Dare i Mare: Volimo Srbiju, ne volimo estamblišment

Besan sam i to se oseti. Nakon svega što mi se izdogađalo shvatio sam da više nemam razloga za strah. Ako ponovo ukinu program, izbiću u drugom agregatnom stanju. Izgubili smo svaku kočnicu. Ja sam potpuno poludeo, a malo kopiram i predsednika jer je i on riba u horoskopu, 5. a ja 4. marta. Zamalo ja da budem Vučić – našalio se Darko Mitrović Dare, koji sa kolegom Markom Stepanovićem Maretom vodi i uređuje emisiju Mentalno razgibavanje, na Jutarnjem programu televizije Nove S.

Mitrović (Dare) se prisetio kako se upoznao sa kolegom, slučajno, pre 11 godina, kad su se sreli na Radiju S. Prema njegovim rečima, „Stepanović (Mare) je ušao u studio i između njih je kliknulo. Hemija je proradila. Te stvari nastaju slučajno, jer njih dvojica nisu veštački tandem“.

– Nismo želeli da formatiramo emisiju, formatiranje je došlo glave mnogim radio stanicama jer su postale bezlične kao i njihovi voditelji – ukazao je Mitrović (Dare).

Da se ne bi „formatirali“, dali su otkaz na Radiu S, otvorili njihovu produkcijsku kuću u Daretovom podrumu, odakle su emitovali program na 27 radio stanica. Posle toga su prešli na B92, i su bili skinuti sa B92, jer su dirali „čuvenu Vučićevu ženidbu, – Vučića barjaktara“. To ih je koštalo skoro dvogodišnjeg radnog odnosa“.

* Kako uspevate da, u pola sedam ujutru, u zemlji Srbiji, budete nasmejani i bez foliranja vodite program?

Dare: Mislim da više nismo normalni, ustajem u pola pet – to znači da više nemam volju da živim ha ha ha. Pre deset sezona, jer ovo je već jedanaesta, smo bili puni entuzijazma i optimizma i voleli smo da zasmejavamo ljude. Volimo i sad, ali je nekada nemoguće zato što su političari smešniji od nas, a mi sve ozbiljniji.

Mare: Trudimo se jedan drugog da zabavljamo da ne bismo slučajno, u protivnom, prerezali vene…

Dare: Svaka druga emisija nam je na ivici samoubistva.

Mare: Lakše je bilo ubiti se na radiju, sad je mnogo teže, jer smo na televiziji. Da se to ne bi desilo na očigled publike, jedan drugom pokušavamo da spasemo život. Mi ustvari ne nabacijemo fore da bi se publika smejala, već da bismo nas dvojica koliko toliko preživeli jutro.

Dare: A i te fore su…

Mare: Iz osnovne škole, treći razred..

(smeh)

* Vi ste radio emisija koja se gleda na televiziji, objasnite?

Dare: Svaki projekat radija na televiziji u Srbiji je propao, ali sam želeo da napravimo radisjki studio i da se to emituje na televiziji. Baza koju radimo je i dalje radijska forma, samo što ljudi moraju da nas gledaju.

Mare: Mnogo gledalaca mi je reklo da ima dobar osećaj. I na radiju su nas tako doživljavali, međutim sada još više imagu taj utisak da sede u nekoj dnevnoj sobi i piju kafu sa nama, učestvuju u razgovoru slanjem poruka. Dobila se vrsta prisnosti koji smo oduvek hteli da izgradimo sa publikom.

Dare: Zapravo fali nam neka muzika da bi zaista bili radio, dok podkasti nemaju muziku, već se bave temama.

* Koju biste vrstu muzike puštali?

Dare: Da se ja pitam, pank. Ali to mi ne bi dali u životu.

Mare: Često smo ubacivali tokom priče i neku muziku ..

Dare: Kada natrči da se pesma poklopi sa temom.

Mare: Puštali bismo neku nesmaračku muziku. Ulavnom stranu, sedamdesete, osamdesete, rokenrol.. a bilo je i hevi metala kada smo radili u svojoj prodikciji.

Dare: U našoj produkciji smo mogli da puštamo šta god poželimo. Ovako kada radiš za neku stanicu moraš da poštuješ njihovu plej listu i profil.

* Koje biste poruke publike izdvojili?

Dare: Još uvek pamtim poruku, tada smo radili na Devedeset dvojci, kada se javio čovek koji je posećivao psihijatra jer je suicidan, pa mu je psihijatar preporučio našu emisiju. Rekao je da je posle naše emisije ponovo počeo da se smeje i dobio volju za životom. Ona mi je najdraža. Takve poruke kada stignu shvatiš jačinu emocije koju poruka nosi.

