Demonstracije su bile inspirisane poezijom

Kao prvo, tad su u prvim redovima bila deca funkcionera. Možete li danas da zamislite decu koja protestuju protiv svojih očeva na vlasti. Ne. Tada su i profesori bili u prvim redovima, danas ne vidim da su profesori sa svojim studentima. To što se događalo šezdeset osme ne može se ponoviti ni u medijskom smislu kad je reč o Studentu, jer tad prvi put imamo spoj umetnosti i politike. Demonstracije su bile inspirisane poezijom – izjavio je za Danas pisac Milisav Savić, jedan do učesnika Studentske pobune ’68 i član autorskog tima koji stoji iza izložbe „Šezdeset osma u Studentu“, koja je otvorena preksinoć u Galeriji nauke i tehnike SANU.

Pored Savića na ovoj postavci na kojoj su predstavljene karakteristične stranice, tekstovi i naslovi iz Studentovih izdanja tokom 1968. radili su „veterani ovog lista“: Branka Otašević, Đorđije Uskoković, Nikola Kostandinović, Jugoslav Vlahović, Mila Korugić, Jelica Stojančić, Adama Sofronjević i Radoslav Zelenović. Oni smatraju da je „za bolje razumevanje jednonedeljnih studentskih protesta, koliko samih događaja toliko i okolnosti koje su do njih dovele, nezamenljivo je prelistavanje pojedinih brojeva Studenta, lista studenata Beogradskog univerziteta, koji je neposredno svedočio o zbivanjima tokom demonstracija i štrajka, suštini i oblicima studentskog bunta, pružajući uvid u širi društveno-politički kontekst kojim je protest bio uslovljen i izazvan“.

– Nema Studenta bez šezdeset osme, kao što nema šezdeset osme bez Studenta. Sa SANU smo u obeležavanju ove godišnice podelili poslove. Oni su, kao što im i dolikuje, napravili naučni skup, gde se šezdeset osma analizirala s raznih aspekata – međunarodnih, ekonomskih, političkih…, a mi smo odmah predložili izložbu o Studentu na kojoj smo izložili sve brojeve iz zimskog i letnjeg semestra 1968. godine. Hteli smo da pokažemo da je Student bio glasilo u kome se stvarala geneza pokreta – da su svi ti tekstovi registrovali raspoloženje u univerzitetskoj javnosti i generisali, formulisali to nezadovoljstvo i indirektno vodili u tu pobunu. Te čuvene tuče kod Doma kulture Studentski grad sa brigadirima treba tumačiti samo kao neposredni povod, ali uzroci pobune su bili mnogo dublji – pojavili su mnogo ranije i ticali su se ne samo usko studentskih problema sa standardom i nastavom, nego kompletne društvene klime. Studenti su bili dobro obavešteni šta se dešava u svetu, bili su zainteresovani za sva politička pitanja, jer su tražili sebi mesto u društvu i javnom životu. Kad se pažljivo čitaju ti njihovi zahtevi, proglasi i akcioni programi, vidi se da su studenti mislili i na druge ne samo za sebe – objašnjava za Danas Branka Otašević.

Osim stranica Studenta, o događajima na BU od pre pola veka svedoče i originali ovlašćenih propusnica za studente, čiji je jedan od vlasnika bio i Dragan Čolaković sa Rudarsko-geološkog fakulteta, pisaćom mašinom otkucan tekst koračnice Crvenog univerziteta za koju je stihove napisao Miroljub Todorović, a muziku Vuk Stambolović, knjige posvećene fenomenu šezdeset osme, poruke radnika iz Fabrike stakla u Paraćinu …

„U Titovoj, komunističkoj Jugoslaviji bilo je više pobuna, ali samo Šezdesetosmaška, sa inicijalnom kapislom u Beogradu, ostaje kao jedna od najsilovitijih, najvizonarskijih i najmaštovitijih“, veruju njeni učesnici, koji su na otvaranju izložbe u jednom trenutku vratili u „varljivo leto ’68“.

U okviru izložbe sinoć je počeo i tribinski život na kome se razgovaralo o tome „Šta je ostalo od šezdeset osme – gde su danas šezdesetosmaši“. Tribine će se održavati svako veče, a teme su: „Student u šezdeset osmoj – šezdeset osma u Studentu“ (20. jun), „Odjeci šezdeset osme u umetnosti – film, književnost, muzika, dizajn“ (21. jun) i „Studentski pokret u svetu“ (22. jun).

Crna tačka

Prvi broj časopisa Student, kao autentičnog levičarskog omladinskog lista, objavljen je 15. marta 1937, a njegov pokretač bio je Ivo Lola Ribar. U posleratnoj Jugoslaviji finansirala ga je država i bio je glasilo Konferencije Saveza socijalističke omladine. Tokom studentske pobune 1968. izlazio je dnevno sa rekordnim tiražem od 80.000 primeraka i bio zabranjivan. Kraj protesta obeležio je velikom crnom tačkom na naslovnoj strani. Branka Otašević podseća da je Student 1970. političkom silom uništen, a redakcija smenjena. To je i dalje jedini univerzitetski list na BU, a od 2006. je deo Studentske štampe u Evropi (Student Press In Europe).

„Drugarice i drugovi“

Obraćanje predsednika SANU Vladimira S. Kostića sa „drugarice i drugovi“ na otvaranju izložbe pozdravljeno je aplauzom. Kostić je naglasio da pripada generaciji koja je bila na obodu onih u kojima je bilo moguće ostvariti nemoguće i da smatra da je posao SANU, bez obzira na različita mišljenja unutar Akademije, da objasni šta se dogodilo 1968. godine.