sajma knjiga.

Time želim da kažem da ne postoji nesporazum, prigovor ili protest kojem bi uporište bilo u našoj nečasnoj nameri, želji da se ugled ili interes nekog izlagača umanji ili da mu se nanese nekakva drugačija, poslovna ili moralna šteta. Isto tako, slični prigovori pratili su takođe svaki od prethodnih izdanja Sajma knjiga, od prvog do ovog poslednjeg, čak i u neuporedivo većem obimu, i nisu specifikum ovog ili onog organizatora ili subjekta odlučivanja. A naš zajednički cilj je na sasvim suprotnoj strani, da se potencijalni sukobi interesa učesnika i svi drugi nesporazumi razrešavaju na transparentnim i principijelnim osnovama, daleko od svake „teorije zavere““, da se potencijalno oštećeni, najčešće minimalno, a takvih je, u sajamskim „igrama velikih brojki“ i istom tolikom broju pojedinačnih interesa bilo uvek, i na ovom i na svakom drugom sajmu u svetu, „obeštećuju“ pošteno, u skladu sa objektivnim mogućnostima.

Činjenica da su neki nesporazumi, nastali povodom prethodnog i ovog sajma, „sanirani“ takoreći samosvesno, uz prihvatanje spleta okolnosti i konteksta kao objektivno postojećeg terena na kojem su nesporazumi mogući ali i rešivi, govori i o našim izlagačima kao tolerantnim, demokratski orijentisanim društvenim i kulturnim poslenicima svesnim vremena u kojem svi zajedno živimo i svoje konkretne uloge u njemu. Na neki način ponosna sam što je to tako i što povremeni afekti i znakovi nezadovoljstva, koji, uzgred, mogu da imaju sasvim pozitivne reperkusije i da, zapravo, guraju napred, na kraju završavaju svojevrsnim društvenim hepiendom, i to pod kulturnim kišobranom i autoritetom književnog stvaralaštva. U takvom duhovnom i moralnom okruženju, sukob mišljenja i stavova je ne samo normalan i očekivan nego i poželjan.

* Može li se ovogodišnji Sajam knjiga opisati u nekoliko rečenica?

– Naravno da ne može, a posle sajma neće moći ni u nekoliko analitičkih tomova… Ipak, imajući u vidu sve parametre po kojima se fizička ili simbolička veličina ovakvih manifestacija procenjuje, Beogradski sajam knjiga je najreprezentativnija i najposećenija književna manifestacija u ovom delu Evrope, okupira izlagački prostor veći od 30.000 kvadrata, a učešće je obezbedilo oko 500 direktnih i oko 500 indirektnih izlagača iz Srbije iz dvadesetak zemalja sa četiri kontinenta. Odnosno sa pet, ako se računaju i direktni učesnici u programima, koji nisu izlagači. Sajamski program, pored izlagačkog, podrazumeva i doslovno stotine sesija, umetničkih a pre svega književnih hepeninga, izložbi, predavanja i diskusija iz raznih oblasti književnog i ne samo književnog stvaralaštva, izdavaštva, prevodilaštva, bibliotekarstva, književne kritike itd.

Sledeći izuzetno plodotvornu ideju da Sajam knjiga bude mesto za promociju različitosti i nama nedovoljno dostupnih književnih vrednosti, počasni gosti Sajma knjiga su već bile „egzotične“ književnosti kao što su, na primer, kineska i iranska, a ove godine tu čast ima marokanska. Radi se o prvoj arapskoj zemlji koja je počasni gost na ovako značajnom događaju, a još je veća čast koju ima Sajam knjiga, jer će ugostiti jednu takvu veličanstvenu, mnogovekovnu i uticajnu kulturnu baštinu.

* Kad se spomene Beogradski sajam knjiga, za mnoge je prva asocijacija onaj u Frankfurtu, koji se, sticajem okolnosti, završava tačno sedam dana pre početka ovog beogradskog. Vidite li tačke u kojima je moguće porediti ove dve manifestacije?

– Ne, izuzev u meri u kojoj se obe bave – knjigom. Frankfurtski sajam knjiga, na kojem je, uzgred, svoje štampane knjige izlagao još Gutenberg pre pet i po vekova, bio je i ostao pre svega poslovni sajam, „najveći medijski događaj u industriji“, najvažnije svetsko tržište prava i licenci u oblasti izdavaštva i pridruženim oblastima. Tek u drugom planu je to kulturni događaj, što je status koji mi pripisujemo upravo beogradskom sajmu, uprkos sve brojnijim prigovorima izdavača da trgovački, komercijalni, prodajni segment sajma polako potiskuje promociju knjige i književnosti kao umetnosti. Naš sajam se još uvek obraća prevashodno klasičnim književnim i umetničkim afinitetima, frankfurtski prevashodno poslovnim. Vremena se menjaju, ni naš ne tako davni svetski rekord koji se ogleda u broju posetilaca u odnosu na broj stanovnika države, zahvaljujući kojem smo bili daleko ispred frankfurtskog više ne važi. U toj kategoriji su nas, naime, pretekli sajmovi poput onog u Kairu, Kalkuti, Teheranu ili Buenos Ajresu. Ali, svako od nas je svestan da naš sajam ima „ono nešto“ što nema nijedan drugi sajam, fizički, u svom duhu ili u našem srcu.

* Tokom Sajma knjiga održavaju se još dve sajamske manifestacije?

– Radi se o Međunarodnom sajmu obrazovanja i nastavnih sredstava i sajmu „Media market“, biznis sajmu informisanja, komunikacija i marketinga. Procenjeno je da su ovi sajmovi nekim svojim bitnim segmentima kompatibilni sa Sajmom knjiga, da ga, iako nisu njegov sastavni deo, čine vrednijim i kompletnijim. Misija i jednog i drugog je da na svoj način edukuje: prvi učenike i studente, a drugi javno mnjenje, što ne protivreči intencijama i misiji Sajma knjiga, niti njegovom profesionalnom ili umetničkom dignitetu.