Ko su Sefardi i Ašnkenazi a ko Romanioti? Šta je Tora a šta šabat, šta znači šalom? Šta je Mezuza, menora, Pesha, Hanuka? Savet Jad Vašema memorijalnog centar u Izraleu posvećenom jevrejskim žrtvama Holokausta je da kad hoćete da podučavate o Holkaustu nemojte da počinjete sa njim. Počnite sa istorijom, kulturom, religijom i tradicijom jevrejskog naroda, istakla je Nada Banjanin Đuričić na skupu „Holokaust; nasleđe fašizma 5” održanom u Spomen parku u Šumaricama u Kragujevcu.
Po njenim rečima to je jedini pravi pristup jer naši učenici ne znaju ništa o Jevrejima.
– Drugi razlog su okorele prerasude i stereotipi koje „opstojavaju” godinama i mogu se „razbiti” samo znanjem i upoznavanjem sa tematikom. Opasnost je i da se jevrejski narod poistoveti isključivo sa Holokaustom i on postane jedina njegova karakteristika. Uništeno 6.000.000 života, nestale sinagoge, knjige, umetnička dela – i mi moramo da znamo šta je to što je uništeno, istakla je ona citiravši Jehudu Bauera da je „svaki genocid usmeren na određenu grupu ljudi ako se bavimo genocidom onda moramo da se ’obavestimo’ o toj grupi ljudi”.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokusta u Muzeju „21.oktobar” u Kragujevcu, po peti put je organizuovan naučni skup koji za cilj ima da podseti na najveći zločin u istoriji čovečanstva, kao i da se njegove žrtve ne zaborave.
Da se nikada nikome više ne ponovi ali i da žrtve ne budu zaboravljene – Aleksandar Gaon Foto: Z. S. M.
Ovogodišnji skup održan je pod nazivom „Holokaust: nasleđe fašizma 5 – Tonovi zla” a autori programa su Marko Terzić, istoričar i viši kustos Muzeja „21. oktobar” i dr Predrag Krstić, filozof i istraživač sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu.
– Mi smo kao memorijalni muzej posvećeni sećanju na sve ljude pobijene u tri dana oktobra 1941.godine u Kragujevcu, a među njima su bili i okupatorima tada dostupni odrasli muškarci Jevreji, te nekoliko žena iz jevrejske zajednice koja je pre rata živela u Kragujevcu. Stoga smatramo da je važno da obeležimo sećanje na početak holokausta u našem gradu u svojem najbrutalnijem delu koji je značio fizičku eliminaciju tih ljudi, ističe Marko Terzić, koautor programa.
Po njegovom mišljenju više od samog obeležavanja ovog dana je da „učimo iz tog užasa koji ne sme nikada da se ponovi”.
Stoga organizatori programa „Holokaust nasleđe fašizma” svake godine stavljaju fokus uvek na drugi aspekt fenomena Holokausta, a za ovu godinu je to konkretno međusobni odnos muzike i realnosti užasa Holokausta.
– Već petu godinu za redom obeležavamo Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, uvek menjajući ugao is koga pokušavamo da sagledamo ulimativno zlo koje su (ne)ljudi učinili ljudima, sa nadom da tako činimo barem ređim njegova projavljivanja u budućnosti. Ove godine sagledavamo međuodnos muzike i Holokausta, kaže Terizić.
On ističe da je muzika bila stalni pratilac Holokausta.
– U svim značenjima reči „pratilac”. Nacisti su njome zaglušivali krike svojih žrtava. Neke meolodije komponovale su i izvodile i žrtve u getima i logorima, ističe on.
Namera ovogodišnjeg skupa „Holokaust: nasleđe fašizma 5 – Tonovi zla” po njemu je da pre svega prikaže glavne tokove tonskih svedočenja i obrada Holokausta, a potom i da tematizuje osetljivi odnos jednog po značaju i dimenzijama neuporedivog istorijskog događaja i jedne umetničke forme koju na kardinalan način provocira.
Skupovi na temu „Holokaust: nasleđe fašizma” nisu samo naučni več i edukativni – dr Predrag Krstić Foto: Z. S. M.
Nada Banjanin Đuričić iz Centra za primenjenu istorju i profesorka u Železničkoj tehničkoj školi u Beogradu koja je govorila na temu muzike kao nastavnog materijala u obrazovanju o Holokaustu istakla je da pre svega svojim učenicima naglašava da su svi pravednici ili spasioci Jevreja u datom trenutku kršili zakone u tom momentu u i da je za taj čin bila propisana smrtna kazna.
U bloku skupa nazvanog „Izrazi neizrazivog” dr Anja Lazarević Kocić sa kragujevačkog FILUM-a govorila je o umetničkoj muzici insprisanoj Holokaustom, od prvog takvog dela „Kantate za kraj vremena” Olivija Mesijana izvedene 15, januara 1941. godine u logoru Gerlic, preko dela stradalih kompozitora Viktora Ulmana i Pavela Hasa do psoleratnih kompozicija Šenberga, Nona, Pendereckog, Šostakoviča i Goreckog.
