Dijalog sa idejama Diras, Daviča i Pazolinija

Projekat nastao po tekstu Tamare Antonijević, Tanje Šljivar i Bojana Đorđeva, koji potpisuje i režiju predstave, bavi se nasleđem dvadesetog veka iz perspektive tri revolucije koje su ga obeležile i promenile čovečanstvo.

Reč je o revoluciji umetničke avangarde, komunističkoj i seksualnoj revoluciji, koje ukidaju prethodni poredak, i zahtevaju duhovnu, materijalnu i telesnu emancipaciju čoveka.

Kako se odnositi prema nasleđu emancipacije u duboko reakcionarnom vremenu, kada se osvojene i proklamovane slobode i tehnološki napredak koriste za promociju konzervativnih društvenih struja, ili se čak, zajedno s naučnim dostignućima poriču, potiskuju, smeštaju u arhive i sklanjaju iz javnog diskursa u kom je naizgled na „slobodnom tržištu ideja“ dozvoljeno reći sve i bez posledica, pitanje je koje postavlja ova predstava, ističe autorski tim.

Te teme artikulišu figure troje stvaralaca iz dvadesetog veka: Margerit Diras, Oskar Davičo i Pjer Paolo Pazolini.

– U predstavi prizivamo te tri figure da kroz njihovo delo ispitamo današnji trenutak. Mi danas u stvari živimo jedno kontrarevolucionarno vreme, jedan novi srednji vek. Ovih dana gledamo kako jedan traktor šalje slike sa Marsa, dok istovremeno na Zemlji vlada kuga. Tehnologija je toliko uznapredovala a običan čovek uopšte ne zna kako svet izgleda jer je sve toliko olakšano da više nema komunikacije – kaže reditelj Bojan Đorđev.

On naglašava da u predstavi imamo tri velika autora – Diras, Daviča i Pazolinija, ali i dvoje mladih ljudi koji predstavljaju populaciju koja živi u 21. veku.

– Oni su na sceni MI, svi mi koji pokušavamo da komuniciramo sa idejama koje donose ovi autori. U nekom trenutku oni postaju i likovi iz njihovih dela, ali i glasovi jedne generacije koja ima svoje veze sa idejama o kojima pričaju to troje intelektualaca – napominje reditelj.

Dramska autorka Tanja Šljivar objašnjava da su u radu na predstavi pisci koristili tekstove Diras, Daviča i Pazolinija, koji su paradigme 20. veka i svega što je u njemu bilo progresivno i fantastično, dok glumac Slaven Došlo, koji u predstavi igra Oskara Daviča, dodaje da se nisu bavili biografskom interpretacijom ovih likova već artikulacijom njihovih misli.

– Moja generacija je odrasla u kakofoniji raznih oprečnih i osrednjih mišljenja, gde je sve relativno i ništa nije jasno. Ovi ljudi su bili hrabri u tome kako su ispoljavali svoje stavove – napominje Došlo i dodaje da je u radu na predstavi otkrio delo Oskara Daviča, o kome je najmanje znao, za razliku od Margaret Diras i Pjera Paola Pazolinija.

Slavnog italijanskog reditelja i filozofa na sceni igra Miloš Timotijević. On ističe da ova predstava iziskuje od publike otvorenost i spremnost da bude mirna sa sobom.

– Možete da posmatrate ono što se dešava na sceni ili da zatvorite oči i samo slušate tekst. Ali radnju i sukob na klasičnom dramskom nivou publika neće dobiti – objašnjava glumac.

Bojan Đorđev napominje da je za njega oduvek bio problem dramski tekst.

– Ja jako dobro udahnjujem život na sceni nečemu što se zove esej i proza, a ne dramsko. Želeli smo da to zadovoljstvo čitanja koje imamo prevedemo na scenu, i to scenskim a ne literarnim jezikom. Mene to u pozorištu najviše i zanima – da sve što je nescensko pretvorim u materijal za scenu i u nešto što je istovremeno i dramsko, i političko, i umetničko, i seksi… – dodaje reditelj. Dramaturg Bitefa Filip Vujošević naglašava da predstava „Seks – umetnost – komunizam“ pruža gledaocu priliku da luta dok prati predstavu, i da se hvata za pojedine delove, na trenutke tonući i u meditaciju.

Margaret Diras u predstavi igra Vladislava Đorđević, dok dvoje mladih koji razgovaraju sa velikim autorima glume Tamara Pjević i Đorđe Galić. Autorski tim čine i Siniša Ilić (scenografija), Maja Mirković (kostim), Luka Papić (muzika), Čarni Đerić (scenski pokret), Dijana Marojević (scenski govor), Katarina Vojnović (organizacija), Milana Matejić (asistentkinja reditelja) i Igor Milakov (asistent organizacije). „Seks-umetnost-komunizam“ je koprodukcija Bitef teatra i Udruženog umetničkog rada u okviru projekta Create to Connect – Create to Impact. Predstavu je podržao Fond Kreativna Evropa Evropske unije.

Godinu dana rada na predstavi

Rad na predstavi počeo je nedelju dana pre proglašenja pandemije, a premijerna izvođenja su zakazana tačno godinu dana kasnije. Glumac Miloš Timotijević naglašava da je autorskoj ekipi dug period rada na predstavi dozvolio da urone u ovakvu vrstu teksta, te da on uđe u njihovu koštanu srž. Dramaturg Bitefa Filip Vujošević napominje da ovo pozorište nema priliku da pravi veliki broj novih predstava u toku godine, ali da su poslednje dve – „Kretanje“ Dimitrija Kokanova u režiji Jovane Tomić i „Kao da kraj nije ni sasvim blizu“ Maje Pelević u režiji Nikole Zavišića – imale veliki uspeh. Miloš Latinović dodaje i da mu je kao direktoru Bitef teatra stalo da pozorište koje vodi ima domaći dramski tekst i da je, između ostalog, i zbog toga ponosan na ovu predstavu.

Slika

Reditelj Bojan Đorđev ističe da tokom izvođenja predstave glumci na sceni sve vreme stvaraju jednu sliku. Do sada su tokom proba već napravili nekoliko, i kako kaže, biće zanimljivo videti sva ta dela zajedno nakon nekog vremena. Glumac Miloš Timotijević napominje da im je inspiracija delo Džeksona Poloka, a da su se u radu na predstavi bavili i meditativnom ulogom umetnosti.