Deveta Betovenova za Dan Velike dvorane

Zgrada Kolarčeve zadužbine na Studentskom trgu br. 5 počela je sa radom otvaranjem Velike dvorane 4. februara 1932. godine koncertom Beogradske filharmonije kojom je dirigovao Stevan Hristić.

Povodom 91. rođendana Velike dvorane 4. februara u 20 časova biće izvedeno jedno od najmonumentalnijih dela muzičke istorije – Deveta simfonija Ludviga van Betovena. Kao solisti na koncertu će nastupiti sopran Sonja Šarić, alt Jelena Končar, tenor Stevan Karanac i bas Goran Krneta, a dirigovaće Srba Dinić.

Devetoj simfoniji pripada sasvim jedinstveno mesto ne samo u Betovenovom opusu, već i u razvoju simfonijske muzike uopšte. Iako delo zvukom ukazuje da je u pitanju svečana kompozicija, Romen Rolan je primetio da njena „svečanost“ nije samo u muzici, već da njeno izvođenje, samo po sebi, predstavlja istinsku svečanost. Monumentalnost joj svakako daje četvrti stav u kojem je kompozitor prvi put uveo hor u simfonijsko ostvarenje. Za tu priliku Betoven je odabrao čuvenu Odu radosti nemačkog poete i pisca Fridriha Šilera, čiji je tekst adaptirao, birajući delove koji su imali snažnu poruku. Njih pevaju solisti i horski ansambl, ostvarujući deonice kroz koje kompozitor, glasom kao najprefinjenijim ali i emocionalno najsnažnijim instrumentom, slavi čoveka, ljudsku zajednicu koja čvrsto stoji na ovozemaljskom tlu, želeći da bezvremenim rečima Šilerove Ode pošalje poruku mira među svim narodima.

Interesantno je da je na premijeri u Beču dirigovao lično Betoven, koji se u toj ulozi pojavio posle 12 godina. Iako već značajno narušenog sluha, on je do tada najveći izvođački ansambl predvodio, vođen unutrašnjim ritmom, ali i sjajnim muzičarima, koji su i sami bili poneti činjenicom da pred njima stoji jedan od najvećih stvaralaca tog vremena. U publici, sa divljenjem, slušali su ga mladi Franc Šubert i Karl Černi.

Ulaznice, po ceni od 1.000 dinara, u prodaji su na biletarnici Kolarca.