Dejan Cukić: Uvek se setim priče o dedi Ristu kad mi se u životu desi nešto nepredviđeno

Priča o dedi Ristu

– Mi Cukići po očevoj liniji smo iz sela Veliko Krčmare kod Kragujevca. Tu familija živi od 18. veka. Oni su čuveni po vojvodi Pavlu Cukiću, koji je bio učesnik Prvog i Drugog srpskog ustanka. Bio je mladi vojvoda kod Karađorđa i jedan od pokretača Drugog srpskog ustanka. On je skrajnut iz istorijskih priča zahvaljujući činjenici da je bio u sukobu sa Milošem. Bio je visok čovek, al ga je Miloš skratio za glavu. Pavle je jedini od viđenijih vojvoda koji nema ulicu u Beogradu. Kosta Cukić, kasnije ministar finansija i obrazovanja u vladi, bio je deo naše familije po legendi. Pričalo se da je njegov otac Petar Lazarević, koji je Pavlov vanbračni sin. Malog Petra Lazarevića su u Miloševom taboru zvali Cukić. Njegov sin Kosta je uzeo prezime Cukić. Bio je jedan od najobrazovanijih ljudi svog vremena. S majčine strane, postoje prekodrinski koreni, bosanskohercegovački. Moj deda Risto je bio iz Ljubinja, on je bio među prvim ekonomskim migrantima s početka veka, 1904. Kao klinac sa 19 godina otišao je u Ameriku, tamo je živeo, radio i stekao neki imetak. On je već 1912. stekao dovoljno imetka da se vrati i poseti roditelje. Bio je mesec dana u Ljubinju. Hvalio se svima kako se vraća za Ameriku najvećim čudom na svetu, brodom „Titanik“. Međutim, krenuo je iz Dubrovnika brodom do Engleske, uhvatila ih je oluja i on je zakasnio. Risto se nervirao što nije stigao, a da jeste ne bi bilo danas ni mene. Uvek se setim te priče kada mi se u životu desi nešto nepredviđeno što me poremeti u planovima. Zaista nikad ne znaš zašto je to dobro – priča Dejan sa osmehom.

Još od gimnazijskih dana otkriva muziku Bitlsa i Rolingstounsa te pod njihovim uticajem počinje da peva u prvim rok bendovima.

– U gimnaziji sam pevao u grupi Dizel, a kasnije u grupi Tilt. Studirao sam ekonomiju i trenirao košarku. Ipak, muzika mi je bila na prvom mestu. Ja i moja ekipa sa Zvezdare smo bili pravi zaljubljenici u rokenrol. Družili smo se sa momcima iz Pop mašine. Basista Cvele je iz Tilta otišao da svira sa njima, gitarista Duda Bezuha je počeo da svira sa grupom Suncokret. Ja, gitarista Nele i bubnjar Predrag Jakovljević smo početkom osamdesetih formirali bend koji se zvao Bulevar. Pridružili su nam se Branko Isaković i Dragan Mitrić. Tekstove je radila Marina Tucaković, kao i ja. Muziku je pisao Dragan Mitrić. Prve hitove kao što su „Nestašni dečaci“ nam je napisao Bajaga. Mi smo svirali kao predgrupa Ribljoj čorbi, gde je Bajaga tada svirao ritam gitaru, pa smo se družili. Imali smo dosta sreće u to vreme da par pesama postanu hitovi. Stekli smo čak i zavidnu popularnost. Ja sam zaista čovek koji se transformiše kada izađe na binu. Ovako sam dosta skroman i povučen, ali na bini kao da se pretvorim u drugog čoveka kada me muzika ponese. Imali smo duge kose, te naravno bili popularni i kod devojčica. Kada je došao „novi talas“, bilo je popularno nositi kratku kosu, pa smo se svi ošišali. Prvu pesmu smo snimili u studiju Enca Lesića koja se zvala „Moje bezvezne stvari“. Kasnije je u tom studiju snimljen materijal za Paket aranžman. Naš prvi singl je odbio „PGP“, a prihvatio Siniša Škarica za „Jugoton“. Sa dva albuma bili smo zaista bend koji je mogao da nastupa širom Jugoslavije, ali smo se 1982. raspali zbog vojske. Jedan po jedan od nas je odlazio da služi vojni rok i to je bilo to – priča Cukić.

