Deveta simfonija puni 200 godina: Himnu Evrope su voleli komunisti, a svirana je i Hitleru za rođendan

Nastup je „nekoliko puta prekidan oduševljenim ovacijama publike“, napisao je jedan kritičar posle koncerta u Beču.

Kako prenosi Index.hr, premijeri je prisustvovao i njen gluvi kompozitor, a publika nije mogla da zna da sluša buduću himnu Evrope. Vekovima kasnije, muzičko delo burne političke istorije smatra se remek delom zapadne klasične muzike.

Ispred svog vremena

Bila je to prva simfonija u istoriji muzike koja je uključivala hor, a neki tadašnji kritičari su se pitali da li je poslednji stav simfonije, sa stihovima iz pesme „Oda radosti” Fridriha Šilera, još uvek previše nekonvencionalan. „Betoven je bio avangarda“, rekao je za dpa ugledni austrijski dirigent Martin Haselbek.

„Bio je hipermoderan“, rekao je o kompozitoru koji je rođen u Bonu 1770. i umro u Beču 1827.

Bečko pozorište u kome je prvi put izvedena Deveta simfonija danas više ne postoji. Zbog toga će 7. maja četiri njena stava interpretirati četiri različita ansambla: Gevandhausorkester u Lajpcigu, Orkestar Pariza u francuskoj prestonici, orkestar Teatra alla Scala u Milanu i Bečki simfonijski orkestar.

Pesma za opijanje

Za Devetu simfoniju, Betoven se oslonio na pesmu koja je u to vreme bila veoma poznata i koju su drugi pre njega muzicirali. Šiler je napisao „Odu radosti” 1785. godine, a pesma je bila hit i pre nego što ju je Betoven prihvatio, objašnjava istoričarka muzike Beate Kraus.

Kao himna radosti i prijateljstva, bila je popularna među studentima. „Bila je to pesma za piće“, kaže Kraus. Šilerovi stihovi postali su srž Betovenove Devete simfonije.

Hitleru za njegov rođendan

Betovenova muzika je instrumentalizovana tokom nacističke vladavine, a Deveta simfonija je čak izvedena za Hitlerov rođendan. U komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, kompozitorovo delo je tumačeno kao muzika mira i prijateljstva među narodima.

„Samo u miru možemo da negujemo naše narodno nasleđe“, pisalo je na plakatu za izvođenje Devete simfonije 1952. godine. „Oda radosti“ je pratila nemačku podelu i ponovno ujedinjenje. Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka bila je himna ujedinjene nemačke reprezentacije na Olimpijskim igrama.

Nakon pada Berlinskog zida, slavni dirigent Leonard Bernštajn je u decembru 1989. godine izveo simfoniju u Istočnom i Zapadnom Berlinu. Većina Betovenovih rukom pisanih partitura za Devetu simfoniju danas se čuva u Državnoj biblioteci u Berlinu. Tokom Drugog svetskog rata i tokom podele Nemačke, međutim, čuvani su na različitim mestima.

Neki ljudi je ne vole zbog politike

Početkom 1970-ih, austrijski dirigent Herbert Karajan razbio je složeni četvrti stav sa njegovim disonansama, dramatičnim obrtima i prepletenim vokalima u himnu Saveta Evrope prikladnu za mase. Kasnije je postala himna Evropske unije. Zbog toga Betovenovo remek-delo nije omiljeno u određenim političkim krugovima.

Na primer, poslanici u Evropskom parlamentu iz britanske partije Bregzit okrenuli su leđa dok se u Evropskom parlamentu svirala himna EU. Neki članovi desničarske političke grupe Identitet i demokratija ostali su da sede pre nekoliko dana kada je odsvirana Deveta simfonija na svečanosti povodom dvadesetogodišnjice proširenja EU 2004. godine.

Ali moguće je i jednostavno uživati u Betovenovom remek-delu bez ikakve politike. U Japanu je izvođenje Devete simfonije sa amaterskim horovima novogodišnja tradicija. Najveći od ovih koncerata održava se u Osaki sa ukupno 10.000 pevača, pod dirigentskom palicom Jutaka Sadoa.

Sado, koji je i šef-dirigent Tonkunstler orkestra u Austriji, rekao je da među učesnicima ima obolelih od raka ili ljudi koji brinu o starim i nemoćnim i žele da crpe snagu iz muzike. Betovenova muzika pokazuje da do radosti nije tako lako, kaže Sado. „Moramo da prihvatimo jedni druge da bismo to ostvarili“.