Dijego Lacarin: Moram da zapušim usta jer su ovde svi entuzijastični povodom mojih uvrnutih ideja

Festival večeras otvara Fijuk sajam u Kvaki 22, a Dijego će tom prilikom govoriti o praksi samoizdavanja stripova, dok će njegova izložba u Remontu biti postavljena do 4. novembra. Tim povodom, o svom radu, Dijego govori za Danas.

– Ilustracije za strip su crtane po priči koju sam razvio iz mašte. Tako radim od malena. Teško je reći odakle mi ideje dolaze. Ponekad je tu priča, neki put samo slika. One su groteskne, sa lepim bojama, ali ne bih znao kako da ih objasnim, jer nastaju krajnje spontano. Kad me ljudi pitaju „da li možeš da objasniš svoje crteže“, ja ih pitam da li možeš da nacrtaš svoje pitanje – kaže umetnik.

Izložba je podeljena u dva dela, prvi je koncipiran od video radova – kolekcije kratkih NFT formi i premijernog izvođenja 3D video-igrice „Ultrabrutalmania Raidspacebattle“. Na drugom delu izložbe postavljene su originalne ilustracije i kolaži iz Dijegovih knjiga „Aminoacid Boy“, „Invisible War“ i „N-euro C-rack“.

Apstraktni, nadrealistični detalji i karikature poput zlobnog sunca žarkih i privlačnih boja, sa mozgom koji mu se razliva iz oka i pipcima insekta umesto usta, okruženog cvećem, bombe, gusenice tenkova, vanzemaljci, čudovišta nalik na larve, prikazi inspirisani japanskim animiranim filmovima i video igrama, motivi su koji se prožimaju u radovima italijanskog umetnika. Međutim, horor nalik na grotesku razbijaju žarke, psihodelične i tople boje, pa čak i šljokice, te se posmatrač, umesto kao u noćnoj mori, oseća kao na rejvu u nekoj eksteritorijalnoj dimenziju.

Sa umetnikom smo razgovarali u Matrijaršiji, gde su se štampali njegovi radovi. Inspiracija mu, kaže, dolazi iz mladosti, anime filmova, video-igara kao što je „Doom“ na koju ima dosta referenci, „Altered Beast“… i ostalih igrica iz osamdesetih, minimalističke, pixel art grafike. Na glavnoj atrakciji – arkadnoj video-igrici radio je samostalno, poslednje tri godine, a u izradi arkade pomogla mu je ekipa iz Samita nesvrstanih, skup skejtera, umetnika, zidara i muzičara. U igrici gejmer, uz impresivnu iluzivnu perspektivu, puca na čudovišta.

– Ideja o arkadi se rodila uz Žoanu (Johanna Marcade-Mot), jer se sjajno uklapa u estetiku igre. Prati taj fazon i sentiment arkadnih igrica iz osamdesetih koji smo želeli da dočaramo. Stvaranje igre je bio jako dug proces, tokom koga sam ludeo, odustajao, vraćao se na rad. Zahvaljujem se Samitu nesvrstanih koji je izgradio arkadu, kao i Matrijaršiji – kaže umetnik.

Povodom ilustracija, čiji je fokus u drugoj prostoriji izložbe, Dijego objašnjava da ih je većina rađena akrilom, a mnoge su sačinjene od njegovih stripova. Izdao je dve knjige stripa „Aminoacid Boy“ i „Invisible War“, i „N-euro C-rack“, knjigu ilustracija koju je objavio Le Dernier Cri, u Marseju.

– Neki kažu da su u pitanju autobiografske naučno fantastične knjige, što je sa jedne strane totalno nadrealno, ali u isto vreme, one govore dosta o meni. Mogu da se pronađem u nekim karakterima, ali su priče fikcija. U knjizi „Aminoacid Boy“, vanzemaljac je poslat na Zemlju sa misijom da razume ljudska bića, zato što njegov bog nije svestan ljudske egzistencije, jer nije učestvovao u njihovoj kreaciji. Priča evoluira na čudan način, jer vanzemaljac spoznaje ljude tako što konzumira njihov DNK i samim tim postaje sve sličniji ljudima. Kada postane sličan, počinje da gubi interesovanje za svoju misiju i dobija želju da se fokusira na druge stvari, poput življenja svog života. I iz tog razloga njegov bog ga napušta – pojašnjava Dijego.

Druga strip knjiga „Invisible War“ govori o novcu i životu posle smrti.

– LJudi štede novac zbog toga što su religija i ekonomija u budućnosti jedno. Oni obećavaju ljudima da će se njihove sume koje imaju za života u „afterlajfu“ znatno umnožiti. U knjizi se vodi rat oko novca, kako bi ljudi skupili što više para i odneli u zagrobni život. Međutim, iako u životu posle smrti oni imaju novac, taj „afterlajf“ je užasan i pun čudovišta, a ljudi su očekivali lepo mesto, sa puno para – pojašnjava umetnik radnju knjige.

Dijego prvi put učestvuje na festivalu Novo Doba, čiju je ekipu upoznao u Francuskoj. Povodom festivala i boravka u Matrijaršiji kaže da je sve sjajno, da oseća podršku i da mu se dopada njihov rad, dok otkriva načine na koje stvaraju.

– Dali su mi šansu da dosta eksperimentišem. Uglavnom kada predložim uvrnute ideje, ljudi uvek insistiraju da ih ne ostvarujem. A ovde je suprotno, ovde moram da naučim da zapušim usta, jer kad predložim ideju svi budu entuzijastični. Na primer, predložio sam da dodam šljokice na poster i svi su rekli „da“. Normalno, ljudi bi na tu ideju reagovali sa „ne“ – zapaža Dijego.