Kada se vratio iz vojske, Dejan Cukić je počeo da radi kao novinar i prevodilac.

– Radio sam u listu „Rok“, gde je glavni urednik bio Peca Popović. Odlično sam govorio engleski, pa su mi davali često zadatke da intervjuišem strane bendove. Na muzičkom sajmu „Midem“ sam radio intervjue sa zvezdama kao što su Cheep Trick, preko Pet Metinija do Kim Vajld. Kasnije sam radio intervjue sa Tinom Tarner i Stingom. U Beč sam 1988. godine putovao sa suprugom Milicom da gledamo koncert Frenka Zape. Hteo sam da uradim intervju sa njim, jer sam nameravao da priredim knjigu o njemu. Nije mi to uspelo sa Zapom, ali je sledeće večeri nastupao Sting. Tako da sam uspeo nekako da dođem do njegovog menadžmenta i napravim intervju. Godine 2001. napisao sam knjigu o Zapi „Muzika je najbolja“ – dodaje Dejan.

Njegovu mladost obeležila je saradnja sa bendom Bajaga i instruktori.

– Dok sam radio u časopisu „Rok“ družio sam se intenzivno sa Bajagom, koji je tada nameravao da snimi solo album. Skupljao je bend pa me je pozvao da budem prateći vokal. Bio sam u Bajaginom bendu nekoliko godina, uhvatio period njegove prve velike popularnosti. Naravno, želeo sam da nastavim solo karijeru, pa smo se razišli posle albuma „Jahači magle“. Godine 1987. osnovao sam svoj Spori ritam bend, sa kojim nastupam i dan-danas. Snimili smo devet studijskih albuma. Desetak mojih pesama su postali evergrin, tako da moje pesme često sviraju kaver bendovi po restoranima. Nema šanse da odete u neki klub gde se svira muzika sa hitovima eks-Ju da ne odsviraju „Ja bih da pevam još malo“, „Kao letnje kiše“, „Stranac u Beogradu“ ili „Volim kad si tu“ – priča Dejan.

Zadnjih dvadesetak godina Dejan Cukić je „freelancer“, čovek koji radi različite poslove od novinarskih, preko muzičkih, sve do uredničkih i voditeljskih. Najplodotvorniji rad mu je prevodilački. Saradnja sa Dejanom Papićem i kućom „Laguna“ omogućila mu je da svake godine prevede po jednu kultnu knjigu iz oblasti pop-rok muzike. Do sada je objavio knjige o Džimu Morisonu, Bitlsima, Pink Flojdu, Eriku Kleptonu.

– Trenutno prevodim jednu biografiju benda Rolingstouns. Najzabavnija knjiga koju sam preveo je autobiografija Eltona Džona. Najviše me je potresla autobiografija Brusa Springstina. Uvek sam na neki način povezan sa muzikom – kaže na kraju razgovora Dejan Cukić.

O koncertu posvećenom Indeksima

Prošle godine je u Sarajevu održan koncert u čast šezdeset godina postojanja benda Indeksi. Među gostima je bio i Dejan Cukić.

– Jedna od najlepših uspomena iz prošle godine mi je svakako koncert u Sarajevu posvećen Indeksima. Ova legendarna grupa slavila je šezdeset godina postojanja, budući da nema više ni Davorina Popovića, pevača, niti gitariste Bode Kovačevića, sada se koncerti zapravo prave njima u slavu. Ekipu predvodi Fadil Redžić, bude tu i bubnjar Peco Petej, klavijaturista Vlado Pravdić, kao i brojni gostujući pevači iz regiona koji pevaju večne pesme Indeksa. Ja sam pevao pesmu koja se zove „Balada“. Ista ekipa prošla je za nedelju dana mini-turneju kroz bivšu Jugoslaviju. Od Ljubljane, preko Zagreba, Sarajeva, Beograda do Skoplja. Koncert u Sarajevu bio je posebno emotivan. Puno mi je značilo kad sam video ozarena lica ljudi dok sam pevao „Idi sad druže moj, ljubavi pozdrav mi odnesi mojoj ti…“ – priča Cukić.