Dejan Begović iz Kreativnog centra o junacima knjiga za decu Petsonu i Findusu, Razbojniku Packu i mnogim drugim

Nurdsvikov serijal pretočen u “mozgalice”, kao i slikovnice britanske književnice Džulije Donaldson – u izdanju Kreativnog centra nedavno su izašla tri nova naslova: “Gužva na metli”, “Plavci i Crvenci”, “Razbojnik Packo”, razlog su za razgovor sa Dejanom Begovićem, prevodiocem i izvršnim direktorom ove izdavače kuće o popularnosti svetski “brendiranih” autora za decu kod ovdašnje najmlađe čitalačke publike i uticaju njihovih književnih junaka na druge umetničke žanrove i obrazovanje.

Da li je prošlogodišnje objedinjeno srpsko izdanje povodom Nurdkvistovog 75. rođendana bilo neka vrsta naznake pravca u kojem će se razvijati Petsonova i Findusova “srpska priča”?

– Objedinjenim izdanjem „Avanture s Petsonom i Findusom“, koje smo objavili prošle godine i koje sadrži pet ranije objavljenih slikovnica i dosta zanimljivog dodatnog materijala, Kreativni centar se pridružio švedskom izdavaču OPAL-u u obeležavanju 75. rođendana Svena Nurdkvista. Bilo nam je važno da takvu knjigu pripremimo i objavimo u isto vreme kada je to učinjeno i u Švedskoj, kako bismo odali priznanje jednom od najpopularnijih živih pisaca i ilustratora knjiga za decu u svetu. Voleli bismo da Sven Nurdkvist nastavi da stvara svoje priče o Petsonu i Findusu i u narednim godinama. „Mozgalice“ koje smo sada objavili su drugačija vrsta knjiga s Petsonom i Findusom u glavnim ulogama. Njih je napisala i uredila Anja Erikson, uz korišćenje Nurdkvistovih ilustracija. Praksa da se popularni junaci iz slikovnica koriste u edukativnim i obrazovnim izdanjima široko je prisutna među izdavačima u svetu, a prosvetni radnici ih rado prihvataju kao koristan dopunski materijal u radu s decom u školama i predškolskim ustanovama. Pored naslova koje smo objavili – „Brojevi i oblici“ i „Slova i reči“ – znamo da autorka priprema još dva nova naslova za jesen. Prema prvim reakcijama mladih čitalaca i njihovih roditelja, čini se da će Petson i Findus pored pripovedačke uloge dobiti i novu, edukativnu ulogu u odrastanju dece. Naša publika reagovala je na isti način kao i publika u drugim zemljama – ove radne sveske dočekane su sa odobravanjem i oduševljenjem, pa verujem da ćemo objaviti i izdanja koja su tek u pripremi.

Petson i Findus u Švedskoj su odavno izašli izvan korica knjiga i mogu se sresti ne samo u obrazovnom programu, već i na slagalicama, u pozorištu, na filmu, među igračkama… Kakva je situacija kod nas u tom pogledu?

– Tretman dečje književnosti i potencijali izdavaštva za decu u Švedskoj ne mogu se nikako upoređivati sa prilikama kod nas. U Švedskoj se pisanjem i ilustrovanjem knjiga za decu bavi mnogo više ljudi, a i tržište je znatno razvijenije, pa se, shodno tome, mnogo češće dešavaju „izleti“ iz sveta pisane reči za decu u svet pozorišta, filma, audio i video izdanja, igračaka, obrazovnog sadržaja i slično. Međutim, kad imate dobar i atraktivan književni sadržaj za decu i kod nas će se pojaviti interesovanje za prebacivanje tog sadržaja u neki drugi umetnički format. Pravi primer za to su knjige Jasminke Petrović. „Seks za početnike“ imao je svoju pozorišnu verziju, po knjizi „O dugmetu i sreći“ snimljen je film, kao i po romanu „Leto kada sam naučila da letim“. Ovaj film je od početka godine pogledalo više od 200.000 gledalaca. Izuzetno smo ponosni što je sve tri pomenute knjige objavio je Kreativni centar.

