Deset najboljih filmova 2016. godine

Predstavlja presek najboljih filmova u 2016, od kojih su neki premijerno prikazani godinu dana ranije ali su do publike stigli tokom prethodnih 12 meseci, bilo zahvaljujući bioskopima, festivalima ili onlajn platformama i televizijskim kanalima.

Povratnik

Ostvarenje koje je konačno donelo Leonardu Dikapriju ozbiljnu i tešku ulogu koju je čekao godinama, i otrglo ga od bejbifejs prošlosti. Ne samo to, “Povratnik” je Dikapriju doneo i Oskara, prvog u karijeri. Ali vrednost ovog filma nije samo u tome (iako je glumac zaista učini sve da predstavi svoj lik što verodostojnije – jeo sirovo meso, spavao u leševima životinja…). “Povratnik” je “povratak” vesetrna u svetsku kinematografiju i to na jedan moderan i artističan način. Priča govori o Hjuu Glasu, lovcu, koga nakon napada medved, grupa saradnika ostavlja u šumi da umre. On uspeva da smogne snage i pređe 200 milja u potrazi za svojim nepouzdanim prijateljima, čvrsto rešen da se osveti.

“Povratnik” je studija o susretu čoveka sa prirodom i u svom najgnusnijem ali i u najsjajnijem obliku. Iako je reditelj Alehandro Gonzales Injaritu optuživan da je u pojedinim scenama “pokrao” slavnog autra Andreja Tarkovskog, filmski znalci će pre reći da je u pitanju svojevrsna filmska poveta velikom reditelju. Ime koje treba zapamti vezano za film “Povratnik” je Emanuel Lubeski, svakako jedan od najboljih direktora fotografije u savremenoj kinematografiji.

Podlih osam

Vreme će pokazati da je poslednji film Kventina Tarantina “Podlih osam” nepravedno kritikovan. Sigurno da nije jedan od najboljih filmova ovog reditelja, a i najgore Tarantinovo ostvarenje je bolje od većine filmova savremene kinematografije. Osam stranaca, zbog serije neobičnih događaja, završavaju u istoj kolibi, zbog mećave, izlovanoj u planinama.

Kao u najboljim vesternima Serđa Leonea, svi likovi imaju svoje priče vezane za Građanski rat, i svako od njih bori se sa sopstvenim predrasudama, kao junaci drame “12 gnevnih ljudi”. Grotskan i težak na stomak u pojedinim trenucima, film je često i izvanredan. Poseban gušt mu daju Semjuel L. Džekson, Kurt Rasel i Dženifer Džejson Li.

Toni Erdman

Neimenovani pobednik Kanskog festivala. Nemačka komedija “Toni Erdman” osvojila je publiku i kritiku na Kroazeti, iako nije osvojila nijednu nagradu. Film je u međuvremeno stekao status ostvarenja godine da bi nedavno na dodeli priznanja Evropske filmske akademije to i potvrdio, a uskoro ga, po svemu sudeći, očekuje i Oskar za najbolji strani film. Rediteljsko ostvarenje Maren Ade kritika je savremenog kapitalističkog sveta, napravljena, ne za one koji taj sistem ugrožava, već za one koji od takvog društva imaju koristi.

Uljujkani svet jedne Nemice koja je svoj život žrtvovala zarad poslovne karijere, menja se kada u Bukureš, grad gde trenutno živi i radi, stigne njen otac, nastavnik muzičkog koji voli da zbija šalje, ali pre svega voli život.

Ja, Danijel Blejk

Za razliku od “Tonija Erdmana” koji govori o bogatim, “uhlebljenim” ljudima, koji u trenutku prosvetljenja razmišljaju o smislu života, zvanični pobednik Kana – “Ja, Danijel Blejk” je život sam. Britanski veteran Ken Louč i u svojoj devetoj deceniji ne odustaje od svojih ideja – borbe za socijalnu pravdu i ljudska prava. Na sreću svih ljubitelja filma, Louč nije odustao od režije kako je najavljivao pre nekoliko godina. Ne samo da i dalje stvara, već i pravi remek dela, a poslednje od njih mu je donelo i drugu Zlatnu palmu i uvrstilo u kratku listu dvostrukih laureata.

“Ja, Danijel Blejk” svoju snagu crpe iz činjenice da njegov glavni junak nije čovek sa margine – siromaštan, napušten… Danijel Blejk je jedan sasvim običan stolar koji je svoj život živeo po pravilima. Imao je porodicu, posao… Sve dok se nije jednog dana razboleo. Borba sa birokratskim sistemom za ostvarivanja prava koja mu pripadaju načiniće od Blejka junaka našeg doba.

Detinjstvo jednog vođe

Glumac Brejdi Korbet je stvorio svoj debitantski film “Detinjstvo jednog vođe”, očigledno pod uticajem senzibiliteta Mihaela Hanekea sa kojim je radio na američkom rimejku filma “Čudne igre”. Hronika o odrstanju jednog dečaka nakon Prvog svetskog rata zapravo je simoblično ispričana priča o rađanju fašizma u Evropi. Nevezujući se ni za jednog fašističkog diktatora konkretno, “Detinjstvo jednog vođe” zapravo prikazuje svakog od njih.