Mare: Ta naravno. Bilo je i sličnih poruka, gde su nas ljudi slušali na nekoj rehabilitaciji, u bolnici, na terapijama. Super su te poruke od celih porodica koja nas sluša dok se klinci spremaju za školu. Ali, onda imamo i te neke slušaoce koji su fenomenalno duhoviti ha ha ha..

Dare: (smeh)

Mare: Puste tako neku poruku koja nam ulepša dan .. (smeh)

Dare: Ironičan si, je li da?

Mare: Naravno da sam ironičan, ali mnogo je više onih koji pišu pozitivno.

Dare: Prosto mi je neverovatno da neko sebe tera da sluša nešto što ne voli uz potrebu da vređa i preti. To mi je neshvatljivo, ne razumem potrebu takvih ljudi da sebe i nas maltretiraju.

* Koja vam je bila omiljena fora i jedna od onih zbog kojih ste ostali bez posla na B92?

Mare: Bila je to benigna tema, nismo mislili ništa loše. Čovek se oženio. Al niko nije znao kako se to desilo. Hteo je da to sakrije od naroda, on onako pošten, skroman i nevin, zbog nadolazećih izbora, a fore su bile bezopasne – da li je Toma stari svat, ko će da vodi kolo…

Dare: Pravili smo listu pesama koje bismo poručili da smo tamo… glupirali smo se. Komedija koja se nekome možda nije dopala, ali nije bila za skidanje sa programa. Potrefilo se da je sutradan Srbiju posećivao Sebastijan Kurc, pa smo mi u toj emisiji hteli da pomognemo predsedniku da kroz padeže provuče Sebastijana, da mu se obrati u datim okolnostima.

Mare: Da vidimo ko će sve primiti Kurca, kao ministra inostranih poslova, dok on bude boravio u Srbiji. Ko će mu svirati, ko će mu pevati.. Čveka treba ugostiti na najbolji način, jer je on mlad, lep i naočit.

Dare: Ma skinuli su nas sa programa – pozvali telefonom i rekli da je to nečuveno…

Mare: Ako smo „u to ime“ napravili neki veliki greh onda nek ide život.. neka smo.

* Šta se posle toga dogodilo?

Dare: Prekinuli smo sa radiom. Marko je otišao na jednu, a ja na drugu stranu. Ja sam radio stendapove za 50 evra po lokalima. Sneža i ja smo pravili majice i od toga živeli, jer nismo imali prihoda da prehranimo porodicu. Kasnije smo produkciju ponovo započeli ali smo na mnogo manje radio stanica emitovali program jer niko više nije smeo da nas pernosi i da dođe u emisiju. Posle smo prešli na Lagunu, pa otišli sa Lagune…

Mare: Ja sam se bacio na organizaciju žurki. „Dok sam živ“, što bi reko Vučić, pamtiću odmazadu na koju smo naišli posle Devedesetdvojke. Bila je nehumana. Kao da smo bili najgori ljudi na svetu koji su unesrećili na milione ljudi. Strašne stvari smo preživeli dok su se oni na svirep način svetili Darkovoj i mojoj porodici. To će ostati zapisano u mojoj glavi dok budem mogao da pamtim. Nismo mogli da uđemo ni u jedan radio i televiziju da radimo kao tetkice i domari, u pekaru nisu smeli da nas prime. Nismo dali da se emisija menja, a svi su imali potrebu da je menjaju.

* Zašto, kada publika voli baš takvu emisiju?

Dare: Zato što današnjim vlasnicima nije bitno da li te publika voli i kolika ti je gledanost, a naši rejtinzi su uvek bili izvanredni. Na B92 su kazali da niko ne želi da nas sluša, ali sam ja to demantovao istraživanjima.

* Da li to znači da je u našoj zemlji volja politike bitnija od volje naroda?

Dare: Da. Ima i onoga da je uspostavljena cenzura, koja vodi do autocenzure, kroz strah. Tada sami sebe gasite. Mali fićfirići ne bi pod oko velikog gospodina, koji ovu zemlju čini velikom i još većom, jer se boje. Onda dokuče „šta će mi problem zbog ove dvojice, bolje da se sklone“.

