Darku Tanaskoviću „Belovodska rozeta“ za doprinos kulturi i umetnosti

Olujno vreme je primoralo organizatore da sa seoskog trga, gde se „Rozeta“ inače održava, dodelu nagrade, koja čini centralni događaj manifestacije, pomere u Narodni dom.

Pre uručivanja nagrade, svoje govore su održali direktorka Kulturnog centra Kruševca Vesna Kaplarević i protojerej stavrofor Dragi Veškovac, koji je preneo reči pozdrava dobitniku nagrade od episkopa kruševačkog gospodina Davida.

Kulturno-umetnički deo večeri je obeležio nastup KUD „Đurđevdansko kolo“ iz Podgorice.

Svečanosti su prisustvovali i narodni poslanici Nevena Đurić i Zoran Tomić (SNS).

Nagradu „Cvet u kamenu“ uručila je gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović, prethodno se obrativši dobitniku i Belovođanima: „Po 45. put, kamena rozeta se uručuje slavodobitniku za doprinos u razvoju srpske kulture i umetnosti. Želim da ova nagrada zauzme visoko mesto među svim Vašim nagradama i biografiji, a da u svojim javnim nastupima govorite o rozeti, Beloj Vodi i Kruševcu“.

Treba trajati, treba istrajati i treba se boriti. A to naši narodi sa ovog prostora pokazuju. Neki borbama, a neki umetnošću i kulturom. Upravo čuvajući je od zaborava i prenoseći je na mlađe generacije, rekla je gradonačelnica Kruševca.

Ona je izrazila nadu da će neko, kad bude pričao o prof. dr Darku Tanaskoviću, spomenuti i „Belovodsku rozetu“, koju je osvojio kao čuvar tradicije koji se trudio da bude na usluzi svome narodu, i poželela mu srećan „Cvet u kamenu“.

Obratila se i meštanima sela: „Vama, dragi Belovođani, želim da nastavite da čuvate tradiciju, da prenosite na mlade generacije kako se čuva srpstvo i kako se čuva i traje ono najvrednije što imamo – sloboda“.

Zatim je dobitniku uručena nagrada – kamen sa isklesanom ružom, koji predstavlja simbol srednjovekovne kulture, duhovnosti i jedan je od najupečatljivijih elemenata crkava građenih u moravskom stilu srpske arhitekture srednjeg veka.

Prethodni dobitnici „Belovodske rozete“ su Milorad Pavić, Desanka Maksimović, Dušan Kovačević, Emir Kusturica, mitropolit Amfilohije Radović, Petar Handke i mnogi drugi.

„Biti u ovako odabranom  društvu dosad nagrađenih je veliki uspeh. Osećam veliku radost što se moj rad ceni, što se sagledao čitav rad tokom moje karijere. Vrlo rado ću govoriti o ovoj nagradi i ponositi se što sam jedan od dobitnika. U ovoj rozeti je trud klesarskog zanata, vidi se kako se druže čovek i kamen, jer kamen je božji dar sa kojim treba znati. A ovi majstori u Beloj Vodi dokazali su da znaju. Takođe, vaš kraj je poznat i po kalemarstvu i po klesarstvu, a to je čovekova želja i sposobnost da oplemeni prirodne darove“, rekao dobitnik nagrade.

Prof. dr Tanasković, govorivši o simbolici kamena, osvrnuo se i na pomoć engleskog pesnika lorda Bajrona grčkim ustanicima u borbi protiv Osmanskog carstva, koji je želeo da se u mermer hrama na krajnjem brdu Atike ureže njegovo ime, kako bi se znalo da je bio na pravom mestu i u pravo vreme.

„Mi, Srbi, danas jesmo na pravom mestu i u pravo vreme, iako to može tako da ne izgleda, ali kamen pamti i kamen će govoriti i dalje. Belovodski klesari neumorno su revnovali i revnuju da se ta priča između čoveka i kamena, vode i zemlje produži u večnost. A mene će na to stalno opominjati da činim i dalje sve što budem mogao, naravno svojim skromnim snagama, upravo ova divna belovodska rozeta s kojom ću se buditi i usnivati“, zaključio je.

Prof. dr Darko Tanasković rođen je 1948. godine. Bio je redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, gde je predavao arapski jezik i književnost, turski jezik, orijentalnu filologiju.

Predavao je i na univerzitetima u Skoplju, Sarajevu, Parizu.

Bio je amabasador Savezne Republike Jugoslavije u Turskoj, Azerbejdžanu, Vatikanu, a bio je i ambasador Srbije pri UNESKO u periodu od 2014. do 2018. godine.

Objavio je preko 600 naučnih i stručnih radova i dobitnik je brojnih priznanja i nagrada.