Diktator se ne događa sam od sebe

Rediteljka je isti tekst postavila pre više od tri decenije na sceni Ateljea 212, kad je prvi put u pozorištu debitovala Vesna Trivalić, a pored nje u komadu mađarskog pisca igrali su tada i: Taško Načić, Renata Ulmanski, Svetislav Goncić i Zoran Cvijanović.

– To je bila moja diplomska predstava. Tekst sam dobila iz ruku Jovana ]irilova. Trebalo je da ga režira Mira Trailović u Ateljeu 212. Ona ipak nije mogla da ga režira, pa je komad dopao meni – kazala je danas na konferenciji za novinare Todorović, dodajući da se može reći da je tekst dobila „iz zlatnih ruku“.

Komad je groteska sa elementima satire, koji je jedan od najpriznatijih mađarskih pisaca 20. veka napisao na osnovu novele „Dobrodošlica za Majora“ iz 1966. godine. Inspirisana je stravičnom, istovremeno besmislenom i uzaludnom, sudbinom mađarskih vojnika na Istočnom frontu januara 1943. godine, kada se 60.000 njih doslovce smrzlo u dolini Dona. Erkenj je bio svedok ovog stradanja.

„Kao centralni problem predstava tretira diktaturu straha u neraskidivom spoju sa dragovoljnim (a krajnje beskorisnim) podvrgavanjem toj diktaturi. Žrtve su te koje dozvoljavaju krvnike, isto kao što revolt jednih završava rađanjem još većeg nasilja i još strašnijih ekscesa kod drugih. (…) Podatnost i spremnost na bezuslovno, apsolutno potčinjavanje vlasti rađa autokratu… Diktator se ne događa sam od sebe. Radi se o svojevrsnom neraskidivom savezu malograđanštine i fašizma. A u korenu tog opakog saveza je – obostrani strah“, zapisala je između ostalog u tekstu „Reč reditelja“ Ljiljana Todorović.

Ona je na konferenciji dodala da se, kada je počela da radi na novoj predstavi, iznenadila kako je komad o porodici Tot i dalje aktuelan.

– To su i dalje potpuno isti ljudi, sasvim obična, uplašena porodica, koja sve radi po propisima. I nakon 30 godina nasuprot njih stoji vlast koja nije izgubila svoje atribute – i dalje je najagresivnija kada je najuplašenija – ističe rediteljka. Ona je kazala da komad pripada žanru groteske jer je to žanr koji prirodno živimo, budući da je stav građana da treba u svemu da poslušaju one koje vladaju zarad posla, sudbine njihove dece…

– Onda dolazimo do toga da to shvatamo kao našu dužnost, zbog čega čak idemo unapred i izlazimo u susret njihovim željama. To naše šašavo ponašanje ne može biti ništa drugo nego groteska, koja istovremeno izaziva i jezu i smeh – objašnjava rediteljka. Todorović je kazala da je mnogo lakše živeti na taj način nego raditi predstavu o tome.

– Svi znaju o čemu govorim, a pitanje je koliko se svesno suočavamo sa tim – kaže rediteljka.

Majora, koji izaziva strah kod porodice Tot, igra Pavle Pekić. On je skrenuo pažnju da je tekst pisan 60-ih godina u represivnom sistemu u Mađarskoj, te da je mehanizam sa kojim Erkenj govori o slobodi suptilan i istovremeno uzbudljiv, zbog čega je autorskoj ekipi bilo jako teško da to prenesu na scenu.

– Ja ne igram pticu koja peva o slobodi nego orla koji tu slobodu guši. Tražio sam nešto što će pomoći da to ne bude karikatura vlasti – dodaje glumac. Bojan @irović, koji igra Tota, napomenuo je da gledalac može da se identifikuje sa svakim likom u predstavi, te da nije sve crno-belo. Njegov kolega Jovo Maksić rekao je da je komad i dalje aktuelan jer su postupci porodice Tot upisani u našem genetskom kodu.

– Kod nas postoji ta izreka: „Na traži đavola“. A ne shvatamo da je đavo već pored nas i ne vidimo da nas strah još više ukopava. I mi sami smo učestvovali u mnogo događaja gde smo samo trpeli određene stvari. Shvatate kasno da ste duboko zagazili i da neko drugi određuje vaš život – zaključio je glumac.

Predstava „Totovi“ poslednja je premijera u ovoj sezoni u Beogradskom dramskom pozorištu. Ovim komadom BDP, takođe, završava ciklus predstava koje se bave ratnom tematikom, tačnije uzrocima i nastankom zla.

Fašizam je uvek moguć

– Kada je pisao komad „Totovi“, Ištvan Erkenj je u „Pismu gledaocu“ rekao da je fašizam uvek i svugde moguć. On je kazao i da je bilo već ljudi koji su se toliko plašili, da je strah celu jednu veliku zemlju doveo do moralnog apsurda – istakla je Ljiljana Todorović dodajući da bolja preporuka za aktuelnost ovog komada ne postoji.