Dejan Savić: Opera i Balet ne mogu biti taoci Drame

Za mene se smatra da sam veliki umetnik, institucija u svom poslu. Sad sam bio u Briselu, gostujem za Novu godinu u Kini. Kasnije Italija, Rumunija, Amerika, ponovo Kina, Bugarska, Nemačka… pored redovnog posla u matičnoj kući – ističe u novogodišnjem razgovoru za Danas Dejan Savić, donedavno upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, a sad glavni dirigent Opere i Baleta.

Veče uoči intervjua dirigovao je Pučinijevu operu „Toska“ u kojoj je prvakinja Opere Sanja Kerkez debitovala u naslovnoj ulozi. Kratko komentariše da je to bila „odlična i lepa predstava, kakve treba da budu sve predstave na repertoaru NP – prvoklasan pevački sastav, odličan orkestar, hor, puna dvorana, aplauzi…“. Slede glavne teme – zbog čega je na „lični zahtev razrešen dužnosti upravnika NP“ posle nepune dve godine drugog mandata, čemu je prethodila pobuna dela dramskog ansambla i zašto se zalaže za hitno razdvajanje Opere i Baleta od Drame NP.

* Zbog čega se, prema Vašem viđenju, NP u godini velikog jubileja – 150. sezoni ponovo našlo u „v. d.“ stanju?

– Ne želim da se vraćam na to, ali ću objasniti u kratkim crtama. Na osnovu svojih zakonskih ovlašćenja, Statuta i svojih umetničkih uverenja, a u najboljem interesu NP, doneo sam odluku da nakon isteka mandata direktora Drame izvršim osveženje – postavim novog čoveka sa drugačijom vizijom i idejama. To je prosto bio okidač za dugo pripremanu akciju, koja je za cilj imala jedino to da više ne budem na čelu kuće, što je sad sa ove vremenske distance potpuno jasno. Glavni organizatori su ostali u senci, a tu su se pojavili kao puki izvođači radova mediji i glumci, koji su imali „zeleno svetlo“ i odrešene ruke da iz dana u dan o tome tamburaju do mile volje, potom i opozicioni lideri, onda je data prilika da daju izjave i oni koji veze nemaju sa pozorištem, niti su u njemu ikada bili, ali su imali svoj stav o tome. Onda su se javili i oni koje sam popreko pogledao ili im nisam rekao „dobar dan“… Poražavajuća je uloga Ministarstva kulture u svojstvu odgovarajućeg organa Vlade Srbije koje je, umesto da stane na stranu svoje institucije i legalno izabranog čelnog čoveka kuće, otvoreno stalo na stranu onih što su se pobunili. Epilog je poznat – razrešen sam dužnosti, a od svih ostalih pobrojanih zahteva istog momenta se odustalo. Ko ume da čita između redova, znaće i ko su oni organizatori iz senke…

* Obrazložili ste zbog čega je Željko Hubač smenjen sa mesta direktora Drame, ali da li je bila slučajnost što se to poklopilo sa njegovim izjavama u javnosti da je novac za Dramu dat za međunarodnu saradnju NP?

– Da razjasnim i tu stvar. Ministarstvo kulture Srbije je sa Ministarstvom kulture Grčke dogovorilo međunarodnu saradnju, ali Ministarstvo kulture Srbije nije opredelilo i obezbedilo sredstva za tu saradnju. Logičan raspored poteza bio je da Drama NP privremeno preusmeri sredstva za saradnju na polju drame između Srbije i Grčke. To je učinjeno, ništa nije oduzeto. Projekat je ostavljen i odložen za malo kasnije. To je cela istina. Sve ostale priče su čista konstrukcija i izmišljotina. Da podsetim, plan za ovu godinu bio je da Opera ima 11 miliona, Balet 13, a Drama 28 miliona za produkciju. Više nego Opera i Balet zajedno.

* Kako komentarišete to što Željko Hubač pod v. d. upravom nije vraćen na mesto direktora Drame?

– To su stvari koje me više uopšte ne zanimaju. Ono što mene sad zanima, to je prioritet koji se mora uraditi pod obavezno i hitno – razdvajanje Opere i Baleta od Drame NP. Opera i Balet neće i ne mogu biti taoci Drame.

