Foto GNB ZrenjaninU Istorijskom arhivu i Gradskoj narodnoj biblioteci u Zrenjaninu proteklih godina digitalizovan je deo građe ali se do nje može doći samo ukoliko istraživači pošalju lični zahtev.
Na internet platformama ovih ustanova kulture digitalizovani sadržaj nije dostupan.
Ove godine u Istorijskom arhivu u Zrenjaninu digitalizacija arhivske građe nastaviće se u skladu sa finansijskim sredstvima. Tako bar piše u godišnjem planu ove zrenjaninske ustanove kulture, koja zbog pandemije korona virusa već skoro dve godine radi u posebnom režimu.
Prošle godine u arhivu nije digitalizovano ništa, odnosno, kako u arhivu kažu, nije bilo programa digitalizacije arhivske građe iz fondova i zbirki.
Taj poseban režim rada, zbog pandemije kovida ogleda se u tome što se komunikacija Istorijskog arhiva Zrenjanin sa korisnicima – istraživačima i drugim strankama, većim delom preusmerila na digitalni/internetski oblik.
Fizički pristup istraživačima nije omogućen nego se zahtevi za arhivskom građom šalju mejlom a građa, ukoliko je digitalizovana, na isti se način šalje istraživačima.
U Istorijskom arhivu Zrenjanin digitalizovana je celokupna zbirka crkvenih matičnih knjiga (rođenih, umrlih, venčanih) svih veroispovesti (katoličke, pravoslavne, reformatske i jevrejske).
Ukupno je digitalizovano 860 knjiga, što u dužnim metrima iznosi 58,2 metra. Digitalizovana je sva periodika koja se čuva u Istorijskom arhivu, ukupno 38 kompleta naslova. Između ostalog, tu su i najznačajniji listovi: “Zrenjanin”, “Torontal”, “Vohenblat”, “Sloga”, “Slobodna Vojvodina”, “Banatski glasnik”.
Takođe je digitalizovana zbirka fotografija, zatim lični fondovi znamenitih ličnosti Todora Manojlovića, Emila Gavrile, Milorada Vladiva, Time Rajića, Dragoljuba Čolića.
I u Gradskoj narodnoj bilioteci “Žarko Zrenjanin” do sadržaja koji je digitalizovan može se doći samo na zahtev.
„Na Zavičajnom odeljenju Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” digitalizovan je deo zavičajne građe koji se nalazi u internoj bazi, a zainteresovani korisnici mogu je dobiti na zahtev, kao i koristiti u čitaonici Naučnog odeljenja biblioteke“, kažu u biblioteci.
U bazi se nalaze fotografije grada i okoline,stare i nove, izdanja biblioteke, monografske publikacije i neka izdanja drugih izdavača, časopis “Ulaznica” i to svi brojevi i propratna neknjižna građa, interna arhiva biblioteke, kartografska građa, prilozi iz serijskih publikacija, Ex libris iz raznih izdanja, pečati, arhiva zavičajaca i neknjižna građa.
Ono što istraživačima predstavlja poseban problem jeste činjenica da se digitalizovani sadržaj iz ove dve ustanove kulture ne nalazi na zvaničnim sajtovima.
U biblioteci kažu da planiraju unapređenje i redizajn internet platforme, pa će se truditi da se bar deo digitalizovanog sadržaja na toj platformi i nađe.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
