„Devetnaest djevojaka i jedan mornar“: Zaboravljeni partizanski film sa Džejn Birkin i Serž Genzburom sniman u Jugoslaviji

Film „Devetnaest djevojaka i jedan mornar“ pored svog poprilično čudnog imena, nije ostao upamćen u istoriji domaće kinematografije, koju su upravo u to vreme posećivali velikani svetskog glumišta, ne bi li se pojavili u našim velikim produkcijama, pretežno ratnog žanra.

Bračni par Birkin Gensbur su već boravili u Jugoslaviji i snimali su film „Romance Of a Horsethief“ Abrahama Polonskog i onda naprosto produžili boravak. Naravno, za to produženje boravka je ipak najzaslužniji Sulejman Soldin, bivši novinar televizije Sarajevo. On je bio mladi udarnik i zaposlen u „Bosna filmu“. Slučajno je pročitao u novinama da u Iloku najpoznatiji svetski par snima film. Otišao je, popričao sa njima i ubedio ih je. Kako je rekao, Seržu je prišao sa pričom – „Nikad u životu nećeš imati priliku da igraš Partizana“. Stvar je bila još dodatno kupljena kad je organizovano probno snimanje i kad je Serž video sebe u kožnoj jakni, a Džejn u džemperu koju bi kao Partizanka nosila.

U Jugoslaviji se već desila Bitka na Neretvi sa svim veličinama koje su glumile u tom filmu, i nominacijom za Oskara. Otvorila se prilika da i druge republičke produkcije probaju da se probiju u višu ligu evropskog filma.Direktor Bosna Filma, Neđo Parežanin, novi Kosovčev film vidi kao priliku za prodor Bosna Filma na strano tržište te nastoji da ponovi recept „Bitke na Neretvi“ i snimi spektakl epskih razmera sa svetskim vedetama.

Honorar za njih dvoje je bio po 40.000 dolara, što je bilo mnogo manje nego što su tražili za druga snimanja, ali i za koncerte. Snimanje se vršilo na više lokacija, odvijalo se po vrhovima, selima i gudurama Bosne. Poznati glumci su bili atrakcija za lokalno stanovništvo. Bitnu ulogu u filmu je glumila mlada jugoslovenska glumica Špela Rozin. Birkin je u svom dnevniku koji se kasnije štampao i prodavao, „Munkey Diaries“ Rozin nazvala – „jugoslovenskom boginjom lepote“.

Serž nije bio zadovoljan jugoslovenskim kupovnim duvanom, ali u dogovoru sa lokalcima, stizala mu je iz Neuma posebna vrsta duvana, za koji je pričao da je jedan od najboljih koje je u životu pušio. Nakon kraja snimanja, meštani sela Čemerno u kom je sniman deo filma spremili su veliku gozbu ekipi filma. Serž je insistirao da plati, ali su mu iz produkcije filma objasnili kako bi bilo mnogo bolje da dostave meštanima brašno, ulje, so i gas za lampe, što Genzbur plaća iz svog džepa.

U „Munkey Diaries“, Džejn Birkin je i otkrila da od para koje je Serž zaradio, kupio Rols Rojs, jer mu je bilo zabavno da ga kupi od komunističkih para. U tom dnevniku ona kaže da je u Londonu saznala da je trudna sa ćerkom Šarlot, ali Soldin je ubeđen da je ove radosne vesti saznala kod lekara u Dubrovniku, za vreme snimanja ovog filma.

Najmanje pričamo o samom filmu i radnji, jer nažalost i nema nešto puno dobrog reći o tome. Film Milutina Kosovca prati naslovnih 19 devojaka, žensku jednicu Partizanki i jednog oficira pod imenom Mornar, koje steže nemački obruč. U četi postoji i špijun kojeg treba otkriti, a u ovom neobičnom filmu za partizanske uslove devojke će se miriti, tući, pucati i bežati, dok se između likova Serža i Džejn stvara jedna prava poetska i lirska ljubav. Film je čak u osnovnom scenariju imao i neke eksplicitnije scene u kojima su glumice trebale više da se skinu, ali zbog pobune na snimanju, koju je i podržala poznata glumica, do tih scena nije došlo.

Na kraju, ostao je film koji svoju najveću vrednost ima u zaboravljenoj vesti i plakatu na kojem se nalaze dve velike svetske zvezde sedamdesetih, nego i sam film koji se vrlo lako pronalazi na internetu, ali koji svakako nije za preproruku, i sa pravom je zaboravljen, jer ni u ono vreme niko nije želeo da ga gleda.