U finalu izbora za NIN-ovu nagradu našlo se četvoro pisaca: Vladan Matijević sa romanom „Susret pod neobičnim okolnostima“ (Laguna), Ivana Dimić sa „Arzamasom“ (Laguna), Vladimir Tabašević sa „Pa kao“ (Laguna) i Vladislav Bajac – „Hronika sumnje“ (Geopoetika).
Žiri NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman godine, u sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik), prethodno je od 170 knjiga u uži izbor uvrstio 11 izdanja, a ime 63. dobitnika biće poznato 16. januara.
Najvažnija književna nagrada kod nas dodeljuje se od 1954. godine. Od samih početaka priznanje za najbolji roman godine donosilo je prestiž, ali i polemike i rasprave. Da li će ovaj put otići u prave ruke, ili će off-NIN (spisak izdanja koja nisu nagrađena) opet biti bolji, odgovaraju za Danas književni kritičar i urednik Vladimir Arsenić i pisac i publicista Vule Žurić.
– Po mom mišljenju, najuži izbor je očekivan. Imamo jednog dobitnika (Vladan Matijević), jednu ženu (Ivana Dimić), jednog izrazitog favorita (Vladislav Bajac) i jednu mladu nadu (Vladimir Tabašević). Moram da priznam da nisam čitao sve romane iz najužeg izbora, ali oni koje jesam pokazuju da će se kontroverze s nagradom nastaviti i ove godine – ističe Arsenić.
On ističe da mu se čini da je bilo drugih interesantnih naslova koji su mogli da se nađu u najužem izboru.
– Tu, pre svega, mislim na Basarin roman, roman Žarka Radakovića, Mirjane Đurđević i Luke Tripkovića. Ali bože moj, nekad je off-NIN bolji od same nagrade. I to nije ništa specifično za ovu nagradu. To važi za sva književna priznanja koja se dodeljuju – objašnjava Arsenić.
Vule Žurić s druge strane smatra da je za ljude koji prate savremenu književnu scenu to bio očekivan izbor.
– Koja god od te četiri knjige da dobije nagradu, mislim da žiri neće promašiti. Takva je ovogodišnja produkcija. Žiri je poslednjih godina dobro radio. Primećivali su dobre knjige. Ukusi su takvi. Možda su neki od nas mislili da će se u najužem izboru naći još poneka knjiga, da je četiri naslova možda ipak strogo. Ali mislim da je žiri uradio korektno posao i da pisci mogu da budu zadovoljni načinom na koji su delegirani – kaže Žurić.
On smatra da su polemike koje se mogu javiti dobra stvar.
– Uvek ima i onih koji su nezadovoljni iz ovog ili onog razloga. Nažalost, to je još jedina stvar koja našu književnu scenu održava živom. Bilo bi dobro da nam se scena vrti i oko drugih stvari, a ne samo oko NIN-ove nagrade – dodaje pisac.
Kako kaže, NIN je verovatno opstao jer su u toj nagradi očito spojeni interesi izdavača, pisaca i čitalaca.
– Zato što je jedina, NIN-ova nagrada i izaziva najviše pažnje. Uključi se jako širok krug ljudi koji nisu potpuno upućeni a imaju pravo glasa. Onda dolazi do polemika, bolje reći nego nesporazuma. Ali meni se čini da poslednjih nekoliko godina ti nesporazumi nisu negativno uticali na književnu scenu. Bilo je godina kada je žiri znao da odluči katastrofalno i izabere knjigu koja nije zaslužila ni da se nađe u najužem izboru. Ali poslednjih godina mislim da žiriji dobro rade svoj posao, sigurno bolje od fudbalskog selektora – smatra Žurić.
I Arsenić smatra da su polemike bitne za književnost.
– Ponavljam, nije samo dodela NIN-ove nagrade kontroverzna. Svaka nagrada ima svoje unutrašnje napetosti. Ali NIN-ova je najvažnija nagrada u Srbiji, ona donosi slavu i priličnu dobit kako nagrađenom piscu i romanu, tako i izdavaču. Negde sredinom januara se ponovo koliko-toliko govori o literaturi i to je dobro. Čak su i kontroverze odlične. One u suštini pomažu nagradu, daju joj auru bitnosti – objašnjava kritičar.
On dodaje da je značaj NIN-ove nagrade velik za pisca/spisateljicu, roman i izdavača.
– Sve ostalo je relativno, ali dobro je da se makar na trenutak diže prašina u medijima, da se delimo u tabore, da navijamo, sve je to dobro za literaturu. Ona je ionako marginalizovana pa je svako njeno vraćanje u koliki-toliki centar pažnje zapravo važno – zaključuje Arsenić.
O autorima i knjigama
Vladislav Bajac (1954) autor je dve knjige poezije, tri zbirke priča i šest romana. U novom romanu „Hronika sumnje“ pripoveda o odrastanju, sazrevanju i dekadenciji, o propadanju jednoga sveta i o njegovim svetlim vrhuncima, o tonovima i ritmovima jedne epohe, o veličanstvenim i metastazirajućim zabludama očeva i o dubokom nerazumevanju sinova – onih po čijim će se glavama i dušama stropoštati očinski svet.
Vladimir Tabašević (1986) autor je četiri knjige poezije i romana „Tiho teče Misisipi“, koji se i prošle godine našao u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. „Pa kao“ govori o mladom piscu i umišljenom geniju koji dobija priliku da iskoristi književni talenat i za novčanu nadoknadu napiše knjigu o životu jednog pukovnika u penziji.
Ivana Dimić (1957) autorka je pet knjiga kratkih priča, niza drama, dramatizacija i TV scenarija. „Arzamas“ je sastavljen od dijaloga majke i ćerke o svakodnevnim situacijama između kojih su utkane priče o ljudima kojih više nema, ali su na različiti način ostavili trag u životu naratora.
Vladan Matijević (1962) objavio je dve knjige poezije, pet romana, dve zbirke pripovedaka, knjigu eseja i drama. NIN-ovu nagradu dobio je 2003. za delo „Pisac izdaleka“. U knjizi „Susret pod neobičnim okolnostima“ pripoveda o Ani Žeželj, koja namerava da 9. jul 2015. proživi na uobičajen način: pušeći cigarete, pijuckajući pivo i čekajući da zazvoni telefon, da joj se napokon javi Marjan, nestao pre više od pola veka. Taj dan je, međutim, od ranog jutra drugačiji i po mnogo čemu nagoveštava da joj može biti poslednji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
