Darkvud i Komiko najbolje izdavačke kuće

Priznanje za najboljeg izdavača inostranih dela za 2016/2017. godinu pripalo je Darkvudu, gde su izdvojene publikacije ove kuće „Korto Malteze“, „Valerijan“, „Betmen“ i drugi.

– Za nas nagrade nisu ono što nas podstiče da objavljujemo ovoliki broj kvalitetnih stripova, motiv za to je najpre ljubav i želja da svetska stripska baština bude dostupna na srpskom jeziku. Međutim, nagrada Salona je važna. Svake godine u žiriju je nekoliko ljudi iz različitih oblasti kulture, najčešće dobro obrazovanih kada je strip u pitanju, kaže za Danas urednik izdavačke kuće Darkvud Milan Jovanović dodajući da je odluka žirija da nagradi Darkvud najbolji dokaz da su u njemu bili ljudi koji se razumeju u prilike u strip-izdavaštvu.

Najkapitalnije izdanje u ovoj godini iz Darkvuda jeste upravo „Korto Malteze“, serijal Huga Prata koji nikada nije u potpunosti objavljen u Srbiji, a kako je Korto od izuzetnog značaja za Italijane nije bilo lako dobiti dozvolu za štampanje.

– Nakon 400 objavljenih publikacija i ostvarene saradnje sa svim većim svetskim izdavačima, moglo bi se reći da nije teško dobijanje prava za objavljivanje. Ali neka prava i dalje nisu dostupna, najčešće zato što smo za neke malo, a za neke siromašno tržište. Nekada se kao prepreka pokažu nerealni uslovi vlasnika licenci, a ponekad je to nemanje razumevanja za naše malo tržište. Ipak, redakcija Darkvuda je u poslednjih sedam-osam godina došla do mnogih naslova koji su prethodno bili nedostupni za objavljivanje na srpskom jeziku. Upornim i korektnim radom sa inostranim partnerima razbili smo neke predrasude i otvorili neka vrata i drugim izdavačima, objašnjava Jovanović.

Prema odluci stručne komisije u sastavu Slobodan Ivkov, Vasa Pavković, Pavle Zelić, ovogodišnji dobitnik priznanja za najboljeg izdavača domaćeg stripa je izdavačka kuća Komiko, Novi Sad.

– Ovo je drugi put da dobijamo nagradu, podseća urednik izdavačke kuće Komiko Vuk Marković naglašavajući da je to lep osećaj.

Marković navodi da uspeh izdavačke kuće zavisi od same motivacije i da ako se stvari posmatraju iz materijalističkog ugla, nije lako. On tvrdi da ukoliko se radi o pravim entuzijastima i zaljubljenicima u strip sve je moguće

Međunarodni salon stripa 15. po redu održaće se od 28. septembra do 1. oktobra u prostorijama Studentskog kulturnog centra, gde je već godinama unazad smešten. U ta četiri dana posetioci će moću da uživaju u raznovrsnom programu – izložbama, filmovima, animacijama, tribinama i nagradama konkursa ovogodišnjeg Salona.

– Žiri koji već godinama unazad funkcioniše u istom sastavu uvek kao kriterijum ima produkciju izdavača u dvanaest meseci pre odlučivanja, kako u smislu kvantiteta ali i kvaliteta onoga što je objavljeno. Prikupljamo spiskove izdanja i kritički ih sagledavamo, razmatrajući i određene napretke pojedinih kuća pa i perspektive delanja. U svakom slučaju je u pitanju ozbiljan i studiozan posao svih članova, predsednika Slobodana Ivkova, Vase Pavkovića i mene, kaže za Danas član žirija Pavle Zelić ističući da je naročito važno da pored stranih, postoje i domaća izdanja, i nada se i veruje da će ih biti više u godinama koje slede.

Pored navedenih priznanja, takođe priznanje za doprinos srpskom stripu ide Milanu Stojanoviću (scenaristi Vekovnika), a nagrada „Srećko Jovanović“ ide Nikoli Maslovaru. Gosti festivala su Dejan Nenadov (SRB/NL), Đanalfonsa Paćinotija (IT), Olivije Dobremel (FR), Nikolas Grivel (FR), Vibor i Vjeran Juhas (HR), Marko Stojanović (SRB).

– Koliki je značaj Salona stripa i nagrada na njemu, pokazalo je dodeljivanje upravo nagrada, za najboljeg izdavača inostranih i domaćih stripova, koje je imalo izuzetno stimulativan efekat na dobitnike, pa su čak nosile određenu odgovornost što je dokaz više da i sam Salon ima itekakvu relevantnost u ovom segmentu delovanja kao što je nedvosmisleno poseduje u pogledu konkursa, gostiju, programa i izložbi, zaključuje Pavle Zelić.

Jubileji srpskog stripa

Ove godine se na Salonu stripa obeležava mnoštvo jubileja srpskog stripa, 85 godina od pokretanja časopisa Veseli četvrtak i pojave Mikija Mausa u srpskom stripu, 80 godina od pokretanja časopisa Veseli zabavnik, 65 godina od ponovnog pokretanja Politikinog zabavnika, 40 godina od prvih izložbi stripa u Srbiji (SKC Beograd), 25 godina od pokretanja strip magazina Tron, 25 godina rada škole stripa i ilustracije Đorđe Lobačev, 15 godina Međunarodnog salona stripa SKC Beograd, 10 godina strip serijala Vekovnici.

Živa, žilava i turbulentna scena

– Izdavačka scena je veoma živa, žilava, turbulentna. Sama sebe hrani i sama sebe jede. Divno je što u našoj zemlji imamo zavidan broj autora koji se svrstavaju u svetsku elitu, ali nije dobro to što oni, silom prilika, uglavnom rade za strane izdavače. Kada domaći strip-autori budu uspevali da grade svoju reputaciju objavljujući svoja dela u domaćim izdavačkim kućama znaćemo da živimo u dobro uređenoj državi. smatra urednik izdavačke kuće Darkvud Milan Jovanović

Nedostatak medijske pažnje

Vuk Marković urednik izdavačke kuće Komiko smatra da je najbolje što scenu čine istinski zaljubljenici i što ne počiva na strogo komercijalnim, materijalnim parametrima.

– Loše je što nema dovoljno medijske podrške i što mediji ne prate savremeni strip u dovoljnoj meri već na čitav medij gledaju kroz prizmu 1980-ih. što neumitno vodi ka banalizaciji i provincijalizmu, smatra Marković.