Danka Selić: Sajam knjiga prepoznatljivi svetionik

… nadmetanje ličnog i pojedinačnog, sa jedne strane, i grupnog, kolektivnog ili zajedničkog, sa druge; već tradicionalni masovni pokušaj da se književnom rečju iskoči iz vlastite kože ili u njoj ušuška. Naš Sajam knjiga je sve to zajedno, a istovremeno i ništa od toga, potpuno neuhvatljiv i nepredvidljiv za svaku definiciju, zapravo je toliko aksiomatičan da ga, kako bi rekli matematičari, uopšte ne treba dokazivati, možda čak ni tumačiti ili porediti – kaže za Danas Danka Selić, generalna direktorka Beogradskog sajma.

Ona dodaje da upravo u tom svakovrsnom stvaralačkom haosu svojstvenom našem Sajmu knjiga leži i još jedna činjenica, zaslužena, njegovom više nego dovoljno dugom istorijom. – Radi se o kulturnoj igri brojki dovoljno velikih da je preporuče za privilegovani krug malih, a ne radikalnih ili revolucionarnih pomaka. To je nivo na kojem naš Sajam knjiga ima pomenutu privilegiju, zapravo, na neki način moć i sposobnost, da se ne menja ni preterano ni prečesto, kako ne bi izgubio status etalona, orijentira, prepoznatljivog svetionika. Izuzev, naravno, u meri u kojoj to logika vremena, kulturnog podneblja, književnih matica ili čak trenutka celokupne ljudske civilizacije ultimativno zahteva. Tako dolazimo do elementarnog, početnog činjeničnog stanja, koje fizički locira sajam u vremenu i prostoru – oko 500 izlagača, od kojih je više od 50 iz inostranstva, u tri najveće hale Beogradskog sajma, na oko 30.000 kvadrata izlagačkog prostora; u fokusu je savremena književnost na nemačkom jeziku, sa oko hiljadu naslova iz zemalja sa nemačkog govornog područja – Nemačke, Austrije, Švajcarske i Lihtenštajna; stotine sajamskih ili pojedinačnih programa, izložbenih postavki, prezentacija, gostovanja, kritičarskih hepeninga, nagradnih vrednovanja… Ono što konkretni Sajam vrednuje u odnosu na prošle i buduće deo je sajamskog iznenađenja, nepredvidljivog sajamskog fatuma koji se formira pokatkad i nezavisno od volje i namere organizatora. I moguće ga je uhvatiti tek kad Sajam počne, među štandovima, u strujama posetilaca – priča Selić.

* Beogradskom Sajmu knjiga hronološki neposredno prethodi onaj najpoznatiji u Frankfurtu. S obzirom na to da su ovogodišnji počasni gosti zemlje nemačkog govornog područja, ima li mesta ikakvom poređenju ove dve manifestacije?

– Gotovo da nema. Ipak, ta hronološka koincidencija neuporedivo je inspirativnija i izazovnija od slične koju, na primer, ima naš Salon automobila u odnosu na Ženevski salon koji mu prethodi. Frankfurtski sajam knjiga, na kojem je, uzgred, svoje štampane knjige izlagao još Gutenberg pre pet i po vekova, i nastao je i ostao pre svega poslovni sajam, najveći medijski događaj u industriji, najvažnije svetsko tržište prava i licenci u oblasti izdavaštva i pridruženim oblastima, pa tek onda kulturni događaj i utočište za slobodu govora u uobičajenom smislu te reči (što su odrednice koje mi kao ključne pripisujemo našem Sajmu). Tako je, na primer, prošle godine, tokom prva tri dana Frankfurtskog sajma namenjena isključivo profesionalnim posetiocima, sajam posetilo malo više od 170 hiljada poslovnih posetilaca iz 125 zemalja, a tokom sledeća dva dana, namenjena samo običnim posetiocima, njih oko 105 hiljada. I ta brojka od oko 280 hiljada posetilaca (spram naših prošlogodišnjih oko 188 hiljada) već dugo je standard kojeg se tamošnji sajam drži.