Koliki je izdavački rizik objavljivanje na relativno malom srpskom književnom tržištu poznatih i, moderno rečeno, u svetu već “brendiranih” autora za decu, poput Nurdkvista i Džulije Donaldson?

– Popularnost nekih knjiga i slikovnica za decu na drugim tržištima u svetu svakako je dobra preporuka za domaćeg izdavača kada odlučuje o tome da li će prevesti i objaviti neku od takvih knjiga na srpskom jeziku. Naravno, izdavački rizik uvek postoji. Za uspeh neke knjige na tržištu nije dovoljno samo to da bude objavljena. Promocija izdanja, marketing koji ih prati, pojavljivanje na sajmovima, aktivnost autora u kontaktu sa čitaocima – sve su to elementi koji doprinose uspehu jedne knjige na tržištu. Tako je i kod nas, bez obira na to što smo mi po obimu i veličini ipak manje tržište. Ključno je imati dobar i prisan odnos sa onima koji čitaju i kupuju vaše knjige, jer to mora biti odnos koji će im jasno pokazati da smo mi zapravo na istoj strani. I jedni i drugi radimo na tome da naša deca dobiju priliku da čitaju dobre i vredne knjige, koje će im pomoći u sazrevanju, formiranju ličnosti i razumevanju sveta u kojem žive.

Za kratko vreme objavili ste tri nova naslova Džulije Donaldson, čije knjige Vi prevodite. Ona je inspiraciju za “Razbojnika Packa” našla u više od 100 godina staroj poemi za decu “Razbojnik” Alfreda Nojsa, u kojoj ima ponečeg i od “Robina Huda”. Šta decu privlači starim pričama ispričanim na nov način i koliko je ova knjiga bila zahtevna za prevođenje?

– „Razbojnik Packo“ je bio zahtevan za prevođenje, kao što su, uostalom, i sve priče u stihovima Džulije Donaldson. Posebno vodim računa o tome da pri prevođenju sačuvam sve bitne odlike teksta, smisao zapleta i trenutak raspleta, humor kojeg uvek ima u njenim tekstovima, ponavljanja koja su deci veoma važna, kao i ritam koji postoji u njenom pripovedanju. Kod „Packa“ je dodatna okolnost i to što je zapravo reč o negativnom junaku, nekoj vrsti anti Robin Huda. Ipak, na kraju se ispostavlja da Packo nije u osnovi loš lik. Mislim da će deca razumeti koje okolnosti su ga naterale da bude takav kakav jeste. Rasplet i razrešenje priče ipak nagoveštavaju da je i sam Packo shvatio u čemu je grešio i da se okrenuo novom, poštenijem načinu života. Popularnosti pojedinih likova Džulije Donaldson mnogo doprinose i izuzetno kvalitetno urađeni animirani filmovi, koje engleski Bi-Bi-Si svake godine za Božić priprema kao ekskluzivni praznični sadržaj. Pored toga, napravljene su i plišane lutke po uzoru na junake iz knjiga Džulije Donaldson, među kojima je i Packo, što takođe doprinosi njihovoj popularnosti jer ih deca obožavaju. Kreativni centar će uskoro obradovati svoje čitaoce istim takvim plišanim lutkama, koje će moći da se nabave u našim knjižarama u Beogradu i Nišu i preko naše internet prodavnice.

Šta danas u svetskim okvirima čini uspešnog i dobrog pisca za decu? Da li je dovoljno da, kao u slučaju DŽulije Donaldson, na svakih 11 sekundi proda knjigu negde na planeti i koliko je u tome važna uloga izdavača?