– Gorecki je za svoju „Simfoniju tužnih pesama” istako da je njome želeo da „da glas onima koji su bili bez glasa”, istakla je dr Lazarević Kocić, napomenuvši da su mnoga ova dela imala problema sa izvođenjem jer Evropa ni decenijama posle rata nije bila spremna da o Holokaustu „govori i misli pa i u umetničkom kontekstu”.
Okorele prerasude i stereotipi koje „opstojavaju” godinama i mogu se „razbiti” samo znanjem – Nada Banjanin Đuričić Foto: Z. S. M.
Ona je navela i premer muzike iz poznatih filmova poput: „David”, „Korčak”, „Šindlerova lista” i „Sarin ključ”.
O odnosu Holokausta kroz rok i popularnu muziku prisutne je „proveo” Ivan Lončarević iz „Post depresije” govoreći o stvaralaštvu „Pink Flojda”, „Slejera”, „Seks pistolsa”, Leonarda Koena…
– Na našim jezicima, „kako god se oni sada zvali na ovim prostorima” nema naročitu kvalitetnih pesama na ovu temu jer je većina njih dnevnopolitička. Ipak izdvojio bih „Molitvu” od „Partibrejskersa” u kojj se traži oprost. Kada sam pitao autora Zorana Kostića Caneta o motivima da je napiše, odgovrio mi je samo – to je pesma o kojoj se ćuti, ispričao je Lončarević.
I koautor programa dr Predrag Krstić ističe da je Holokaust kao nasleđe fašizma generalno uvek tema ovih skupova u Kragujevcu već pet godina zaredom.
– Svake godine odaberemo da razgovaramo i prikažemo neki od podaspekata i novi pogled na Holokaust. Iako okupljamo „reprezentaciju” naučnika iz određenih oblasti skup nema isključivo naučni već, i veoma bitan – edukativni karakter, naglašava dr Krstić.
Evropa ni decenijama posle rata nije bila spremna da o Holokaustu „govori i misli – dr Anja Lazarević Kocić – Foto: Z. S. M.
On je bio moderator popornevnog segmenta razgovora o vidovima muzičke refeleksije i obrade Holokausta na kojem su govorile dr Marija Dinov, pijanistkinja i teoretičarka umetnosti u medijima, dr Vera Mevorah, teoretičarka umetnosti u medijima sa beogradskog Instituta za filozofiju i dr Maja Vasiljević, sociološkinja i muzikološkinja sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Skup u Kragujevcu pozdravio je Aleksandar Gaon, ispred Saveza Jevrejskih opština Srbije po kome stradalništvo povezuje streljane Kragujevčane u Šumaricama i sve Jevreje stradale po brojnim stratištima u svetu.
– Tema Holokausta je bitna zbog toga da se on nikada nikome više ne ponovi ali i da se imena poubijanih ljudi ne zaborave, zaključio je on.
Sarajevske Montilje spasao spasilac sa velikim S
Po koautoru programa Predragu Krstiću skupovi o Holokaustu u Kragujevcu bitni su jer imaju i memorijalni deo na kome govori osoba koja ga je preživela jer prenosi svoja lična iskustva iz tog strašnog perioda. Na skupu „Holokaust: nasleđe fašizma 5” govorila je Hanka – Hanika Gašić Montiljo.
Ona potiče iz porodice sefradskih Jevreja i rođena je 1940. godine u Sarajevu.
– Moje prvo sećanje na to vreme, jer sam bila mala je iz 6. aprila 1945. godjne kada je moja majka uskliknula – oslobođenje! Tek kasnije sam saznala šta se sve dešavalo i mi nikda ne bi preživeli te četiri godine da nije bilo dobrih ljudi, rekla je ona.
Nikada ne bi preživeli bez pomoći dobrih ljudi – Hanika Gašić Montiljo Foto: Z. S. M.
U slučaju njene porodice Montiljo „spasilac sa velikim S” bio je Gavro Perkušić koji je imao krojački salon u kojem je radio njen otac.
– Perkušić je zbog poslova imao veze sa tadašnjim vlastima i uvek bi saznao kada je racija i sakrivao mog oca među balama platna na tavanu radnje. U slučaju kada bi otac ili majka i mi deca bili odvedni u centre odakle su sarajevski Jevreji slati u logore, povlačio je svoje veze tvrdeći da je otac radnik neophodan za proizvodnju i mi smo bili puštani, priča posle svih ovih decenija sa velikim poštobanjem za petrušića Hanika Gašić Montiljo.
Petrušić je čak 1943. godine omogućio njenoj majci da se porodi u bolnici a pomagao je i skrivao i brata njenog oca, Hanikinog strica.
Gavro Petrušić preminuo je 1961. godine u Slavonskom brodu a Hanika Gašić Montiljo i njen brat, posthumno su se postarali da dobije – medalju pravdenika u Jad Vašemu.
Više vesti iz ovog grada čiatjte na posebnom linku.
Glumica Milica Gojković igra glavnu žensku ulogu u dugoočekivanoj seriji "Sablja", koja počinje s emitovanjem ovog vikenda na RTS-u, koja ima osam epizoda i bavi se ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i događajima pre i posle 12. marta 2003. godine.
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Foto: Z. S. M.
