Glumac Dejvid Tenant želi da njegovu lobanju koriste u „Hamletu“

Škotski glumac Dejvid Tenant, najpoznatiji po ulozi Doktora u kultnoj seriji „Doctor Who“, izrazio je neobičnu želju – da nakon smrti donira svoju lobanju pozorištu kako bi se mogla koristiti u budućim produkcijama „Hamleta“, piše Večernji.hr.

Ova neobična molba inspirisana je njegovim iskustvom iz 2008. godine, kada je tumačio naslovnu ulogu u hvaljenoj produkciji teatra Royal Shakespeare Company.

Naime, tokom te predstave, u čuvenoj sceni u kojoj Hamlet razmišlja o smrtnosti držeći lobanju dvorske lude Jorika, Tenant nije držao bilo kakav rekvizit, već pravu ljudsku lobanju, i to poljsko-britanskog pijaniste Andrea Čajkovskog (koji sa slavnim ukrajinskim kompozitorom s kojim deli prezime ipak nije u srodstvu).

Ta činjenica je svojevremeno sablaznila javnost, a iako su iz teatra Royal Shakespeare Company prvo tvrdili da je lobanja zamijenjena replikom, reditelj Džordž Doran posle je priznao da je lobanja Čajkovskog korišćena tokom cele sezone, a čak se pojavila i u BBC-jevoj filmskoj adaptaciji predstave.

Čajkovski je svoju lobanju ostavio RSC-ju putem testamenta iz 1979. godine, a u njoj je stajalo da svoje telo i organe donira u medicinske svrhe „osim lobanje, koja će biti ponuđena za upotrebu u pozorišnoj predstavi“.

– Držao sam Andrea, on je zaista bio Jorik. Bio sam oduševljen, ali ne na morbidan način. Nije bilo glume… gledao sam u oči čoveka koji je nekada hodao Zemljom. U tome ima nešto vrlo moćno – opisao je Dejvid Tenant svoje iskustvo u nedavnom intervjuu.

Ali daleko od toga da je Andre Čajkovski prvi ili jedini čovek čija je lobanja glumila u „Hamletu“ – prva identifikovana takva lobanja pripadala je Džonu Ridu, scenskom radniku u jednom filadelfijskom pozorištu, koji ju je svojoj matičnoj kući ostavio početkom 19. veka.

Lobanja Džuniusa Buta (oca Džona Vilksa Buta, glumca koji je najpoznatiji kao počinitelj atentata na Abrahama Linkolna) takođe je korišćena na Brodveju, dok je lobanja engleskog glumca Džordža Frederika Kuka navodno ekshumirana za jednokratnu izvedbu u Njujorku 1860-ih.

A budući da je istraživanjem Šekspirovog groba pre nekoliko godina otkriveno da njegovom telu iz nepoznatih razloga nedostaje glava, odnosno da je verovatno ukradena, ne može se isključiti mogućnost i da se lobanja slavnog barda nekad pojavila u ulozi Jorika.

Međutim, ovih dana su zakoni vezani za rukovanje ljudskim ostacima mnogo stroži no što su bili te je, barem u Velikoj Britaniji, za korišćenje ljudskih ostataka mlađih od 100 godina potrebna posebna dozvola.

Ipak, Dejvid Tenant nada se da bi, ako bi pristanak dao pre smrti i uspeo da pribavi sve odgovarajuće dozvole, njegova lobanja teoretski mogla biti korišćena u budućim produkcijama.