* Da li je to neka vrsta Vašeg odgovora i reagovanje na ono što se dogodilo?

– Ne, daleko od toga. Ja o ovome govorim 15 godina unazad, a ovo što se sada dogodilo samo je pokazalo koliko sam bio u pravu. Kolege iz Opere i Baleta, mnoge druge javne ličnosti kojima je stalo do ovog rešenja, pošto znaju da mi nije teško da to kažem i kolika je moja težina kao umetnika i javne ličnosti, traže od mene da sa tim predlogom izađem u javnost. U moru ovog medijskog đubreta koje je izašlo povodom ovih nemilih događaja, prema podatku pres-klipinga, reč je o 386 priloga, postoje samo četiri-pet članaka koji zavređuju pažnju. U jednom od njih Nikita Milivojević kaže: „Ništa od ovih problema ne bi postojalo da su se pre 30 godina Opera i Balet odvojili od Drame.“ To je potpuno jasno i tačno. Nije slučajno grad Beograd još pre 40 godina pravio konkurs za Operu. Tada je ideja bila da Opera bude na Ušću. Sad je, međutim, urađena prava stvar – na osnovu svojevremeno sprovedene ankete presudio je glas naroda, koji se više od 95 odsto opredelilo za zgradu na Trgu republike. Mislim da će to biti pravo, dugotrajno rešenje.

* Da li je to odvajanje Vaša ideja i imate li podršku u ansamblima Opere i Baleta?

– Apsolutno. Videli ste da se ni Opera ni Balet, a ni ljudi iz Tehnike ni na koji način nisu pridružili protestu dela dramskog ansambla, iako su ih oni zvali, nasrtali, poruke slali. To uopšte nije problematika Opere i Baleta. Mi imamo drugačije uzuse, standarde i način rada, drugačije vrste problema, drugačija nam je umetnost, organizacija rada, planiranje i sve ostalo. Zato je sada svima jasno da je prioritet broj jedan odvojiti Operu i Balet, ne čekati da se nova zgrada napravi. Podsećam da je Danas nedavno objavio razgovor sa operskom prvakinjom Sanjom Kerkez, koja takođe ističe neophodnost postojanja prostora za Operu.

* Šta bi bili konkretni koraci?

– Formalno-pravno odvajanje Opere i Baleta od Drame NP. Odvojile bi rukovodstvo i račune, što neće biti nikakav teret za državu. Finansijskih izdataka ne bi bilo. To bi bile dve ravnopravne kuće, koje bi za sada delile ovu istu Veliku scenu, dok bi Mala scena ostala dramskom ansamblu. Ali svako bi imao svoj način razvoja, gledanja u budućnost, afirmisanja svoje umetnosti. Ono što još nismo načisto jeste da li treba odvojiti i scensku tehniku, ali mislim da će i to biti deo predloga. To je po uzoru na Beč, na mnoge muzičke teatre Nemačke, po čijim principima radi NP. Razdvajanje direkcija je prioritet kojim se već desetak godina bavi i Hrvatsko narodno kazalište, gde je prethodna upravnica smenjena zato što nije ništa uradila da izdvoji Dramu HNK iz zajedničkog ansambla kakav je sada i kod nas. Razlika je samo u tome što u Zagrebu Balet i Opera žele da ostanu u staroj zgradi, dok kod nas smatram da ova naša stara barokna lepotica treba da ostane na raspolaganju Drami, jer ova zgrada NP nije ni adekvatna niti je zamišljena kao opersko-baletsko zdanje. Nova dvorana koja se zida za Operu i Balet na Trgu republike treba da bude sedište ova dva nacionalna ansambla.

* Da li Ministarstvo kulture podržava ovu ideju o razdvajanju?

– Ne verujem da je bilo kome ko razmišlja, prati kulturu i umetnost, poznaje svetske standarde po ovom pitanju, moguće da pruža otpor ovoj inicijativi koja spada u osnovne obrasce organizovanja i funkcionisanja institucija kulture… No, ne bude li reakcija koje očekujemo, sačekaćemo neke nove ljude na tom mestu i siguran sam da će oni imati sluha za ovo što govorimo. U krajnjoj liniji, mi ćemo ovom ministarstvu i ovoj vladi podneti predlog za ovako nešto što smatramo da je civilizacijska tekovina i civilizacijska obaveza.

