Demokratije mora da se neguje

U takav Berlin upravo je stigao mlad i ambiciozan inspektor kriminalističke policije Gereon Rat, koji na svoju ruku započinje istragu ubistva ne sluteći da je dirnuo u osinje gnezdo.

Ovako glasi sinopsis romana “Jedan nerešen slučaj” nemačkog pisca Folkera Kučera, jedne od najvećih književnih zvezda ovogodišnjeg Sajma knjiga. U pitanju je prvi roman (koji je kod nas objavila Laguna još 2011) u Kučerovom serijalu od šest naslova o inspektoru Ratu, ali i o zlatnom Berlinu “Vajmarske ere” koji je mogao da nastavi da se razvija i raste kao najuzbudljivija evropska prestonica, ali je ipak poklekao pred sumnjivim obećanjima nacističke ideologije doživevši dobro poznat krah. Planirana serija od devet romana bavi se periodom od 1929. do 1938. i paralelno sa trilerskom pričom, govori o uzrocima nastanka “Trećeg rajha” i pada “Vajmarske republike”.

Kučer je bestseler autor u Nemačkoj, a koliko su njegove knjige popularne pokazuje činjenica da je nedavno po njima snimljena serija “Vavilon Berlin”, koja se s velikim uspehom prikazuje u Nemačkoj (za publiku u Srbiji biće dostupna od 6. novembra na TV mreži “HBO”.
On sam inspiraciju za ovaj istorijski krimić našao je u verovatno najpopularnijoj TV seriji svih vremena – “Sopranovima”. “Na moje pisanje uticali su brojni gangsterski filmovi. Od Frica Langa i filmova po romanima Rejmonda Čendlera do ostvarenja Sema Mendesa “Put bez povratka”, o plaćenom ubici smešten u doba “Velike depresije”. To su svetovi koji su bili izvor moje ideje. Ali ono što je bilo najvažnije jeste serija “Sopranovi”, koja je dovela do toga da dobijem hrabrost da počnem da pripovedam”, objašnjava pisac za Danas. On dodaje da je zahvaljujući ovoj TV seriji naučio da može da izađe iz okvira krimi žanra, te da neke niti radnje može da ostavi otvorenim, dajući čitaocima vremena da se pitaju da li će se nešto tu dogoditi.

Na pitanje zašto je detektivski roman poslednjih deceniju najpopularniji žanru u svetu, on odgovara da nije ni sam siguran, ali da je ono što je njemu interesantno to da priča uvek mora da bude dobra. „Mora da postoji nekakva napetost, nekakva tajna. Da je dobro ispričano i da drži pažnju. Zatim u krimiću se možemo osvrtati na društvene aspekte, možemo da ukažemo na neke negativne pojave, što čine i moji junaci. Oni prodiru u neke nepoznate svetove. Osim toga, likovi, i čitaoci sa njima, probijaju neke granice. Tu dolazi do ekstremnih situacija kao što su ubistva, mučenja, neke stvari koje nisu prijatne, ali je su sastavni deo krimi romana“, objašnjava autor.

On dodaje da krimići za njega nisu samo izraz, već i način da tokom pisanja uči i sazna nešto novo. „U ovoj seriji možemo videti šta se dogodilo u periodu 20-ih i 30-ih godina u Nemačkoj. Kako je došlo do sloma “Vajmarske republike” i šta se dogodilo nakon toga. Likovi su tako postavljeni da u svakoj godini u kojoj se taj roman odigrava iz žablje perspektive posmatraju događaje. U tom periodu oni ne znaju šta će se desiti kasnije, da će izbiti rat… Zajedno sa njima prolazim kroz to i na taj način mogu da naslikam “Vajmarsku republiku” koja se rastače i kako oni reaguju na to. To je neka vrsta eksperimenta, gde, kao pisac, pokušavam da objasnim na koji je način iz tog relativnog stabilnog i demokratskog perioda “Vajmarske republike” nastao “Treći rajh” koji je doneo toliko zla, ne samo Nemačkoj nego i celom svetu“, kaže Kučer.

On je prvobitno planirano da okosnica romana bude 1933. i da se serijal završi sa 1936. i “Olimpijskim igrama”. „Shvatio sam da bi to bilo prerano. Tada je već Hitler bio na vlasti i bilo je tu puno strašnih stvari, ali ne u tolikoj meri. To su još godine propagande kada je nacistička Nemačka pokušavala da se prikaže kao jedno društvo otvoreno prema svetu, kosmopolitsko društvo. Taj nastavak pokazuje jasnije kuda sve to vodi“, dodaje autor. Prvi važan događaj u njegovoj sagi je obeležavanje 1. maja 1929, kad su se komunisti na ulicama Berlina sukobili sa policijom koja je bila u rukama socijaldemokrata. Sukob između dve levičarske struje prikazivao je prve znake raspada „Vajmarske republike“ i doveo do sve veće podrške nacistima. „Do tada su se ljudi podsmevali Hitleru. Govorili su da liči na Čaplina. Nije bio važan politički faktor“, ističe Kučer, koji je završio studije germanistike, filozofije i istorije. S druge strane, planirano je da poslednji događaj njegovog serija bude “Kristalna noć” 1938. „Tada je već bilo sasvim jasno šta će uslediti. Tada su i poslednji Jevreji koji su eventualno bili optimisti shvatili da nije cilj tog režima da ih diskriminiše nego da ih uništi. Da nije cilj antisemitizam nego “holokaust”. S druge strane, postaje sasvim jasno i da će biti rata, iako je učinjen pokušaj da se “Mihenskim sporazumom” i pripisivanjem oblasti Sudeta Nemačkoj taj rat spreči. Ali pošto je Hitler želeo rat, onda je rat i izbio 1939“, dodaje Kučer.

On je pišući svoje romane dobro proučavao istorijske činjenice, ali je istraživao i umetnost tog doba, pa čak i vremenske prilike za pojedine datume kako bi što bolje ušao u atmosferu tog perioda. Ipak, kako kaže, iako pokušava da se približi tom svetu, sve istorijske ličnosti u njegovim knjigama postaju fikcija. Svog glavnog junaka, Gereona Rata on opisuje kao cinika, ali i nekog ko nije kul. “On ne voli da nosi pištolj jer se plaši da će nekog ubiti. Boji se visine.

Nije moralno ispravan. Voli da laže, da se snalazi… Ne drži se propisa i ne poštuje naređenja svojih pretpostavljenih. On želi da bude apolitičan i da bude izvan svega toga što se dešava oko njega, ali brzo shvata da svi od njega traže da zauzme stav”, jasan je Kučer, čije su knjige na zastrašujući način postale aktuelne. “To nisam očekivao kad sam pre deset godina počeo da pišem ovaj serijal. Tada sam hteo da spojim istorijske činjenice sa mitom o Berlinu i tim zlatnim 20-im godinama, i da sve to donesem u nekom obliku bliskom gangsterskim filmovima. Ali sve što se danas dešava pokazuje da demokratije nije božiji dar, da ona mora da se neguje. Ona zavisi od mnogo faktora i mi moramo da se probudimo što pre, jer ne smemo da ponovimo greške naših predaka”, zaključuje Kučer, koji će se, kako kaže, po završetku devetog romana iz serijala okrenuti nekim drugim temama.