Dejan Mijač: Akademik koji je otišao pre pristupne besede u Akademiji

Na komemorativnom skupu u znak sećanja na Dejana Mijača juče u Svečanoj sali SANU, pored sekretara Odeljenja umetnosti akademika Milana Lojanice, govorile su Mijačeve kolege i saradnici, neki od njih i njegovi bivši đaci, sa kojima je delo magiju pozorišne scene: akademik i scenograf Miodrag Tabački, reditelj Egon Savin, glumci Vojislav Brajević i Branko Cvejić.

Iz detalje iz biografije Dejana Mijača (1934-2021), akademik Lojanica naglasio je da je „Mijač bio jedan od doajena srpske i jugoslovenske rane pozorišne režije i uopšte scenske umetnosti, čiji stvaralački opus obuhvata niz antologijskih režija“.

Mijač je režirao je 135 pozorišnih predstava, od prve „Plug i zvezde“ Šona O’ Kejsija u Tuzli 1956. do poslednje Čehovljevog „Višnjika“ u JDP-u 2010, a zahvaljujući njegovom pedagoškom radu srpska scena dobila je više generacija značajnih glumaca i reditelja.

– Na Mijačevom repertoaru su dela klasike dramske umetnosti, ali i smeli izazovi u savremenom pozorišnom stvaralaštvu u kojima je, hvatajući se ukoštac sa epohalnim temama, detektovao motive ljudskog ponašanja u vremenu i društvenim procesima raspetim između ljudskog i neljudskog, poniženja i pogubne samovolje vlasti, između lokalnih i univerzalnih varijacija dobra i zla. U svemu tome Mijača najviše interesuje onaj sloj ispod površinskog i vidljivog. Otud njegovo traganje za filozofijom i smislom čovekovog života kroz razne epohe i prostore… Na tom putu Mijač dolazi do brojnih otkrića u tumačenju dramske literature i njihove moguće scenske i režijske prezentacje u bogatim žanrovskim varijaciama, u rasponu od komedije do tragedije, na naročitim akcentom na elemente komedije apsurda – naglasio je akademik Lojanica, podsećajući na Mijačev stav da: „Komedija nije zabavni žanr nego pogled na svet“.

Miodrag Tabački, koji je sa Dejanom Mijačem delio 26 godina pozorišnog i tri decenije rada na fakultetu – čak su i u SANU ušli zajedno prošlog novembra, pobrojao je njihove zajedničke predstave u JDP-u, Ateljeu 212, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu…

– Ulazak u SANU bio je naš poslednji zajednički ‘projekat’, proslavili smo ga u Klubu književnika. Mijač je uvek bio umeren, diskretan, skroman, delikatan, staložen, a istovremeno uvek superioran, dominantan, u pravu – rekao je Tabački.

Egon Savin, koji je studije pozorišne režije na FDU završio u klasi Dejana Mijača, juče je govorio o Mijačevoj „strpljivosti kojom je studentima prenosio ljubav prema velikim naslovima literature, ukazivao na opasnost od samoljublja u umetnosti, učio ih kako da kritičko mišljenje o saradnicima učine prihvatljivim…“ Kako je rekao Savin, Mijač im je preporučivao da „Gogolja, kao začin i gurmansku notu dodaju svakoj predstavi koju rade“, dok je Čehova smatrao najboljim prijateljem.

„Mijačeve predstave dokazuju da se najbolje pozorište stvara na domaćim autorima. Ako je Čehov stvorio Stanislavskog, a Stanislavski moderno pozorište, moj profesor Mijač i Sterija stvorili su najbolje predstave u Srbiji“, ocenio je Egon Savin.

Za Mijača, kako je ukazao Branko Cvejić, „pozorište je oduvek bilo dobro promišljena umetnička igra u kojoj publiku nije potcenjivao, ali joj nije ni podilazio“.

– Od Dejana Mijača učio sam pozorište pola veka. NJegove predstave su ovremenjena umetnost. Bio je slavan ali i oklevetan kao u slučaju zabranjene „Golubnjače“ u SNP-u koja je potom doživela 250 izvođenja u beogradskom SKC-u, nagrade na festivalima… Iz pozorišta je otišao jer nije hteo da se uklapa u nova nenormalna pozorišna pravila – posvedočio je Branko Cvejić juče u SANU.

Poslednja režija

– Dejan Mijač bio je jedan od najznačajnijih ljudi u srpskom pozorištu. Podigao je režiju do neslućenih sfera. Zahvaljujući njemu, postala je umetničko delo, a on sam presudno je uticao na rad više pozorišta, ali i na živote i karijere nekoliko generacija srpskih glumaca. Otkrivao je nepoznate i zaboravljene autore, naučio nas da je suštinu pozorišne režije u neprolaznoj lepoti prolaznog trenutka. Svaka njegova predstava je potraga za onostranim, koje je zapravo i cilj igranja – naglasio je Vojislav Brajović. On je napomenuo i da su peripetije oko Mijačeve sahrane, dostojne anegdote o Čehovljevoj smrti, bile „njegova poslednja režija kojom je želeo da ukaže na haos dobro neorganizovane države“.

180. rođendan Biblioteke SANU u znaku Vaska Pope

Skupom posvećenim stogodišnjici rođenja pesnika Vaska Pope (1922-1991) Biblioteka SANU juče je proslavila svoj 180. rođendan. Pozdravne govore održali su predsednik SANU i upravnik njene Biblioteke akademici Vladimir S. Kostić i Miro Vuksanović. Beseda o Vasku Popi pripala je profesoru Mihajlu Pantiću, uz stihove koje je kazivao glumac Nebojša Dugalić, dok je Mešoviti hor RTS izveo kompoziciju Dušana Radića „Opsednuta vedrina“. Govoreći o značaju bibliteka, kao „zaštiti od zlih sila“, koje se „žilavo“ drže, uprkos bogatom iskustvu sa vatrom, spaljivanjem, a danas i iskušenjem novih tehnologija, akademik Kostić je obraćanje završio pesmom Vaska Pope „Kolo knjigoljubaca“.