Dimitrije Vojnov: Karadžić je filmski intrigantniji od Izetbegovića

Dodik je u medijima izjavio da je serija Alija način da se opere njegova biografija a da je vrhunac svega to što Bakir Izetbegović, ne samo što učestvuje u radu ekipe koja snima film o njegovom ocu, nego se pojavio u Tarčinu, mestu gde su Srbi bili zatvarani i “ gde je njegov otac dolazio da vidi da li je to mučenje bilo dovoljno veliko da bi zadovoljilo njegovu sujetu“. Predsednik Republike Srpske je za agenciju Srna kazao da je Alija Izetbegović napisao Islamsku deklaraciju, da je bio poznat i viđen član Handžar divizije u Drugom svetskom ratu i da ga je smrt sprečila da ne završi u Hagu.

Da li je uobičajeno u svetu šou-biznisa i politike praviti ovakve projekte jer u oba slučaja imaju publiku ili je sve ipak stvar lančanih, ne naročito inteligentnih poteza, da li smo i dalje žedni ratne kinematografije i da li to sve skupa predstavlja estetsko ili političko pitanje, razgovarali smo sa nekim od naših poznatih filmskih stvaralaca.

„U Nirnbergu je suđeno i rediteljima nacističkih filmova. Uprkos tome što na kraju nisu dobili neke teške kazne, pa ni zabrane rada, imamo iskustvo kada su i filmovi smatrani delom jednog zločinačkog poduhvata“ – prokomentarisao je scenarista Dimitrije Vojnov za Danas, dodajući da kad bi se neki sud zadužen za sukobe na prostorima bivše Jugoslavije zainteresovao za kinematografski aspekt tih sukoba, sasvim sigurno bi jedan od spornih filmova bio „Go West“ Ahmeda Imamovića. Vojnov smatra da je to „praktično rasistička vizija Srba u Bosni“.

„Angažovanje Imamovića za reditelja serije o Aliji Izetbegoviću umnogome sugeriše da je reč o projektu koji namerava da posluži u daljoj izgradnji i pravdanju političkih aspiracija bosanskih Muslimana. Isto tako, zanimljivo je i to da se ovog projekta nije poduhvatio niko od uglednijih bosanskih reditelja koji su očigledno u međuvremenu shvatili da etnonacionalistički aspekt jugoslovenskog istorijskog brodoloma više nije tema“ – kaže Vojnov i skreće pažnju da je drugi interesantan aspekt „uključenost turskih producenata u ceo projekat“.

„Time se jasno sugeriše da ovo neće biti lokalni komemorativni projekat već jedna mnogo ambicioznija, šira, internacionalna zamisao. Uostalom, to je i duhu samog Alije Izetbegovića, koji je u SFRJ bio tretiran kao mali lokalni verski fanatik i politički ekstremista a tek je sa uplivom stranog, pa i turskog, uticaja postao nekakav značajan politički činilac“, kaže Vojnov.

Ne pravimo seriju koja će biti hit jedne sezone na televiziji. Mi želimo da napravimo ozbiljan igrani serijal koji će imati svoju vrijednost kada ga nove generacije pogledaju za 25, 30, 40 godina“, izjavio je reditelj Imamović, a Vojnov uprkos sumnjama u njegovo umeće da zaista tako nešto i napravi, kaže da je on tačno definisao vlastite namere.

– Cilj ove serije i jeste da bude spomenik Aliji Izetbegoviću i jedno oruđe za animiranje kako bosanske tako i turske javnosti za predstojeće političke događaje – ukazuje naš sagovornik.

Vojnov smatra i je da reakcija Milorada Dodika sa idejom da proizvede film o Radovanu Karadžiću politički stav, s tim što je, kako kaže, paradoksalno ta njegova ideja „umetnički mnogo intrigantnija“.

„Radovan Karadžić je već bio tema nekih igranih filmova, setimo se filma ‘The Hunting Party’ Ričarda Šeparda koji je bio inspirisan poterom za Karadžićem ili ‘Generala’ Bakura Bakuradzea koji je fikcionalizovao skrivanje Ratka Mladića. Znam da je pre nekoliko godina čak i Žerar Depardje bio zainteresovan da učestvuje u projektu koji je trebalo da bude inspirisan Karadžićevim skrivanjem u vreme lažnog identiteta Doktor Dabić. Karadžić je svakako potentan dramski lik, psihijatar, nacionalni lider, kasnije progonjen čovek i iscelitelj koji se bavi alternativnom medicinom i o njemu može da se snimi nekoliko različitih filmova“ – zaključuje Dimitrije Vojnov.

Reditelj Gorčin Stojanović kaže da nije dovoljno upoznat sa estetikom turskih serija: „Nikada nisam gledao ništa od toga, duže od desetak minuta ali sam upoznat sa srpsko-bosanskim serijama. U oba slučaja junaci su primereni estetici tih serija, tako da mislim da je to „izvanredna“ ideja i nema razloga da se čak ide daleko u prošlost kakva je Radovan Karadžić, treba odmah snimati seriju o Dodiku dok je još na vlasti. Bilo bi to dosad neviđeno u svetu šou biznisa.“

On podseća da veliki deo književnosti problematizuje obračune sinova i očeva, ali da ne može da sudi o umetničkom angažovanju Bakira Izetbegovića, jer njegov prethodni rad ne poznaje, dok je Ahmed Imamović, kao reditelj, prema Stojanovićevom mišljenju, kompetentan da snima serije. „Mislim da bi recimo bila „dobra“ ideja ukrstiti ta dva serijala, pa da jedna epizoda bude o Aliji a druga o Radovanu, a možda ipak nedostaje treća strana….“ – konstatovao je Gorčin Stojanović.

Glumac Irfan Mensur je bio kratak: „Nijedna ni druga ideja nemaju veze sa estetikom i daleko su od kategorija bliskih umetnosti.“

Đurić: Narod će to da gleda

Dramaturg, pevač i kolumnista Vladimir Đurić Đura podseća da su se o ličnostima iz istorije uvek pravile serije. „Bilo da su oni negativci kao Al Kapone ili pozitivci kao Supermen. Narod će to da gleda, tako da je sa populističke strane to opravdano. Nemam neki drugi komentar. Ljudi imaju pravo na različita mišljenja i dublje od toga ne bih ulazio. U Srbiji i u Jugoslaviji uopšte ratni film je bio najpopularniji žanr, najviše filmova ima urađenih na tu temu. Srđan Dragojević je napravio film o tome, hoću da kažem, ti filmovi su popularni i ljudi to vole da gledaju, a iz kog se ideološkog pravca gleda na sva ta zbivanja ne mogu da komentarišem pošto se politikom i ne bavim“ – zaključio je Đurić.