Mare: Da, zato što živimo u zemlji koja nije demokratska. Mi smo jedno pretpolitičko društvo koje je naviklo da jedan lik zasedne i drma celom zemljom, a da ispod njega sedi gomila nas koji smo spremni za jahanje. Vučić i njegovi pajtosi su, kada smo nas dvojica u pitanu, verovatno reagovali samo jednom. Sve ostalo je bio kukavičluk naših kolega i tih fićfirića, jer su se promenili urednici a nekada su bili ozbiljni novinari. Sada su to partijski potrčci, koji čine sve što treba kako šef ne bi zvao na grdnju. Podaništvo je problem, jer bez podanika nema tiranina. Podaništvo ga čini velikim. Nije toliki problem u onima koji vladaju već u onima koji dozvoljavaju da se nad njima na taj način vlada. Mi smo svakoj firmi obezbeđivali veliki doprinos, i svi su oni vrlo lepo živeli od toga što je Razgibavanje bilo takvo kakvo jeste, a opet su se plašili. Verovatno su i na svoju štetu lomili – beži ovo bolje spašavaj glavu.

* Zašto vam smeta predsednik?

Dare: Zato što je samoživ, što se meša u sve, zato što je iskompleksiran, vodi sve od parkinga do arhitetkure, policije, javnih toaleta. Mi nemamo sistem, već pastira koji nas vodi. Mi smo ovce, blejimo i idemo za njim. Smeta mi zato što je osvetoljubiv, mrzi svakoga ko nije za njega, a dovoljno je da nisi sa njim…Sam je izjavio da nije predsednik svih građana Srbije, a predsednik mora da bude predsednik svih građana. Šta smo mi za njega, niža bića?

Mare: On i svoje grdi kad ga dovoljno glasno ne podržavaju…

Dare: Zato što je poistovetio sebe sa Luijem 14. „Država to sam ja“. Nisi ti Srbija, ona je postojala i pre tebe, a postojaće i posle. Ispada da smo svi mi, koji imamo nešto protiv njegove politike, protiv Srbije, a to je nonsens. Ja volim Srbiju – ne volim estamblišment. Nakačili su nam da su svi koji kritikuju Vučića i njegove podanike izdajnici i strani plaćenici. To što se bavimo mentalitetom srpskog naroda i društveno – politilkim anomalijama ne znači da ne volimo Srbiju, naprotiv.

Mare: Svu ludost njegovog načina vladanja potpisuje ono što je rekao „mi smo jednoglasno doneli zaključak, odnosno, ja sam doneo zaključak“. On odlučuje o svemu, a čovek je od krvi i mesa. Šta ćemo ako dobije upalu mokraćnih kanala pa uzme bolovanje? On nema drugog čoveka ni u stranci ni u vladi, ima samo gomilu poslušnika koji ne znaju pertle da zavežu. Opasna je stvar ovo što radi i bojim se da neće izaći na dobro, vezano za izbore i pa i ako bude ponovnih protesta. Podelio je narod iskljulivo na one koji su za njega i protiv njega, pa se gledamo kao zavađene jetrve preko plota. Ta mržnja koja se vidi po mrežama i medijima i na tim njegovim psima koji laju na druge ljude. Narod s druge strane iz samoodbrane burno reaguje.. Onaj ko vlada uvek mora da bude najpribraniji i da supšta tenzije. Kod nas je obrnuto. Imamo najzatrovanijeg čoveka koji diže tenziju, a bilo šta da se ovde desi nećeće biti dobor, jer on stvara mržnju među narodom. Zato ga ne volim.

* Pomenuli ste izbore, kako tu vidite situaciju?

Dare: Ja sam za bojkot dok ne bude donsen novi zakon i dok se ne naprave uslovi za izbore jer je ovo suludo. Za to sam da se bojkotuju, pa nek sam vlada ovom državom, a nas nek otera. Ja sam za to da mi kupi kartu u jednom pravcu, izabrao bih neku propalu zemlju poput Norveške, Švedske,Danske.. Da odem u te nerazvijene zemlje koje imaju problem sa demokratijom. To su zemlje iz kojih će ljudi uskoro nadirati ovde u Zlatno doba. Izbeglice koje će tražiti azil za useljenje u Srbiju.

Mare: Imaćemo Norveški kvart ha ha ha ha…

Dare: Geto…

Mare: Ja sam za bojkot svega, ne samo izbora, čitavog njihovog sistema, bojkot parlamenta, skupština, opštine, sve izbore od mesne zajednice do direktora u školama, pa nek lepo uzmu nek vladaju sami. Ovde ne postoje institucije već jedan čovek o svemu odlučuje. Mi građani ne možemo da izguramo nešto svoje kroz institucije, već moramo to da tražimo na ulici. Bojkotuju se institucije i onda se lepo na ulici traži pravda. I šta ko da traži na izborima, ako predsednik ima šest sati televizijskog prenosa u kome priča o svemu, od najezde komaraca do rupe na autoputu. Šest sati bogovetnih, nedelja popodne, on se vozi i šest sati ovi idu i snimaju. Kad ste videli nekoga, zaboravimo političare, intelektualca da na RTS-u koji ima da kaže nešto i da izkritikuje sistem. Nema nikog. Šta ima da se glasa, nek oni sami sebe izglasaju i postave u 100 posto.

