Detalji iz biografije Džordža Harisona o kojima nismo ništa znali: Pokušaj atenata i jedno čudno „prijateljstvo“

Sedam dana pre Božića, krajem 1960-ih, aerodrom „Heathrow“ obavestio je sedište Bitlsa u „Apple Corps“ kancelarijama, da kod sebe imaju 17 Harley-Davidson motora. Dospeli su troškovi prevoza i očekivalo se da će ih bend platiti. Bio je to početak noćne more uzrokovane jedinstvenom kombinacijom velikodušnosti, kontrakulturnog statusa i odsutnosti Džordža Harisona.

Naime, tokom poseta Njujorku, Harison je ljubazno pozvao čitavu ekipu kalifornijskih „Hells Angels“ motociklista da posete London. Navodno su bili na putu za Čehoslovačku kako bi „rešili političku situaciju“ između Sovjetskog Saveza i mladog demokratskog pokreta koji je brutalno ugušen proteklog proleća.

Shvativši da je sada prekasno da ih odbije, Džordž je brzo poslao pismo osoblju Applea, upozoravajući ih: „Nastavite da radite ono što radite, ali samo budite dobri prema njima. I nemojte da ih uzrujavate jer bi vas mogli ubiti“.

Vođe „Angells“ bile su dve ogromne, zastrašujuće pojave poznate i kao Frisco Pit i Bili Tamblvid. Parkirajući svoje blještave motore u ulici Majfer, razbacali su svoje vreće za spavanje po još nedovršenom podrumskom studiju za snimanje. Pažljivo sročeni predlozi Pitu ili Biliju od pomoćnika slavnog muzičara da bi sada bio dobar trenutak za prelazak u Čehoslovačku dočekani su zlobnim pogledom i režanjem da ih je Džordž pozvao, ne govoreći ništa o vremenskom ograničenju.

Pokušavajući da nastave kao da je sve normalno, Apple Corps održao je zabavu za decu svojih zaposlenika s Džonom Lenonom i Joko Ono koji su glumili Deda Mraz i suprugu mu, te ćurku od gotovo 20 kilograma, garantovano najveću u Britaniji. Džordž nije prisustvovao, „jer je znao da će biti problema“, i nije pogrešio.

Hells Angels su uništili zabavu baš kad je ogromna ćurka donesena. „Bilo je potrebno dvoje ljudi da je prenesu preko sobe“, prisetio se voditelj Nil Aspinal, „i na putu su je Angelsi raskomadali. Dok je stigla na sto, nije ostalo apsolutno ništa“. Svi su bili previše uplašeni da bi se bunili osim novinara NME-a, Alana Smita, čija je supruga, Mavis, radila u ovoj kancelariji. Jedan jedini udarac Pita srušio je Smita u krilo Deda Mraza, iliti Džona Lenona.

Samo je Džordž mogao da reši Apple firmu od ovih opasnih gostiju, što je ono učinio svojom standardnom finoćom. „Razgovarali su i Džordž je rekao: ‘Postoji jin i postoji jang, postoji unutra, postoji van, postoji gore, postoji dole, vi ste ovde, vi idete‘. Pa su Angelsi jednostavno rekli ‘OK‘ i otišli“.

Kad su se Džordž i njegova prva supruga Peti 1970. godine, odmah nakon njegovog 27. rođendana, preselili u svoju vilu s 30 soba u Oksfordširu, nijedna spavaća soba nije bila upotrebljiva. Morali su da se zadovolje vrećama za spavanje u hodniku. Jedne noći, kao užasan predznak onoga što će se dogoditi, Peti je čula buku odozgo i potrčala velikim stepenicama te zatekla čoveka koji se penje kroz prozor na drugom spratu. Na njen povik ‘Provalnik!‘ brzo se povukao.

Gotovo 30 godina kasnije, u ranim jutarnjim satima 30. prosinca 1999, uljez je probio ogradu i iščupao mali kameni kip, iskoristivši ga da razbije prozor. Džordž je spavao. Njegova druga žena, Olivija, mislila je da zvuk razbijanja stakla dolazi od lustera koji je pao. Shvativši da je neko u kući, probudila je Džordža, koji je obukao jaknu preko pidžame, navukao čizme i otišao da istraži, dok je Olivija nazvala policiju. U kuhinji je osetio dim cigarete i vičući upozorio Oliviju. Zatim je u velikoj dvorani ugledao čoveka koji je u jednoj ruci držao kameni mač s kipa, a u drugoj kuhinjski nož.

„Dođi ovamo!“, vrištao je čovek. Prisjećajući se prethodne provale, Džordž je viknuo prvo što mu je palo na pamet: „Hare Krišna!“.

Čovek je potrčao uz ​stepenište do galerije, Džordž je pokušao da zgrabi nož i, nakon kratke borbe, obojica su pala na hrpu jastuka za meditaciju. Napadač je bio na njemu i više puta ga ubo u gornji deo tela. Zadnje što je pomislio u trenucima smrtne opasnosti bilo je: „Ubijaju me u vlastitoj kući“.

Olivija je potrčala u pomoć, podigla je oružje koje joj je bilo najbliže, žarač sa drškom, i njime udarila napadača. Kad to nije imalo učinka, zgrabila je ​​lampu, preokrenula je i udarila krvnika njenim teškim postoljem.

Njihov 22-godišnji sin Dani stigao je 15 minuta kasnije u veliku dvoranu i tamo zatekao gomilu policije i majku kako leži na dnu stepeništa, a žarač kojim je pokušala da odbrani Džordža još je bio pokraj nje. Zadobila je gadnu ranu na glavi, ali je gotovo nestrpljivo mahnula Daniju: „Tata je gore. Teško je povređen. Idi“.

Na galeriji je uljez ležao, a nad njim su stajala dva policajca. Dugo je gledao Danija, ali to je bilo sve. Džordž je ležao ispred poluotvorenih vrata spavaće sobe, obilno krvareći iz višestrukih uboda.

Na zidovima i po celom podu bilo je krvi, pomešane s komadićima dragog kamenja s postolja lampe koje je Olivia koristila kao palicu. Budući da još nije bilo bolničara, Dani je pokušao ublažiti očeve rane papirnatim maramicama i peškirom, ali činilo se da mu nije bilo pomoći. „Odlutao je, stalno je mrmljao ‘Hare Krišna‘ i govorio ‘Idem van‘. Stalno sam lupao prstima i govorio: ‘Tata, ostani sa mnom. Ovo je najgore što može biti. Od sada će biti samo bolje‘“, govorio je Dani držeći očevu glavu. U nekoliko minuta pre nego što su bolničari stigli, Džordž je četiri puta zamalo umro, ali ga je zvuk sinoveljevog glasa vratio.

Georgeov napadač bio je 34-godišnji Majkl Abram iz Liverpoola, paranoični šizofreničar. Poput Lenonovog ubice, Marka Čapmana, Abram je bio opsesivni obožavatelj Bitlesa čije je obožavanje preraslo u mržnju i zavist i koji je verovao da je njegova ubilačka misija „vršenje Božje volje“.