– Mora dosta toga da se sklopi da bi neki autor postao tako popularan i uspešan kao što je Džulija Donaldson. Prvo, ona je izuzetno vešta u pripovedanju, njeni stihovi se lako pamte i deca im se rado vraćaju. U tim stihovima ima često i elemenata koji se ponavljaju, što deca vole – to na njih deluje umirujuće, pa su Džulijine poeme često odlične priče za laku noć. Dalje, ona veoma pažljivo bira teme o kojima će pisati – to su uvek teme bitne za razvoj deteta i njegovo odrastanje, a roditeljima su vrlo prihvatljive. Zatim, tu su i ilustracije koje nisu samo komentar Džulijinog teksta, već su vrlo često izvor dodatnog sadržaja, podsticaj čitaocu i neka vrsta nadogradnje teksta. Konačno, nije bez značaja to što je Džulija Donaldson izuzetno aktivna u promocijama i to što često publici sama čita svoje knjige. Ona to redovno radi na brojnim književnim festivalima, u bibliotekama širom Velike Britanije, a obilazi i zemlje u kojima su njene knjige prevedene. U tome je često prati i njen suprug Malkolm, koji svira gitaru, tako da njih dvoje vrlo često pevaju deci songove i pesmice koje su nastale po motivima priča iz njenih slikovnica.

Džulija Donaldson skoro tri decenije sarađuje sa ilustratorom Akselom Šeflerom. Može li se reći da je i duga saradnja jedna od tajni dobre slikovnice?

– Teško je odgovoriti na pitanje o tome šta je tajna dobre slikovnice. U svakom slučaju, mora da postoji dobra, zanimljiva i poučna priča, sa zapletom i razrešenjem, koja će dopreti do dečjih srca i probuditi njihovu maštu. Ilustracija je drugi „začin“ u receptu za dobru slikovnicu. Ona je tu da podrži tekst, ali i da ga nadogradi, da mu da neku dodatnu priču, koja može očima da se čita i razume, kako to deca uglavnom i rade. Kada se između pisca i ilustratora stvori neka hemija, kao što se dogodilo na primeru Džulije Donaldson i Aksela Šeflera, kad nešto zaiskri između stihova i slika, onda rezultat njihovog zajedničkog rada postaje nova, dodatna umetnička vrednost. Naravno, treba reći da je Džulija Donaldson, osim sa Akselom Šeflerom, sarađivala i s gotovo dvadeset drugih ilustratora, među kojima bih posebno izdvojio Lidiju Monks. Slikovnice koje su rađene sa Šeflerom svakako su najuspešnije, pre svih „Grozon“, pa „Grozonovo dete“, a uz njih ništa manje popularni nisu ni „Prutko“, „Razbojnik Packo“, „Crvenci i Plavci“, „Zbunjeno majmunče“, „Veštica na metli“, „Zmaj Zog“, „Superglista“… Među slikovnicama koje je radila sa Lidijom Monks izdvaja se izuzetno duhovit i zanimljiv serijal o Maloj Bubamari. Ona ne priča mnogo, ali sve čuje i uvek ima dobar plan. Iako najmanja od svih životinja koje se pojavljuju u tim slikovnicama, ona je najveći i najhrabriji borac protiv nepravde i njen plan uvek dovodi do uspešnog i pravednog ishoda.

Domaći kandidati

Da li neko od domaćih pisaca za decu ima potencijal da stvori junake koji će u ovdašnjim okvirima, poput likova Svena Nurdkvista ili Džulije Donaldson ući u radne sveske, slagalice ili postati igračke?

– Svaki junak ili lik iz slikovnica koji naiđe na prihvatanje najmlađih čitalaca i koji stekne i tokom dužeg perioda zadrži atraktivnost i popularnost može biti kandidat za radne sveske, slagalice, igračke, animirane sadržaje i slično. To važi i za domaće pisce i ilustratore i junake koje su oni stvorili. Kod nas u Kreativnom centru, na primer, kandidati za tako nešto mogli bi da budu mala Ana ili Miško Piško. To su junaci slikovnica koji su kod nas prisutni preko dvadeset godina i vole ih generacije dece. Ipak, karakteristike tržišta dečje knjige u Srbiji, njegova veličina, potencijalni broj kupaca i njihova platežna moć najverovatnije su razlozi koji odvraćaju izdavače od ozbiljnijeg ulaska u ovakve projekte. Ali, nikad ne reci – nikad!