* Ko će o tome „pregovarati“ sa Ministarstvom?

– Lako će se obrazovati stručan i edukovan sastav autoritativnih pojedinaca. Konkretno, u pozorištu postoji tim ljudi koji su bili moji izvrsni saradnici i mi ćemo, u slučaju potrebe, ozbiljno, kvalifikovano i argumentovano oformiti taj predlog i izaći pred Vladu i pred Ministarstvo. Verujem da odgovor mora biti pozitivan.

Muzičari i Drama

* Da li je za Dramu problem kad na mesto upravnika NP dođe muzičar, Vi ste bili prvi i jedini i to u dva mandata?

– Veliki problem. Ne pokazuju oni to tek tako, ali u ovakvim situacijama se to vidi. Ja se sećam koliko sam imao nesuglasica oko toga za vreme i prvog i drugog mandata. Meni je potpuno jasno da izgled i profil Drame daju izgled i profil NP. Zato je i prirodno da Drama, koja je objektivno 150 godina u NP, tu treba i da ostane. Ona svojim izborom repertoara i autora zapravo opredeljuje pozorište kao avangardno, moderno, nacionalno, tradicionalno ili kako god ga već doživljavaju. Tu moć nemaju ni Opera ni Balet, a to je, između ostalog, jedan od razloga zašto do ovog odvajanja mora doći po svim evropskim standardima.

Roze pozorište

* Da li je novac bio razlog zbog kog su kasnili građevinski radovi na fasadi – jubilarna sezona počela je pod skelama?

– To su netačne informacije – niti je novac kasnio, niti kasne radovi. Sezona je počela sa skelama zato što je tako moralo da bude – to je bio jedini moguć raspored poteza. Kad se obezbede sredstva početkom godine, tog momenta mora da se napravi tender za konkurs, pa tender za izvođača radova. To sve traje. U svetu – u Beču, Budimpešti, upravo se radi rekonstrukcija Opera pa su svi srećni i ponosni, a ovde se od toga pravi politička afera. Ali, zato su sad svi presrećni kad vide roze pozorište.

* Zar ideja nije da se 150. godišnjica dočeka sa „roze pozorištem“?

– Ne može da se stigne. Možda i može, ali – ili da bude nedovršeno ili da čekamo 162. sezonu, dok u međuvremenu komadi fasade padaju ljudima po glavi, a upravnik kao odgovorno lice treba da odgovara. Da budemo načisto – ništa od radova nije kasnilo, sve ide po planu i u okviru rokova, čak smo i salu 15 dana pre roka pustili. Verujem da će se do kraja godine skinuti skele sa NP, jer njima je rok za završetak radova 1. januar.

* Da li su i sve premijere u jubilarnoj sezoni planski ostavljene za 2019. godinu?

– U prvom delu sezone bila je premijera „Balkanskog špijuna“ Duška Kovačevića. Sve ostalo bilo je po planu koji je utvrđen, usvojio ga je UO i na isti niko nije imao primedbe.

* Zbog čega je jedan od Vaših prethodnika na mestu upravnika NP Nebojša Bradić podneo tužbu protiv Vas?

– Do sada nisam nikakvu tužbu dobio i ne znam o čemu se radi.

Nikad više upravnik

* Posle svega, da li se može zaključiti da se nećete kandidovati za novog upravnika?

– Da vam odgovorim pitanjem: znate li nekoga sa značajnijom karijerom, boljim rezultatima i većim iskustvom za ovo mesto? No, tu su dve stvari koje moram da istaknem kao objektivne – za 150 godina NP, ja sam jedini muzički umetnik koji je bio na čelu kuće, a drugo je da sam u dva mandata 10 godina bio upravnik, najduže posle Velimira Vece Lukića. Opravdan je razlog zašto je mandat ograničen na četiri godine. No, da završim onim što je poenta – najbolje će biti da se već od sledećeg konkursa biraju dva upravnika, jedan nacionalne Drame a drugi nacionalne Opere i Baleta, na opšte zadovoljstvo i korist kako umetnika tako i publike.