Dejan Atanacković dobitnik Ninove nagrade

Pobednik je „Luzitanija“ Dejana Atanackovića, u izdanju izdavačke kuće Besna kobila, kao što do sada svi već verovatno znaju, a posle najduže finalne sednice žirija u poslednjih nekoliko godina, ovoj knjizi pripala su tri glasa. Za „Luzitaniju“ su glasali Tamara Krstić, Zoran Paunović i Mihajlo Pantić, dok je Božo Koprivica (predsednik žirija) glasao za roman „Gorgone“ Mire Otašević (izdavač Geopoetika), a Jasmina Vrbavac za knjigu Srđana Srdića „Srebrna magla pada“ (Partizanska knjiga). U najužem izboru bili su i romani „Srodnici“ Jovice Aćina (Laguna) i „Danas je sreda“ Davida Albaharija (Čarobna knjiga).

Još jedna neobičnost jučerašnjeg proglašenja bila je i to što je vest o dobitniku stigla pre do Tvitera nego do novinara. Naime, književnica Jelena Lengold saopštila je na društvenim mrežama ko je dobitnik desetak minuta pre nego što su članovi žirija stigli u Dorćol Platz pred novinare.

„Neka je Tviter, pošto je danas stvarnost Tvitera“, prokomentarisao je Božo Koprivica, upitan kako se to dogodilo. Svi članovi žrijia izvinili su se zbog kašnjenje i odužene sednice. „Svih pet knjiga koje su ušle u najuži izbor bile su odlične i verovatno je to bio razlog zašto smo tako dugo odlučivali i razmišljali, jer smo u svakoj od ovih pet knjiga videli potencijal i razloge zašto bi se mogle naći na mestu ovogodišnjeg dobitnika“, kazala je Jasmina Vrbavac.

Zoran Paunović je dodao da je razlog bio „odgovornost prema delima o kojima su raspravljali, prema književnosti i prema kulturi u kojoj tako dugo i časno postoji Ninova nagrada“. „Ta poslednja etapa uvek je najteža, jer morate da uočite nijanse između izbora koji ste napravili, posebno kada ste izdvojili dva dela“, kazao je Paunović.

Roman „Luzitanija“ je prvi roman vizuelnog umetnika Dejana Atanackovića. Na ovu knjigu Danas je u više navrata skretao pažnju (jedna od prvih recenzija objavljena je u našem listu, kao i dva intervjua sa autorom, od kojih je jedan objavljen pre samo nekoliko dana). Božo Koprivica istakao je da je nagrađeno delo ima relativno veliki broj strana, u kojima je lepo iskontrolisana slika sveta sa velikim brojem junaka od Prvog svetskog rata do modernih dana. „Jezik je jako bogat jer se koristi tehnikama od slikarstva do botanike. Posebna država u ovom romanu smeštena je 1916. tamo gde je ležao jedan od najvećih srpskih pisaca Petar Kočić. Nije to slučajno uzeo. Ta njihova organizacija, koja se ponaša kao svaka država i ima sve funkcije jedne države… Bila bi sreća kada bi ova naša Srbija imala takvu vladu na čelu sa doktorom Stoimirovićem“, kazao je Koprivica govoreći o junacima Atanackovićeve knjige.

Jasmina Vrbavac skrenula je pažnju da je Atanacković umetnik koji dolazi iz druge oblasti, te da je jezik u književnosti pretvorio u vizuelno. Zoran Paunović napomenuo je da ludilo, kao tema Atanackovićevog romana, nije suprotnost razuma, već jedan vid otpora haosu. „Ludilo je jedini mogući i smislen odgovor na sumanutost sveta. Prava suprotnost razumu jeste glupost. Roman ‘Luzitanija’ poziva na suprotstavljanje gluposti“, naglasio je Paunović.

Dejan Atanacković, koji zbog svog posla poslednjih godina živi u Firenci u Italiji, nije prisustvovao jučerašnjem objavljivanju ali se prisutnima obratio preko Skajpa.

„Veliko je uzbuđenje koje osećam ovog trenutka. Bio sam oduševljen i kad sam se našao u prvom krugu, pa onda u drugom… Ovu situaciju još uvek treba samom sebi da saopštim. Posebno mi je drago, i zahvalan sam žiriju što su zaista dodeli nagradu delu a ne autoru, pošto je delo samo našlo put do čitalačke publike i šire i stručne“, kazao je laureat. On je dodao da mu je bilo uzbudljivo da prati život knjige, od trenutka kada se pojavila u knjižarama, budući da je ona nezavisno od autora stekla svoj put.

Atanacković se zahvalio izdavačima (Besna kobila) koji su ga ubedili da napiše knjigu. Odgovarajući na pitanje novinara kako je izgledao njegov prelaz iz vizuelne umetnosti u književnost, on je istakao da njegov dosadašnji rad nije isključivao njegovo bavljenje tekstom. „Tekst je oduvek bio deo mog rada. On se pojavljivao u različitim oblacima. Baš sam u Danasu, u jednom intervjuu, rekao koliko se rad na tekstu može uporediti sa radom na pripremi jednog vizuelnog projekta. Nabrajanje, montaža teksta… to su neki postupci koji se mogu, ako ne bukvalno, onda preneseno, prevesti na načine književnog rada“, istakao je Atanacković. Njemu će nagrada biti uručena 22. januara u 17 sati u Jugoslovenskoj kinoteci.

Kvantitet isti, kvalitet bolji

Mihajlo Pantić istakao je da je 2017. godina u produkcijskom smislu bila standarda. „Bližimo se trenutku kada će se u Srbiji svakog dana objavljivati po jedan roman. U kvalitetu je bolja od prethodnih, te je s razlogom došlo do različitih mišljenja“, kazao je Pantić. Tamara Krstić preporučila je čitaocima ne samo „Luzitaniju“ već i sve romane, ne samo iz najužeg izbor, već sva 33 naslova koja su se našla na najširem spisku.

Odlazak’]

Božo Koprivica, Jasmina Vrbavac i Mihajlo Pantić završili su svoj četvorogodišnji mandat u žiriju Ninove nagrade. Za to vreme pročitali su oko 800 knjiga, kako je istakao Pantić, dodajući da želi da skrene pažnju svima s kakvom vrstom teksta se suočava svako ko radi u ovom žiriju. On se svojim kolegama zahvalio na uspešnom, konstruktivnom radu koji ne isključuje sporenja. Još nije poznato ko će biti novi članovi Ninovog žirija uz Tamaru Krstić i Zorana Paunovića, koji ostaju još dve godine.

Otpor’]

Božo Koprivica skrenuo je pažnju na knjigu „Gorgone“ Mire Otašević, koja je bila jedan od dva izbora za koje je žiri glasao u poslednjem krugu.

„Ova knjiga bavi se fašizmom, odnosno sudbinama pisaca, umetnika, muzičara, boksera u prvoj polovini 20. veka koji su uglavnom tragično završili. Velika tema holokausta i genocida. Ona je poziv na otpor, na borbu protiv ravnodušnosti prema zlu, protiv zla koje nam je pred nosom. Ona je poziv na otpor na zlo. Pošto ja nikad u životu nisam bio predsednik, ni razredne zajednice, a evo sad jesam, želeo bih da kažem da Aleksandar Vučić nikad ništa nije znao da radi i da se jedino dobro oseća pred svojim papagajima, među Sinišom i Vulinom… i da je Beograd dužan da ukloni tu pošast otporom“, kazao je Božo Koprivica.