„Bazen beskraja“ Brendona Kronenberga može se posmatrati kao centralni komad ovogodišnje selekcije FEST-a.
Reč je o prvom istinski uspelom filmu Kronenberga sina, svakako superiornijem od najnovijeg filma njegovog slavnog oca koji će takođe biti prikazan ove godine.
Pre neku godinu najavljena je ekranizacija Balardovog romana „Super Kan“, i Brendon Kronenberg kao njen reditelj, međutim, reklo bi se da ju je on upravo uradio u ovom filmu. Filmove Dejvida Kronenberga su dugo nazivali balardovskim sve dok on na kraju nije i ekranizovao Balardov roman „Sudar“ kada je to i ozvaničeno. U slučaju Brendona Kronenberga imamo još jaču vezu sa Balardom pošto znamo koji roman ga zanima, i prepoznajemo ga u njegovom balardovskom filmu.
Osnovna razlika između „Super Kana“ i „Bazena beskraja“ je što u tom Balardovom romanu nema istaknutih elemenata fantastike, dočim su oni u Kronenbergovom filmu integralni deo priče, ali je njen osnovni smisao ipak u motivu koji deli sa knjigom a to je obest moćnih i bogatih, prvo prema drugima a posle i prema samima sebi u jednom naizgled savršenom ambijentu.
„Bazen beskraja“ svoju savršenu zajednicu gradi u jednom balardovskom resortu, betonskom, u maniru kulture masovnog turizma, veoma vibrantno snimljenom u Hrvatskoj, i državi u kojoj je bogatima unutar resorta dozvoljeno sve iako van njegovih granica lokalnom stanovništvu nije dozvoljeno ništa. Jedini problem je što kada neko biva ubijen, običaj je da najstariji potomak ili srodnik ubije ubicu, ali je bogatima omogućeno da generišu svog dvojnika za veliki novac i žrtvuju ga. Stoga, veoma bogati u resortu, posle generisanja niza dvojnika koje su uredno platili, jedino uživanje pronalaze u nasilju, razbojništvima pa na kraju krajeva i ubistvima.
Ono što je fantastika tiče se tog procesa stvaranja kopija, i Kronenberg to koristi da bi otvorio temu identiteta, otuđenja, disocijacije, voajerizma, a uporedo s tim vodi priču o potonuću bogatih gostiju u dekadenciju i obest koje na kraju kreću da vuku u totalnu eroziju ličnosti.
Kronenberg možda ima bolji film od oca danas, ali ipak nije snimio delo koje nadilazi očeve rane i druge uspele filmove. Međutim, „Bazen beskraja“ je raskošan film u kom je Balardov imaginarij izvanredno zarobljen, i hrvatske lokacije su veoma dobro poslužile da prikažu piščevu viziju turističkog raja iza kog se krije pakao, a što je inspirisalo dva njegova pozna romana. Jedan od razloga za tu autorsku inferiornost sina u odnosa na oca je i odnos prema samom Balardu. Naime, Dejvid Kronenberg je imao svoje balardovske vizije uporedo sa piscem, recimo njegov film „Drhtavica“ i Balardov roman „Neboder“ izašli su iste godine, dočim je Brendon Kronenberg isključivo sledbenik, bez ikakve dileme.
Balardovo nadahnuće naizgled savršenim rešenjima za život ili odmor koji vode junaka na transformativni put u tamu i destrukciju nije jednostavno zabeležiti u filmu. Otud je recimo „Neboder“ Bena Vitlija bio zanimljiviji kao slikovnica onima koji su čitali roman nego ostatku publike. Bez vezivanja za konkretnu knjigu, ali svakako nadahnut balardizmom, Kronenberg pravi uspelije delo sa jasnije postavljenim likovima i konfliktima.
I za „Bazen beskraja“ se može reći da je pravi primer filma kakav se očekuje od FEST-a i spada u red ostvarenja koje ne treba propustiti na velikom ekranu.
AUTOR: DIMITRIJE VOJNOV
- 27. februar
Vreme: 22:00
Cena: 500 RSD
MTS dvorana, sala 1 - 28. februar
Vreme: 14:30
Cena: 300 RSD
MTS dvorana, sala 1 - 1. mart
Vreme: 19:30
Cena: 500 RSD
Cineplexx Galerija Belgrade – Sala 5
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.