Deset tribalnih zapovesti

Negujući svoju solo karijeru paralelno sa radom u bendovima i partnerskim udruživanjima sa ličnostima poput Isobel Kembel (Belle & Sebastian) ili Grega Dulija (The Afghan Whigs), Mark Lanegan nikada se nije zapravo izložio stvarnom riziku da preraste u stadionskog superstara, makar sarađivao i sa ambicioznim rock atrakcijama poput Queens of the Stone Age. Postoji dakle nešto u njemu što je odano direktnom kontaktu sa publikom i onom starinskom, usmenom načinu prenošenja drevnih mudrosti života od uha do uha. Zato je Mark Lanegan svojim slušaocima mio i baš zato ga i u Beogradu iščekuju uvek sa posebnom emocijom.

A zatim, tu je i taj glas. Ma ne glas, ta moćna glasina, toliko fino kontrolisana i naštimovana na prostor kluba sa delikatnom pažnjom, jer bi u suprotnom razduvala zidove i nalik pravom gejziru odbacila krov svake koncertne građevine do samih nebesa. Mark Lanegan upravo tim glasom, te jednom vrstom opipljive plemenske omame, drži svoje slušalačko stado u stanju potpune hipnotisanosti. On sam, pri tom, poseduje retku sposobnost da se reinventira, to jest da ponovo izmisli svoje stvaralačko biće svaki put kada ga sretnete – i u tome je delom tajna njegovog uspeha. A ovoga puta je prevazišao sebe, bez sumnje. NJegov sjajan bend čara i zanosi auditorijum jednim toliko tačno pronađenim ritmom i opčinjavajućim bojama zvuka, preko čega Lanegan upravo oduševljava senzualnošću kakvog DŽima Morisona 21. veka. Ima u ovim neverovatnim pesmama i te The Doors mistike i Dilanove naracije i ljutih alternativnih barikada rocka, ali i new wave transa Joy Division, trip hopa i koječega još. Ovaj šansonjer grunga, sa svojim starinskim pevanjem i moćnim dopiranjem do onog najdubljeg u nama, drži nas tako u šaci glasom koji svojim strastvenim šapatom pali sluh, neprestano nam saopštavajući sopstvenih deset tribalnih zapovesti autentičnog rocka. I mi mu odgovaramo u ekstazi iskrenim povicima prepoznavanja.

Posećujući početke svog delovanja, Lanegan je sa bendom ove večeri ugrabio malo one stare novotalasne nervoze i zdravog čuđenja u opisivanju sveta, prosuo nekoliko odličnih novih pesama pred nas (tek objavljeni album „Gargoyle“ upravo se promoviše), i nadasve do kraja zamađijao salu svojim izgrebanim, dubokim vokalom o kome može poduži esej da se napiše. Visoki i krakati pevač, skriven u polumraku kluba baš kao kakav ‘gargojl’ rock’n’rolla, Mark Lanegan vas uvek vodi nekim mitskim putem do vašeg srca, takne ga glasom i vrati nazad. Uvek ćemo se i mi ponovo vraćati na susret sa njim.