Dare: Uskoro će se to i desiti, vladaće sami s obzirom da svi odlaze iz zemlje .. Kada je on bio opozicija pozivao je na građansku neposlušnost i vrlo je bio u tome, dosadan. Ja bih više voleo da budu izbori nego da se na ulici traži pravda, ali da se taj izborni zakon zameni. Da se prekine praksom da mrtvi glasaju. Mora da se postavi sistem da više nikada ne može jedan čovek da odlučuje, nikada više, ni oni koji dođu.

* Da li je to moguće u Srbiji?

Dare: Ja sam pesimista, ma kakvi. Za to sam da se svi mi kojim smo protiv njega okupimo i ubijemo, jer nemamo nikakvu šasnsu. Da prekratimo sebi muke.

Mare: U tom smislu ovaj predlog za eutanaziju i nije tako loš ha ha ha…

Dare: Ti ne znaš koliko ja podržavam taj predlog! Neću da se mučim oću da se isključim kad ja hoću.

Mare: Dare je veliki ljubitelj tog zakona, ovde u Srbiji je potrebno imati šansu da sam sebi ne nanosiš bol, nego samo da pređeš sa one strane ivice…

* Koji su najveći benefiti koje ste iskusili u Zlatnom dobu?

Dare: Ja sam dobio veći holesterol i trigliceridi su mi povećan. Jake migrene, u teškoj sam kliničkoj depresiji, pijem rivotrile, za pritisak tablete i da ti kažem, prija mi, lepo se osećam. To je benifit.

Mare: Moji su živci sve jači, sve sam stabilniji, odmorniji, dosta sam očvrsnuo. Morao bih da razmislim i pošaljem dopis za jedno 15 dana, kad popišem to sve benefite al da su promene evidentne – jesu, još malo pa stiže i rasveta, korupcija ovde više ne stanuje…

Dare: Baš sretnem pre neki dan jednog lika sa Islanda, a on kaže on meni, pa kako bre živite tako dobro?! Sve je više i bugarskih turista…

* Znači biće Cecin koncert, čim naviru Bugari?

Dare: Nije valjda?

Mare: Pa verovatno…

Dare: Dugo nije pevala, ja jedva čekam ha, ha, ha… Kriminal je istrebljen, gotovo… Živimo u jednoj sasvim dosadnoj državi… LJudi čitaju knjige.

Mare: Finci dođu i kažu: „Kako vam je dosadno ovde“. Pitaju gde je onaj Beograd, ludilo, splavovi…

* Da li postoji granica, autocenuzra, koju ne biste prešli?

Dare: Nemamo mi granice, gori smo nego ikad. Nekad i pretetrujemo, ali ne mislim ništa da menjamo. Besan sam i to se oseti. Nakon svega što mi se izdogađalo shvatio sam da više nemam razloga za strah. I ako me opet neko skine i ukine sa programa izbiću u drugom agregatnom stanju, ne mogu da ugase to, bezuspešno su pokušavali tri puta. Izgubili smo svaku kočnicu. Obično ljudi s godinama steknu neku mudrost, ja sam potpuno poludeo. A malo kopiram i predsednika, jer se on pojavi na televiziji i kaže vidi ološi, budale, pa i ja dobijem želju da budem isti kao predsednik. On je riba u horoskopu, 5. ja 4. marta, doduše stariji je dve godine. Zamalo ja da budem Vučić.

Mare: Nema više cenzure ovi su kupili sve što su mogli. Ne postoji više šta da cenzuriše.

* Kako birate teme?

Dare: Ima toliko nebuloza, treba izabrati najnebuloznije. Pre smo obesmišljavali priče, sada je već sve obesmišljeno, pa u principu samo izveštavamo. Imamo devedesete na stereoidima, idem sad da kupim trenerku i da se upašem.

Mare: Glavni ključ je što smo dobro informisani što u Srbiji nije baš dobro, jer se može podvesti pod zračenje hemikalijama raznoraznim. Mnogo čovek daje materjala ne uspevamo sve da iskoristimo. Kada u jednoj ekipi imate Vulina, Đurića, Đorđevića to je jedan drim tim. Gomila gluposti na jednom mestu i prosto ne znate šta da izaberete. Došli smo u situaciju da vlada hoće da štrajkuje protiv opozicije, da svaki perač prozora u Americi pogine na 10 sekundi, da ne pričamo o čuvenim rekonstukcijama grada.

