Deset minuta i 38 sekundi u ovom čudnom svetu

O ovom delu, koje je bilo u najužem zboru za Bukerovu i Odatje nagradu 2019, u Lagunom klubu sa Majom Šarić razgovaraće prevoditeljka knjige Dijana Radinović i književnica i književna kritičarka Aleksandra Đuričić.

Laguna nije jedini, ali svako je jedan do najzaslužnijih srpskih izdavača što je Elif Šafak stigla do ovdašnjih čitalaca. Šafak je objavila 18 knjiga od kojih su 11 romani, a Laguna je na srpski prevela pet njenih naslova, koji po popularnosti slede put njenog kolege, zemljaka i nobelovca Orhana Pamuka, sa kojim joj je zajednička i glasnost u javnosti, zalaganje za poštovanje ljudskih prava i slobode govora, pisanje o bolnim temama turskog društva i istorije.

Ona je kao i Orhan Pamuk pisac grada Istanbula u kome se, kao često ističe, „Istok i Zapad mešaju intenzivno, neprekidno, neverovatno“ i koji je poput „ruske babuške u kojoj se svakim otvaranjem okrivaju nove lutke“. I svoj poslednji roman posvetila je „istanbulskim ženama i Istanbulu, koji je odvajkada ženski grad“.

U taj čarobni, neuhvatljiv Istanbul smeštila je glavnu junakinju ovog romana prostitutku Lejlu Tekilu, rođenu hiljadu kilometra istočno, na jezeru Van u porodici sa dve žene i jednim muškracem, čiju životnu priču počinje u trenutku njene smrti.

Tu su njeni prijatelji sa društvene margine, svi kao i Lejla žrtve zlostavljanja.

Elif Šafak nije prva tuska književnica čije junakinje govore „iz mrtvih“, ali ovaj njen roman „otvara“ granični trenutak – „poroznu granicu“ između života i smrti o čijem nas fenomenu Lejla Tekila izveštavo opčinjavavajuće jednostavnim i sugestivnim pripovedajem sa ubedljivošću svedoka „iz prve ruke“.

Ona je vodič kroz turske porodične odnose i narodne običaje u dubokoj provinciji, ali i kroz malo poznati Istambul od Ulice bordela u najžem centru grada – na „špicu“ između Zlatnog roga i Bosfora, do groblja napuštenih u Kiljosu na levoj obali Bosfora iza čuvenog mosta bez kog ne postoji turska TV serija snimljena u posednjih četvrt veka.

Deo romana je i mapa dela starog Istanbula.

Elif Šafak, kao i Orhana Pamuka, u Turskoj pojedine njihove kolege pisci tradicionalisti ne vole zbog direktnog pisanja o domaćim društvenim problemima i izopačenjima, delikatnim porodičnim odnosima, uključujući i incest, ali jermenskom pitanju i problemu političkih sloboda.

Njoj zameraju i borbu za ženska prava i slobode, koja je u romanu „Deset minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu“ usmerena i na zakonska prava i položaj žena koje žive od prodaje tela.

Zbog romana u kojima se bavi pitanjem zloupotrebe dece i seksualnog nasilja turske vlasti 2019. protiv Eli Šafak pokrenule su istragu. Uprkos tome, beskompromisnost u pisanju i javnom nastupu donele su joj status najčitanijeg pisca u Turskoj, a njenu prethodnu knjigu „Četrdeset pravila ljubavi“ BBC uvrstio je u 100 romana koji su oblikovali današnji svet. Piše i na turskom i na engleskom, a njene knjige su višestruko nagrađivane i prevedene su na 55 jezika.

Istanbul u duši

Elif Šafak rođena je u Strazburu u porodici intelektualaca i diplomata. Posle razvoda roditelja odrastala je kod babe po majci u Ankari, gde se teško prilagođavala patrijarhalnim pravilima života. Potom je živela u Madridu, Jordanu i Nemačkoj. Doktorirala je na političkim naukama i predavala na raznim univerzitetima u Turskoj, SAD-u i Velikoj Britaniji. Aktivna je u mnogim međunarodnim književnim i društvenim organizacijama, uključujući i žiri za nagradu PEN Nabokov. Iako stalno ističe da „Istanbul nosi u duši“, Šafak od 2013. živi u Lodonu. I pre Londona Istanbul, u kome je jedno vreme živela, zamenila je Bostonom i Mičigenom u SAD. Udata je za turskog novinara Ejupa Kana Sagliak, bivšeg urednika lista Radikal.