Foto: Odbornik Miodrag StankovićNišvil je brend, jedna od najznačajnijih manifestacija u zemlji i deo identiteta građana Niša, te bi kao takav morao da bude sačuvan, neki su od zaključaka debate “Alarmantno stanje u kulturi u Nišu?! – Kome smeta Nišvil?”.
Debata je organizovana nakon što je direktor Nišvila Ivan Blagojević najavio mogućnost da ovaj internacionalni džez festival bude izmešten iz Niša u “neku zemlju Evropske unije” zbog dugogodišnje nebrige države, a i umanjenja sredstava iz gradskog budžeta, koja su do sada omogućavala opstanak i napredak festivala.
Gradski zvaničnici su odgovorili da je Nišvilu ove godine uplaćeno 24 miliona dinara umesto prvobitno planiranih 30 miliona, zbog toga što je gradska budžetska inspekcija utvrdila da festival nije opravdao oko šest miliona dinara dobijenih iz lokalnog budžeta.
Univerzitetski profesor u penziji Zoran Jovanović je ocenio da “samo kreativan i hrabar čovek ide u nešto novo, a kukavica sedi u dosadi, pa džez smeta onima koji bi želeli da nas uniformišu, pošto je lako manipulisati uniformisanim čovekom”.
“Čovek koji je inspirisan je potpuno drugačiji, on ima svoj stav i bori se za njega”, zaključio je Jovanović.
On je zaključio da je Nišu i svetu potreban džez zbog divne pozitivne energije, jer, kako je pojasnio, muzika na ljude deluje kao miris i dodir.
Citirajući Platona, on je rekao da “kada se promeni muzika u društvu, to treba da izazove paniku.”
“Nama su se devedestih desile strašne stvari, ali ako pogledate tada se promenila i muzika, mi smo iz roka ušli u turbo folk”, kazao je on.
Dejan Stojiljković, književnik i predsednik Saveta za kulturu Grada Niša, podsetio je da se problemi oko Nišvila događaju godinama, a da se već godinama ne razume da je džez umetnička a ne komercijalna muzika, te da Nišvil ne može dovoditi “gabaritna” imena kao Egzit, niti se može prioritetno finansirati kroz prodaju karata.
On je ocenio da je ključni problem to što kultura deli sudbinu društva, a u našem društvu je uvrežen stav da je kultura luksuz, što je jedan od razloga zašto je stanje u niškoj kulturi “alarmantno”.
Stojiljković je zaključio da je Nišvil “najznačajnija kulturna manifestacija u Nišu, trenutno značajnija i od Filmskih susreta”.
Aktivistkinja i radnica u kulturi Marija Peternel je kazala da je direktoru Nišvila Blagojeviću uspelo ono što nije nikome do sada- da festival postane deo našeg identiteta.
“Festivali su bitni jer povećavaju vidljivost, utiču na decentralizaciju, jačaju resurse, autentičnost. Mislim da bi festivali trebali samo da se unapređuju i da se stvara ambijent za stvaranje novih festivala, ne da se gase”, kazala je ona.
Peternel je dodala da bi Grad, osim što izdvaja sredstva iz budžeta, morao da ima aktivniju ulogu u realizaciji ovog veoma značajnog festivala, čiji bi rezultati trebalo da se osećaju tokom cele godine- kroz otvaranja odseka za džez na Fakultetu umetnosti, otvaranja džez klubova, radionica, i slično.
Dejan Ilijić, muzičar iz sastava Ejot i član Upravnog odbora Beogradskog džez festivala, kazao je da je Nišvil u poslednjih deset godina doveo najveća imena svetske džez scene.
“Problem je, međutim, što ta imena nisu poznata ljudima koji slušaju komercijalnu muziku, pa je festival morao da dovodi i imena iz pop- rok kulture, ali to rade svi svetski festivali kako bi privukli publiku”, rekao je on.
“Nišvil je i u edukativnom smislu imao veliku ulogu, samim tim što je omogućio mladima da komuniciraju sa ljudima koji su stvarali svetsku džez scenu. Ovaj festival već prevazilazi kapacitet budžeta i organizuje sjajan program”, rekao je on, uz zaključak da je Nišvil napredovao zajedno sa Gradom, pa mu sadašnji sukob “liči na porodičnu svađu”.
Privrednik i klavijaturista grupe Moba Miša Pavlović je kazao da je šezdesetih i sedamdesetih godina Niš “bio poznat i uspešan u celom svetu, kroz privredu, sport i druge oblasti, a danas je poznat samo po Nišvilu”.
“I sada smo došli u situaciju da diskutujemo o tome da li je svetski brend potreban Nišu. Taj Nišvil između ostalog napuni ovaj grad- prema mojim saznanjima ovde je samo u prvoj polivini avgusta spavalo oko 16.000 turista”, kazao je Pavlović.
Debata o Nišvilu je prva od dve debate o stanju kulture u Nišu, čiji je organizator Miodrag Stanković, odbornik u Skupštini grada, iz koalicije “Niš, moj grad”.
Odbornik Stanković: “Priznanje” britanskog Gardijana nije slučajno
“Podneo sam odborničku inicijativu kojom tražim da se rebalansom budžeta obezbedi šest miliona dinara i vrati organizatorima Nišvila, kao i da se budžetom za narednu godinu predvide veća sredstva za ovaj festival. Nišvilu je mesto u Nišu jer se tu održava skoro 30 godin. Nije ga slučajno britanski Gardijan svrstao u Top 10 evropskih džez festivala”, kazao je odbornik Miodrag Stanković, inicijator i moderator debate.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