* Koja je najapsurdnija tema kojom ste se bavili?

Dare: Živimo u apsurdu. Živimo paradoks. Ovde nema ničeg normalnog.

Mare: Predsednik koji je rekao da je zvao fudbalera Zvezde da da go, pa je baš on dao go.. Mahanje novinarke RTS-a Đuriću kad da krene. Nema kraja, a što je najtragičnije, nemaju ni oni nameru da stanu.

Dare: A sa terase kada je Vučić mahao nepostojećim ljudima? „Evo nije loše“, a nema nikoga ha, ha, ha…

* Gde nalazite inspiraciju?

Dare: Koja inspiracija, radimo od muke. Život mi se raspada, šta da radim, da plačem, kukam ili da se smejem samom sebi. Na žalost sam izabrao i da se bavim stend ap komedijom pa moram da zasmejavam i ljude. To je neko breme koje nosiš jer tragedija i komedija idu pod ruku, a ovi su riznica komedije, satire i humoreski.

Mare: Ja ne znam da li njihov šef raspisuje konkurs – treba naći takve komičare. Izađi na ulicu i među 1000 ljudi pronađi dva Marka Đurića, trebaće ti sedam dana… ili dva Vulina…

Dare: Dva Vulina već ima, ha, ha, ha…

Mare: Tri Vulina! Stefanovića i da ih ne nabrajam sad, malo mi je mučno, nisam doručkovao. Moraš da prođeš konkurs za ministra, ko kasting za film.

Dare: Žalosno je što su ti ljudi na funkciji, svuda u svetu bi morali da podnesu ostavku.

Mare: Ministar policije falisfikuje diplomu, a ministar finansija je neko za koga se vezuje gomila finansijkih afera. Ministar odbrane nije služio vojsku. Ti ljudi se ne razumeju u posao, niti imaju bilo kakve kvalifikacije da dođu na takvo mesto. Ja ne verujem da je to slučajno.

* Smeh je lek a da li može da bude političko sredstvo za kritičko dopiranje do ljudi -vaša emisija se zove Mentalno razgibavanje, da li su mozgovi u Srbiji razgibani?

Dare: Treba prvo čovek da ima mozak ha ha ha. Fali nam smeha, ali da smeh može nešto da promeni – oni bi ga zabranili. Ha ha ha. Ne verujem da će narod da se probudi jer mi bacimo pet fora.

Mare: Kada bi mediji bili slobodniji i kada bi do građana mogla da dopre po neka kritička misao ljudi bi počeli da razmišljaju. Bjelina serija „Senke nad Balkanom“ je imala više gledanosti nego Zadruga. LJudi ipak žele da vide nešto kvalitetno ako im ponudimo. Deo ljudi koji nas sluša su već osvešćeni, ali dosežemo do malog broja ljudi.

* Koje se još emocije kriju iza satire i šta boli iza smeha?

Dare: Dotakli dno. Mi živimo politiku, a mene to nervira. Imamo jedan život a samo pričamo o Vičiću, Dačaiću, Tadiću dok ljudi preko ne znaju ko im je predsednik države, mi znamo ko nam je na čelu za infrastruturu. Znam za poljopriverdu ko je. Bolno je to što ne živimo život. Godine prolaze i ne vidiš ništa lepo. Stalno su neki problemi, napetost koja traje, dok nam oni kreiraju život u strahu. A život će se vrlo brzo završiti. Svako nas može da nestane u bilo kom momentu, dok ga mi trošimo na šta? Na gluposti. Naš način borbe protiv svega toga je humor, mada ne uspevamo uvek. Tuga je iza svega toga, bes, nemoć…

Mare: Ja ne mogu miran, i često mi to zameraju članovi porodice što isterujem pravdu. Ne mogu da se zabijem u četiri zida, a da sve oko mene izgleda ovako. Naš način borbe je putem emisije i ako znamo da nećemo uspeti da ispravimo krivu Drinu, bar ćemo da zalajemo i ukažemo nešto ljudima koji ovde žive.

Gago predsednik

Dok je Dare u pozadini vrištao od smeha, Mare je pričao priču o njegovom nekadašnjem komšiji Gago lažovu: „U detinjstu sam imao jednog komšiju koga su zvali Gago lažov. On je čovek imao jedan poremećaj ličnosti, kao dečak. U jednom trenutku sam izgubio kontakt nisam, više nisam viđao tog momka i toliko mi je taj moj Gago nedostajao, jer smo se njemu jako smejali. Sad kad sam video da je Gago porastao i postao predsednik države bilo mije jako drago što je neko moj uspeo“ ispričao je Stepanović.