Ni drugi tehnički parametri nisu za upoređivanje (njihovih, na primer, 7.000 izlagača iz 105 zemalja spram naših, na primer, 500 iz 50 zemalja; njihovih 10 hiljada akreditovanih novinara iz 75 zemalja spram naših samo 1.200; njihovih 170.000 kvadrata izlagačkog prostora spram naših 30.000). Sa druge strane, naš Sajam je, koliko je poznato, i to u svetskim razmerama, veoma konkurentan po dugovečnosti, odmah je iza sajmova knjiga u Frankfurtu i Kairu. Konačno, donedavno je važilo da je naš Sajam knjiga svetski rekorder po broju posetilaca u odnosu na broj stanovnika države, dakle daleko ispred Frankfurtskog. Izgleda, međutim, da se i tu situacija promenila, jer su od nas u toj kategoriji postali jači, na primer, sajmovi u Kairu, Kalkuti, Teheranu ili Buenos Ajresu. Desetine sajmova posvećenih knjizi po svetu, po svojim fizičkim i tehničkim performansama uveliko su ispred i tog najvećeg, Frankfurtskog… Ali, postoji nešto značajnije i smislenije od poređenja te vrste.

* Kakve generalno planove imate za Sajam knjiga i njegovo unapređenje?

– Generalno uzevši, Sajam knjiga treba da zadrži i ojača poziciju kultnog kulturnog zbivanja u regionu, da ostane sublimat različitih misaonih, intelektualnih strujanja, koja povodom i kroz knjigu dobijaju najočigledniji oblik. Na jedan od načina i ciljeva ukazuje baš frankfurtski slučaj, koji slovi za primer uspešnosti. A on, primera radi, kaže da više od 80 posto tamošnjih izlagača i gotovo 90 posto posetilaca ocenjuje svaku vrstu poslovanja na sajmu kao bolje nego prethodne godine. Ili da je čak 94 posto izlagača i 98 posto posetilaca zadovoljno svojim prisustvom na sajmu, koje 70 posto izlagača i 76 posto posetilaca ocenjuju u rasponu od uspešnog do veoma uspešnog. To otprilike znači da izrazita većina i izlagača i posetilaca već vidi sebe na Sajmu iduće godine, a to nije moguće ako nije motivisan svim raspoloživim argumentima. Stvar je organizatora Sajma da te argumente prepozna i pretoči ih u praksu, bilo kroz inovativnu organizaciju, zahvate u tematskim koncepcijama ili, čak, samo kroz moguća infrastrukturna poboljšanja. Mislim, inače, da baš na tom polju, a ne na fizičkim parametrima, kojima najčešće operišemo, treba da tražimo uzore, i to ne samo na sajmovima poput Frankfurtskog sajma knjiga. Isto tako, sigurna sam i znam da u tom segmentu dostižemo standarde znatno više od solidnih, te da i sami mnogima služimo kao uzor.

* Šta s druge strane znače sajmovi obrazovanja, učila, medija… koji se u isto vreme kada i Sajam knjiga održavaju u prostoru Beogradskog sajma?

– Za Međunarodni sajam obrazovanja i nastavnih sredstava, koji je objedinio dosadašnje sajmove Učila i Zvonce, a od prošle godine mu se pridružio Biznis sajam informisanja, komunikacija i marketinga Media market, ima mnogo razloga da se održavaju u isto vreme kad i Sajam knjiga. Procenjeno je da su ovi sajmovi nekim svojim segmentima kompatibilni sa Sajmom knjiga, da ga čine vrednijim i kompletnijim, iako nisu njegov sastavni deo. Misija i jednog i drugog je da na svoj način edukuje, prvi učenike i studente, a drugi javno mnjenje, što, ali samo uzgred i neobavezno, nije u koliziji sa intencijama i misijom Sajma knjiga.

* Koliko su inače kulturne manifestacije važne na listi događaja u prostoru Beogradskog sajma?

– U svom kalendaru Beogradski sajam gotovo da nema manifestaciju, bez obzira na osnovni predznak, koja nema i planski izraženu neku od kulturnih dimenzija. Bez obzira da li se radi o kulturi čitanja, odevanja, putovanja, stanovanja, ponašanja, ishrane, o zdravstvenoj ili tehničkoj kulturi, verujemo da na zadovoljavajući način ispunjavamo svoj društveni zadatak i društvenu odgovornost.

* Kako vidite budućnost Beogradskog sajma i od čega ona zavisi?

– Ovaj sajam stub je sajamske industrije i u srpskim, ali i u regionalnim okvirima. Imamo i dugu tradiciju, ove godine obeležavamo značajan jubilej – 80 godina od osnivanja. Mi iz naše perspektive ne vidimo nijedan razlog da posumnjamo u održiv i stabilan razvoj kompanije i još čvršće pozicioniranje na tržištu sajamskih usluga. Onoliko koliko to bude zavisilo od nas samih, da budemo organizaciono spremni, programski kompetentni i konkurentni, kadrovski osposobljeni, prilagodljivi u socijalnom i investicionom okruženju, tako će nam i biti. Mi s razlogom verujemo u sebe.