Dimitrijević: Kolarcu je potrebna podrška države

Neophodna su sredstva za zamenu podova, stolica, sređivanje rashladnih uređaja, kompletna instalacija koja se tiče klime i grejanja i tehničke opreme za rasvetu, audio oprema, kao i kompletno renoviranje orkestarskih garderoba, rekla je direktorka Kolarca Jasna Dimitrijević.

Pre 140 godina Ilija Kolarac je svu svoju imovinu, koja se sastojala od kafane, zanatske radnje i nešto ušteđevine, ostavio za “dodatno obrazovanje svih građana” – Kolarčev narodni univerzitet i Kolarčeva zadužbina, u nadi da će Srbija na taj način uspeti da se približi evropskim kulturnim standardima.

Međutim, nakon bombardovanja te zgrade su srušene, imovina nacionalizovana, a na mestu kafane i zanatske radnje, danas se nalazi zelena površina u sklopu koje je i Staklenac, prekoputa Narodnog pozorišta.

“Iako mi nemamo više taj dodatan prihod, uvek je postojao dogovor da se od dela imovine koji je oduzet, odnosno nemogućnosti ostvarivanja prihoda od zadužbine finansira delatnost institucije kroz državnu podršku. Ali to danas ne postoji u zakonskim tumačenjima. Kolarčeva zadužbina je kao zadužbina od osnivanja prolazila kroz različite faze, ali je koncept koji je Ilija Kolarac zamislio, dugo ostajao isti – po svaku cenu”, rekla je Dimitrijević.

Kolarac, koji je od svog nastanka finansiran delom od strane države, Zakonom o zadužbinama 2011. godine sveden je na Udruženje građana, što bi značilo da sve svoje aktivnosti mora da realizuje od sopstvenih prihoda. Kolarčev godišnji budžet je 80 miliona dinara, a jedna petina tog budžeta predstavlja i sredstva dobijena preko konkursa za projekte od Ministarstva sekretarijata, dok Ministarstvo kulture sa sumom od 400.000 dinara pokriva jednu trećinu troškova, koji se tiču održavanja objekta Kolarčeve zadužbine.

“Deo budžeta predstavlja prihod od ulaznica, zakupa prostora tj. sale, procenta prodaje slika i knjiga, od apliciranja za programske troškove za projekte u oblasti centra za predavačku delatnost  i centra za muziku, kroz konkurse u Ministarstvu kulture i Sekretarijatu za kulturu grada Beograda. Ostali deo programa i aktivnosti realizujemo uz podršku sponzora i donatora”, objasnila je Dimitrijević.

Međutim, iako je Kolarac prema programu koji pruža u rangu sa evropskim standardom, onaj drugi, tehnički deo, kada se uporedi sa zgradama iste starosti u Evropi, treba značajno da se unapredi.

“Kolarcu nedostaje 20 miliona godišnje za investiciono ulaganje u objekte, u narednih pet godina. To znači da su nam neophodna sredstva za sređivanje male sale, zamenu podova, stolica, sređivanje rashladnih uređaja, tehničko opremanje male sale sa opremom koja podrazumeva opremu za prezentacije. U velikoj dvorani je neophodna kompletna instalacija koja se tiče klime i grejanja i tehničke opreme za rasvetu, audio oprema, kao i kompletno renoviranje orkestarskih garderoba. Takođe, neophodno je kompletna oprema za 17 učionica stranih jezika sa sredstvima koja su u skladu sa savremenim tendencijama multimedijalne nastave. Trenutni prihodi koje imamo dovoljni su samo za redovne troškove, zaradu zaposlenih i realizaciju programa”, istakla je direktorka.

Na pitanje kako to praktično izgleda, Dimitrijević je objasnila da ukoliko dođe do prokišnjavanja u Velikoj dvorani ili kvara u klimi, kome god da se obrate – niko nije nadležan.

“Ako se obratimo bilo kome ko bi trebalo da bude nadležan u državi za nas, kao što je to Ministarstvo prosvete, čijim rešenjem je Kolarac osnovan, Sekretarijatu za kulturu grada ili Ministarstvu finansija, uvek je isti odgovor – niko od njih nije nadležan za Kolaračevu zadužbinu. To je pitanje koje stalno ponavljam: Ako dođe do prokišnjavanja i ako treba da otkažemo koncert, kome da se obratimo da se taj kvar reši? Mi, kao zaštićeni spomenik kulture, upravo moramo da dođemo do rešenja o nadležnosti, ako imamo velike investicione planove. Do te tačke, do te političke odluke, ko je nadležan, još uvek nismo došli. Nas stalno traže po papirima i dokumentima – čiji smo mi. Naš osnivač nije ni država, ni grad, ali otkad je Ilija Kolarac umro i odbor preuzeo pravo upravljanja imovinom, uvek se nalazio način da se uvaži ono što je program Kolarca kao ustanove, i pre 10 i pre 40 godina. Ali danas, kako izgleda, to nije moguće“, objasnila je Dimitrijević.

Nakon prošlogodišnjeg “gašenja Kolarca”, ministar kulture Vladan Vukosavljević je ponudio ovoj ustanovi pomoć od strane države u vidu novčane nadoknade od 400.000 dinara mesečno.

“To nije trajno rešenje već godišnji ugovor, od aprila do decembra. Taj novac se koristi za troškove održavanja objekta, čime se pokriva jedna trećina sume na mesečnom nivou. Međutim, kako ovo nije trajno rešenje, mi svake godine moramo ponovo da podnosimo zahtev za finansiranje za sledeću godinu, pa čekamo da ga odobre. Po zakonu, Kolarac ima kao kulturna ustanova pravo da podeli sa državom trošak održavanja, a u ovom slučaju je reč o pokrivanju jedne trećine”, istakla je direktorka.

Prosečna poseta koncertne dvorane, koja ima 883 raspoloživih mesta, je 520. Publika je u prethodnih godinu dana porasla za jednu trećinu, ali je za isto toliko uvećan i program.

“Ovim intenzitetom programa možemo da obezbedimo finansijska sredstva da preživimo, ali ne možemo da ulažemo u objekat. Dali smo svoj maksimum za sad, a sledeći korak, da bismo pratili trendove na način na koji smo samo dali naznaku da možemo, je državna pomoć. Nećemo odustati od toga da dobijemo sredstva za obnavljanje objekta od države, koja treba da bude nadležna za zaštićene spomenike kulture kao što je ova zgrada”, zaključila je Dimitrijević.