Dejan Atanacković o Raši Todosijeviću: Nije ni umeo ni hteo da iskoristi svoje međunarodno priznato delo i tako stekne korist i privilegije u nepravednom društvu

– Žao mi je što nikada nisam imao priliku da ga lično sretnem i upoznam – kaže pisac i vizuelni umetnik Dejan Atanacković za Danas povodom smrti umetnika Dragoljuba Raše Todosijevića, koji je preminuo danas ujutru u 79. godini života.

– Iz svega što o njemu znam, jedan je od malobrojnih umetnika na ovim prostorima koji su znali šta je ljudska i umetnička doslednost, da je umetnik uvek politički odgovoran, da je jedna od najsramotniih stvari kada se umetnik proda režimu, da je režimski umetnik jedna od najpodlijih i najbanalnijih pojava koja se zamisliti može. Rekao bih da nije ni umeo ni hteo, što je kvalitet najboljih, da iskoristi svoje izuzetno i međunarodno priznato delo i tako stekne korist i privilegije u nepravednom i pokvarenom društvu. Voleo sam, između ostalog, da čitam njegove kratke priče, britke, duhovite, elegantne, bile su sastavni deo njegovog elokventnog likovnog dela – zaključuje je Dejan Atanacković.

Dragoljub Raša Todosijević (Beograd, 2.9. 1945 – Beograd, 3.12.2024), jedan od ključnih protagonista konceptualne umetnosti krajem 60tih i početkom 70tih godina.

Doprineo je afirmaciji nove umetničke prakse na prostoru Srbije i nekadašnje Jugoslavije.

Tokom sedamdesetih godina pripadao je neformalnoj grupi šestoro umetnika okupljenih oko Studentskog kulturnog centra. Zajedno sa Marinom Abramović, Erom Milivojevićem, Zoranom Popovićem, Nešom Paripovićem i Gerom Urkomom redefinisao je funkciju, potrebu i cilj umetnosti, uz to i njenu formu i materijalnost.

Todosijević u svojim radovima, od akcija, performansa, instalacija, slika i tekstova razvijao je radikalan politički diskurs.

Jedna od njegovih izjava: “Način na koji umetnik postavlja pitanje o umetnosti, jeste umetničko delo”, potvrđuje osobenu stranu njegove umetnosti. Kritička intervecije, odnosno stalno preispitivanje, analitičnost, direktna politizacija po Todosijeviću su način i svrha delovanja u umetnosti. Autor u svojim radovima, još od prvih akcija i performansa pored predmeta koristio je i reči, odnosno pojmove i zvučnost neposrednog govornog jezika, navodi se između ostalog tekstu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu povodom odlasaka Raše Todosijevića.

Ovde se između ostalog, skreće pažnja i na upotreba jezika, u govornom ili pisanom obliku u nekim od Todosijevićevih radova.

Todosijević je kroz svoju umetničku praksu realizovao crteže, slike, grafike, kolaže, skulpture, objekte, instalacije, performanse, video radove, plakate, programske tekstove i priče, pa i grupne izložbe ( “Umetnost, Ironija, itd” do “Privatno-Javno”).

„Was ist Kunst, Marinela Koželj? (1978) predstavlja autorov amblematski rad i svakako jedan od njegovih najizvođenijih performansa uopšte, može se i reći jedan od najznačajnijih radova u srpskoj umetnosti dvadesetog veka.

Već opšte poznate instalacije, “egzemplari” kao što su Gott Liebt die Serben (Bog voli Srbe) ili Schlafflage (Usnula zastava) predstavljaju sintagme i doprinose inverziji značenja velikih mitskih (nacionalnih) parola.

Jednom prilikom Todosijević je izjavio: “Kada bih baš morao opišem sebe samog, što je uistinu jedan nezahvalan zadatak, rekao bih da sam ja pre svega evropski umetnik čiji se rad sastoji od teškog rudarskog kopanja po svesti i podsvesti, ali i savesti naše nemilosne civilizacije. “

Todosijević je bio jedan od međunarodno najaktivnijih, najizlaganijih i uvaženih umetnika iz Srbije.
Muzej savremene umetnosti priredio je umetniku retrospektivu 2002. godine pod nazivom «Hvala Raši Todosijeviću» (kustos D.Sretenović), takođe učestvovao je u brojnim domaćim i kolektivnim izložbama koje je Muzej organizovao.

Todosijević je predstavljao Srbiju na 54. Venecijanskom bijenalu 2011. godine. Njegovi radovi se nalaze u brojnim domaćim i inostranim kolekcijama, između ostalih u Tejt Modern u Londonu, pariskom Boburu, Muzeju moderne umetnosti u Stokholmu i dr.

«Hvala Raši Todosijeviću», navedeno je na kraju teksta Muzeja savremene umetnosti (MSUB), a iste reči uz izjave saučešća porodici na društvenim mrežama upućuju mnogi poklonici lika i dela Dragoljuba Raše Todosijevića.