Dečak koji odrasle vodi kroz svet mašte

Deca u igri stvaraju svet mašte, složen svet, istinski svet kojim putuju i pripremaju se za svet odraslih. Otvarajući stranice ostvarenja „Filimon“, autora Frederika Otona Teodora Aristidesa poznatog pod pseudonimom Fred, uživalac devete umetnosti poistovećuje se sa istoimenim glavnim junakom. Prost seoski dečak sa svojim poznanikom Vartolomejem (bunardžijom), smešten u neodređen istorijski period, baš kako odgovara njegovoj ulozi „maštara“, vodi nas našim, u stvarnosti izgubljenim, detinjarijama. Kopanje bunara ili bunardžije mogu neretko da predstavljaju simbole traganja i istrajnosti u pronalaženju onoga što smo u sebi negde zaturili. Čovek mora da kopa duboko i dugo, a dete ne mora ni oči da zatvori i već je tu, u svetu boja, cveća, ptica.

Lik dečaka Filimona nastao je 1965. godine, a kada je autor Fred ispričao svom uredniku Reneu Gosiniju (tvorcu Asteriksa) novu priču za svog junaka, on je uzviknuo: „Pa, ovo je fenomenalno!“ Priča se razvijala od 1972. do 1987. godine u petnaest albuma, a pogodilo se da poslednji, šesnaesti po redu, bude objavljen na dan autorove smrti 2013. godine. Stripska javnost u Srbiji nije ranije imala priliku da se sretne sa ovim junakom, međutim izdavačka kuća Sirius Production je 2013. godine u saradnji sa Francuskim institutom objavila prvi album „Brodolomnik sa ostrva A“. Nakon toga usledili su nastavci „Divlji klavir“ i „Viseći zamak“. Ove godine izdavačka kuća Sirius Production u saradnji sa novosadskim Komikom objavila je četvrti deo priče „Putovanje nevernika“. Album je promovisan prošle nedelje u Francuskom institutu u Beogradu.

„Putovanje nevernika“ predstavlja dodir racionalnog čoveka sa svetom imaginacije svoga sina. Filimon zajedno sa stricem Felicijanom pokušava da pomogne bunardžiji Vartolomeju da se vrati na ostrvo A, ali njegov otac upada u nevolje zamišljenog sveta i pored stvari koje očima gleda i može da ih dodirne ipak ostaje dosledan svojoj neverici. Album se završava sa nekoliko kratkih priča, što je odlika prethodnih nastavaka.

Kritičari strip „Filimon“ svrstavaju u istu kategoriju sa Asteriksom, Gašom i Taličnim Tomom. Zaista, dešavanja se prepliću sa radnjama ovih ostvarenja. Štaviše, možemo da pronađemo neku osobinu svakog od navedenih junaka kod Filimona. Filimon živi u realnom svetu, ali je okružen magičnim i nadrealnim momentima kao Asteriks. Filimona je nemoguće ukrotiti kao i Taličnog Toma, a asocijacija na Gašu i njegovu nespretnost nameće se kroz Filimonovo upadanje u bunar. Crtež je gotovo identičan sa crtežima ovih stripova. Jednostavne linije stvaraju osećaj lakoće kao u dečijoj igri. Detalji su vidljivi bez naprezanja, naglašeni su i lako shvatljivi.

U jedom prilogu za kanal Frans 3 novinar je napravio poređenje između Fredovog čitanja i stvaranja stripa. Novinar ističe da je Fred uvek želeo da pronađe šta se nalazi između crteža i oblačića za dijalog, a da se taj pristup stripu nije promenio ni u procesu crtanja i stvaranja serijala. Fred je smatrao da publici ne treba da se podilazi, „publika će sama doći ako joj se dolazi, ako dođe dobro, ako ne, neka se nose“ govorio je on. U stripu su mu najviše smetale mange. Prve crteže objavljuje u francuskim časopisima, a šezdesetih postaje partner u osnivanju satiričnog magazine Hara Kiri. Objavio je mnoštvo strip ostvarenja: „Mali cirkus“, „Oseća se svežina u vazduhu“, „Dođe pa prođe“ i druge.