Foto: Miroslav PetrovićBolno je koliko je tekst „Bure baruta” i danas aktuelan, možda i aktuelniji nego ikad, bili su najčešći komentari kragujevačke premijerne publike posle prošlonedeljne premijere komada Dejana Dukovskog u režiji Gorčina Stojanovića u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru.
U publici mahom mlad svet. Mnogi se nisu bili rodili i kada snimljen kultni film „Bure baruta”. Drugi, pak u svojim komentarima neumitno porede film i predstavu.
Ipak, i kod jednih i kod drugih „zašto baš sada i ovde?” i njegova aktuelnost nije upitna.
– Vidimo koliko tekst i danas zvuči aktuelno. Gorčin je prilično, to sam mu i rekao, „nemački”, uradio predstavu. Zanemario je realizam i krenuo direktno u srž stvari – in medias res. Komad je napisan iz jedne sasvim druge perspektive, drugog vremena, sada izgleda, na žalost kao nešto „što već odavno znamo”, kaže za Danas pisac Dejan Dukovski posle premijere u Kragujevcu.
On je pitao reditelja Stojanovića da li je gledao predstavu Gočeva „Bure baruta” iz Berlina koja je gostovala na BITEF-u 2009. godine.
– Gorčinova predstava je vrlo različito čitanje od svega onog što je ovde, na ovim prostorima igrano. On je uspeo da „sakupi” i objedini svu ovu energiju koju glumci iz kragujevačkog ansambla daju na sceni i koja je očigledna u jednom ključu, brzog rešavanja situacija, ističe autor komada Dukovski po kome je ovo savremena predstava koja ne ide i „udara” na površinskom nivou emocija.
Po njegovom mišljenju u predstavi „Bure baruta” Gorčin Stojanović je Brehtovski štrihovao realizam, ali sam tekst ne.
– Njegovo rediteljsko čitanje ja takvo da je predstava postavljena u kontekst koji je „tu”, sada i ovde, kaže on.
Zbog toga ga ova kragujevačka predstava, od brojnih inscenacija njegovog komada, podseća na jednu švedsku izvedbu, iz sličnih razloga.
– Oni tada nisu pokušavali „da glume tamo neki Balkan” već su predstavu smestili u kontekst tadašnjih, svojih problema u Švedskoj a, to je po meni smisao pozorišta – izvrnuta rukavica koja prikazuje društvo u kome živimo, smatra Dukovski.
Ipak, na neumitno poređenje sa filmom Dukovski odgovara:
– Film je potpuno drugačiji. On, kao takav mediji ima onu kinematografsku „rigoroznost”. Sve se dešava u Beogradu u okviru samo jedne noći, za razliku od samog teksta „Bureta baruta” koji je „bilo kad i bilo gde”. Zbog toga u samom filmu i nema puno scena, koje su po meni bitne za ovaj tekst, poput Zatvora, Amerike, Broda… Sve ono što nije moglo da stane u „jednu noć u jednom gradu”, navodi on.
To je, po njemu, potpuno drugi rakurs.
– Film se bavi realizmom. On nas „bombarduje” tim realnim dešavanjima devedesetih godina prošlog veka. U pitanju je sasvim druga magija i teško je to porediti, trvdi on.
Ipak, kad smo kod toga ne zaboravlja činjenicu da je prva predstava „Bure baruta” u Beogradu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu kada se sve sabere na kraju imala više gledalaca nego film iako je on bio izuzetno popularan.
– To je lepota i proklestvo pozorišta. Taj njegov posebni miris i šmek koji ne može da se oseti ni na jednom drugom mestu sem u teatru, iskreno zaključuje pisac Dukovski.
Pak, jedini komentar reditelja Gorčina Stojanovića na poređenje „Bureta baruta” u ova dva različita medija je kratak.
– Meni se taj film ne sviđa, tako da nemam problem sa filmskom verzijom „Bureta baruta”, konkretan je on.
Po njegovim rečima u svom radu on jednostavno „ne izvlači ništa”.
– Pročitam komad i režiram ga. Ako mislim da je neko kazao sve na tu temu onda ga uopšte ni ne radim. Za „Bure baruta” sam mislio da je vredan pažnje. Ovaj komad je za mene klasika. To što je pisac živ i što je nastao pre tridesetak godina ne znači da je manje kalsičan. Prema tome ja sam režirao „Bure baruta” Dejana Dukovskog, bez obzira na bilo kakvu predistoriju tog komada, kaže Stojanović.
Kako ističe u razgovoru za Danas ne bavi se „publicističkim pozorištem”, onim koje bi „moglo da izađe u novinama” i ne režira „pozorište koje ponavlja svet”.
– Ja se bavim pozorištem koje čoveku pokazuje njegovu nesavršenost, i ako je moguće pruža mu utehu zbog toga. To je za mene pozorište. Sve ostalo je za mene „dnevna konjuktura” i mene ne interesuje, ističe on.
Takođe nema ni dilemu „zašto sada i ovde”.
– Zato što se ljudska priroda ne menja i zato što u Kragujevcu ili bilo gde negde drugde na svetu su neke stvari „onakve kakve jesu”. Ono što se promenilo drastično je to, što je pre 30 godina to bio komad o ljudima „za koje smo čuli” a sada je to komad „o nama, kakvi jesmo”, usvojivši jedan temeljni princip savremenog sveta a to je agresivnost. Više ništa ne možete da uradite ako ne pokažete agresivnu nameru da to uradite. To je nešto što mene duboko onespokojava jer ja sam mislio da biti agresivan nešto što pripada sportskim terenima gde kažu svom igraču „budi agresivan u odbrani, u napadu…”. Sada smo svi agresivni da bi smo dobili, ne samo ono što nam ne pripada već i ono, što nam elementarno pripada, smatra Gorčin Stojanović.
To je ono, za njega, što ne valja sa ovim svetom sada i razlog zbog kojeg je režirao ovaj komad.
Predstava „Bure baruta” je njegova prva saradnja sa Knjaževsko-srpskim teatrom, najstarijim pozorištem u Srbiji.
– Bilo mi je divno da radim ovde. Po prvi put sam se posle predstave poklonio sa ansamblom, doduše slučajno, prolazio sam, pa su me „izgurali”. To nikada ne radim jer mislim da predstava ne pripada reditelju već isključivo glumcima i gledaocima, od onog trenutka kada je reditelj završio svoj posao. To što sam se po prvi put „dao” pokloniti dovoljno govori da mi je ovde bilo jako, jako, jako lepo, iskren je on.
Bio je to, kako ističe, jedan od lepših i uzbudljivijih pozorišnih procesa.
– Ali ne samo pozorišnih nego i ljudskih, jer pozorišni procesi mogu da budu i „ovakvi” i „onakvi” a, kada se dogode sa ljudima onda je to „ono” zaista vredno pamćenjam, zaključuje Gorčin Stojanović u razgovoru za Danas.
Predstava „Bure baruta” imala je svoju premijeru 4. i reprize 7. i 9. novembra. Njeno naredno izvođenje je 25. novembra.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