Muzikalni Peca u Africi i zvučni “Mačak u Čizmama”

– Kad je reč o svetski poznatim serijalima, Kreativni centar nedavno je objavio novi naslov iz serijala zvučnih knjiga Magali Iš, poznate francuske umetnice i ilustratora knjiga za decu “Peca sluša afrički muziku”. Francusko izdanje ove “epizode” iz 2017. o muzikalnom psiću Peci, u originalu Paku, na srpski jezik prevela je Ivana Ignjatović i to je deveta knjiga iz ovog serijala objavljena u Kreativnom centru. Po “modelu” 16 zvukova i melodija, zahvaljujući Pecinom putovanju po Africi sa prijateljem Bakarijem, mladi čitaoci mogu da čuju tradicionalne instrumente i muziku iz svih delova Crnog kontinenta – kalimbo, bubnjeve đembe i tama, balafon, ud, koru, ritam perlica, školjki i starih šerpa, kao zvuk afričke noći, oglašavanje tamošnjih životinja. U okviru edicije “zvučna knjiga” Kreativni centar objavio je još jednu “zvučnu bajku” – “Mačka u čizmama” Šarla Peroa, čiji su autori francuski ilustrator Roland Garig i poznati francuski pevač i muzičar Feliks le Bar. Ovaj francuski crtačko-muzički tandem već je više nego uspešeno i duhovito ozvučio “Crvenkapu”. Obe knjige, kao i rasprodata „zvučna“ “Tri praseta” Olivijea Taleka i Faliksa le Bara sa francuskog na srpski jezik prevela je Ivana Ignjatovć.

Šta deca nepogrešivo prepoznaju

“Razbojnik Packo” je deseta knjiga Džulije Donaldson obavljena u Kreativnom centru i već se postao tema književnih radionica ovog izdavača.

Prošlog vikenda Packo je kao knjiga, plišana igračka i inspiracija za kolače od plastelina, bio junak dvostruke takve radionice.

“Već skoro pet godina, dva puta mesečno, u posebno opremljenom kutku u knjižari Kreativnog centra, u Makedonskoj 30, u Beogradu, održavaju se besplatne književne radionice za decu, koje su stalni deo našeg programa. Interesovanje za njih je izuzetno veliko, pa neretko održimo dve radionice u istom danu – što je bio slučaj ovog vikenda sa Razbojnikom Packom – ili ponovimo radionicu i naredne subote. Na svakom druženju bavimo se nekom od knjiga Kreativnog centra, čitamo odlomke i razgovaramo o postupcima junaka, dečjim iskustvima u vezi sa temom, a nakon toga sledi praktičan deo koji se odnosi na knjigu. Tada crtamo, bojimo, rešavamo zadatke i mozgalice ili pravimo zanimljive stvari od reciklažnog materijala i plastelina. Cilj svake od radionica jeste da se dete zabavi i da stvori pozitivne asocijacije u vezi s knjigama – da prostor knjižare posmatra kao mesto gde može da nauči nešto novo i da na zanimljiv način provede vreme. Najveće interesovanje uvek privuku radionice o junacima iz slikovnica Džulije Donaldson, kao i radionice o simpatičnom čiča Petsonu i nestašnom mačku Findusu. Sigurna sam da je to zbog toga što deca nepogrešivo prepoznaju dobru priču, zaplet u pravom trenutku, pametan humor, vesele ilustracije i mudre poruke koje su suptilno provučene, u čemu su Sven Nurdkvist i DŽulija Donaldson neprevaziđeni majstori“, kaže za Danas Jelena Dragojlović iz Kreativnog centra.

Mama Mu

– Kreativni centar je objavio gotovo sva izdanja o Petsonu i Findusu. I ne samo što ih je objavio već su mnoga izdanja iz tog serijala doživela i nekoliko reizdanja. Verujem da će i mozgalice izazvati dodatno interesovanje čitalaca za ove junake i ono o čemu oni govore, dok je „Mama Mu“ bio logičan izbor kojim smo želeli da nastavimo saradnju sa Nurdkvistom i približimo našim najmlađim čitaocima još jedan fantastično ilustrovan serijal slikovnica. Ove knjige napisao je Tomas Vislander, a Nurdkvistove ilustracije dale su dodatnu lepotu i zanimljivost humoru u pričama o kravi i gavranu. U ovom serijalu do sada smo objavili četiri slikovnice, a planiramo da u narednim godinama objavimo još nekoliko novih naslova – kaže Dejan Begović.