Kao i Hanekeova “Bela traka”, u odnosu roditelja i dece vidi se budućnost koja će uskoro uslediti. Zasnovan na istoimenoj pripovetci Žan-Pola Sartra, film je smešten u 1919. godinu u Francuskoj, gde američki dečak boravi sa svojim autoritativnim rediteljima. NJegov otac učestvuje u Versajskim pregovorima, što poseban oblikuje dečaka i njegov ego. Pred Korbetom je zanimljiva rediteljska budućnost.

Ljubav i prijateljstvo

Vajt Stilman filmom “LJubav i prijateljstvo” dao je gotovo školski primer kako treba ekranizovati delo Džejn Ostin – stavljajući u prvi plan satiru a ne ljubavnu priču. Tačno je da je neobjavljeni roman “Lejdi Suzan“, po kojem je film snimljen, daleko pogodniji za pregršt ironije i da je je glavna junakinja u svojim principima daleko od, recimo, Eme. Ali način na koji je Stilman prišao ovoj priči je nešto što do sada nije viđeno u adaptacijama dela Džejn Ostin.

Brzo, vispreno, duhovitno… i nimalo romantično. Film “LJubav i prijateljstvo” smešten je u bogate sobe za primanje engleskog društva 18. veka i fokusira se na mahinacije lepe udovice, lejdi Suzan Vernon. Kejt Bekinsejl kao ozloglašena udovica briljira.

Mahnitost

Turska kinematografija poslednjih godina postaje sve vitalnija. Talas stvaralaca koji se bave stvarnošću turskog društva polako raste i osvaja prostore nezavisnog svetskog filma. Uz fnaslove “Mustang” i “Album”, koji su snimljeni 2015/16, pravo osveženje je i “Mahnitost”. U pitanju je futuristički prikaz policijske države, koji je snimljen pre vojnog puča u Turskoj.

Ova stvarna odrednica filmu daje posebnu dimenziju. Priča prati Kadira, koji je uslovno oslobođen iz zatvora, da bi radio u novoj jedinici za prikupljanje smeća u siromašnim delovima grada, koja u stvari traga za materijalima koji su korišćeni u izradi bombi. On pronalazi svog mlađeg brata Ahmeta u jednom od kvartova, gde radi kao član tima oformljenog za ubijanje pasa lutalica. Ahmet ne želi da se poveže sa Kadirom, što starijeg brata navodi na razne ideje o razlozima njihovog otuđenja.

Računovođa

Među blokbasterima i akcionim filmovima koji su se poslednjih godina pojavili u Americi, ima jedan naslov koji se izdvaja svojom zanimljivom pričom vrednom pažnje. U pitanju je “Računovođa”. Iza maske naizgled dosadnog računovođe Krisa Vulfa, krije se jedno sasvim drugo lice koje nije ni najmanje dosadno – matematički stručnjak, koji ima više afiniteta prema brojevima nego prema ljudima.

Vulf posao računovođem koristi samo kao paravan da bi vodio knjige za teške kriminalce i plaćene ubice. Film je svoju strukturu “ukrao” od stripova – glavni junak poseduje “moći”, koje krije iza lažnog identiteta. Kao i svi stip heroji, i Računovođa je prošao obuku, boreći se sa sopstevnim demonima. I on se bori za pravdu bez obzira na cenu koju to nosi. Zanimljiva mešavina akcionih filmova u duhu devedesetih i aktuelnih blokbastera. Možda je preterano, ali sigurno je jedan od najboljih predstavnika svog žanra 2016. godine.

Požar na moru

Tužan i potresan film o savremenoj temi – migrantskoj krizi, s posebnim naglaskom na opasna putovanja preko Mediterana na koja svakodnevno stotine izbeglica krene u potrazi za boljim životom sa druge strane mora. Geografija je od Lampeduze, italijanskog ostrva, načinila prvu stanicu za izmrcvaljene izbeglice.

Nagrađivani dokumentarista Đanfranko Rosi ne bavi se direktno ovim ljudima i njihovim pričama. U fokusu njegovog filma su stanovnici Lampeduze za koje ova priča ne postoji poslednjih nekoliko godina. Migrantska kriza je na ovom ostrvu stanje dugo dve decenije. Scene u kojima ljudi spremaju večere, migranti igraju fudbal, doktor leči dečaka sa lenjim okom… sklapaju se kao slagalica u sliku života jednog mesta koje se bori sa burom, sanjajući o mirnom moru.

Demon pod reflektorima

Danski reditelj Nikolas Vinding Refn nastavlja da gradi svoj stil uglačanih i stilizovanih a pritom krvavih i gnusnih horor filmova. “Demon pod reflektorima” prikazuje svet modne industrije kao krvožedne borbe za uspehom. Film govori o mladoj Džes, koja dolazi u Los Anđeles, kako bi postala manekenka.

NJena nevinost privlači vampirske nagone koji postoje u svim pripadnicima ovog biznisa – modne agentkinje, kreatora, šminkerke, fotografa i njenih etabliranih koleginica. Tu su sve teme koje bi zanimale nekadašnjeg pripadnika pokreta Dogma – zavist, erotske opsesije, nekrofilija, kanibalizam. Pritom upakovane u stil najboljih reklamnih kampanja.