Dino Mustafić za Danas: Kolege iz banjalučkog pozorišta rekli su ne cenzuri, jer žele dekontaminirati pozornicu od vulgarnosti dnevne politike

Na dan izvođenja predstave jedne od najuglednijih i najnagrađivanijih pozorišnih kuća u regionu, „Moj sin samo malo sporije hoda“, po tekstu Ivora Martinića, u režiji Ivana Plazibata, Javni servis RS dao je saopštenje kako ove godine u njihovom programu „više nema mesta za Teatar fest, jer im smeta „ratni“ u nazivu Sarajevskog teatra“.

Ovaj bojkot jubilarnog festivala i saopštenje uredništva javnog servisa 9. juna, kako ovih dana objavljuju nezavisni portali u RS, usledio je, zapravo, posle reagovanja Gorice Dodik, kada je ćerka predsednika objavila na svom Tviter profilu:

„I tako, dok se naši predstavnici bore u Sarajevu da nam ne otmu imovinu, NPRS na Teatar fest poziva sarajevski ratni teatar, koji nas Srbe smatra agresorima. BRAVO. Hoće li doći u BL sa ratnim zastavama?!“, komentarisala je Gorica Dodik.

Pre toga, kabinet predsednika RS, Ministarstvo prosvjete i kulture RS, kao ni Organizacioni odbor, koji su još 19. aprila obavešteni o programu 25. festivla, nisu dali nijednu primedbu na ovogodišnju selekciju.

Ali, komentar Dodikove ćerke pokrenuo je lavinu nacionalističkih kritika i napada na festival, direktorku NP Dijanu Grbić i ansambl ove kuće, koje su im putem društvenih mreža, kako objavljuje portal tačno.net, uputili i udruženja boraca, i poznati Tviter ratnici bliski vlasti.

A da bi se pronašao nekakav „alibi“ za ovaj nacionalistički ispad, diskreditovanje festivala, SARTRA-a i crtanje meta banjalučkim umetnicima, lansirane su i kuloarske priče o navodnom uklanjanju zastave RS sa zgrade nacionalnog pozorišta „zbog gostovanja Sarajlija“.

Predstava „Moj sin samo malo sporije hoda“ izvedena je s velikim uspehom, sarajevski ansambl ispraćen je višeminutnim ovacijama i „dodatnim“ aplauzima publike upravo zbog skandaloznog politikanstva uperenog protiv SARTR-a, a o događajima koji su se odvijali „iza kulisa“ javnost je obavestio ansambl NP i direktorka Dijana Grbić, na konferenciji za novinare 12. juna.

“Osećam izuzetnu tugu, ne razočarenje, iznenađenje, prosto tugu i prazninu zbog svih dešavanja koja su se desila, jer smo sinoć zatvorili jedan od najuspešnijih festivala. Postavlja se pitanje – kome je ovo trebalo? Trpim izuzetno nasilje na društvenim mrežama o čemu je obaveštena policija. Ja sam svoj posao radila časno i odgovorno, i stojim iza svega što je urađeno“, izjavila je Grbić objašnjavajući ove incidente.

„Zastava nije strgnuta ni zbog koga, ona stoji u holu Narodnog pozorišta, i ističe se onako kako stoji u odredbama zakona iz 1993. Podsetila bih da je Sarajevski ratni teatar gostovao u našem pozorištu, 2015. godine, tada je izostala bilo kakva osuda, zato me jako čude reakcije osam godina kasnije, koje stižu na dan igranja predstave, čija je tema teška i bolna realnost dečaka koji je u kolicima i muka njegove porodice“, izjavila je direktorka banjalučkog pozorišta, posebno zahvaljujući publici na podršci koju je dala i festivalu u ovim okolnostima, i umetnicima iz Sarajeva.

Novih komentara na ovaj događaj, kako je za Danas rekao glumac ovog pozorišta Aleksandar Stojković, čije su izjave za Javni servis RS dobile podršku celog regiona, za sada neće biti, a pozorište će uskoro izaći sa zvaničnim saopštenjem.

Događaje sa Teatar festa za naš list komentariše reditelj Dino Mustafić, direktor Narodnog pozorišta u Sarajevu, koji ističe da je predstava SARTR-a u Banjaluci dočekana srdačno i sa ovacijama.

– Teatar Fest nije podlegao medijskim i političkim pritiscima već je stavio umjetnost ispred svega. Kolege iz Narodnog pozorišta Republike Srpske pokazale da politika ne smije biti toksična za pozorišnu zajednicu. Niko iz teatra nema potrebu da se ikome pravda i dodvorava, posebno to ne smijemo činiti politici. Kosmopolitizam u pozorištu je organski i spontan, u kojem ljudi samo treba da budu dobri ljudi – navodi Mustafić.

– Takve su i naše kolege u Narodnom pozorištu Republike Srpske. Vjerujem kako pozorište može da mijenja pojedince, ako već ne može da mijenja svijet. Nama svake večeri u pozorišnu salu dolazi nekoliko stotina ljudi, to je socijalni prostor dijaloga. Ne smijemo se odreći te svoje funkcije i moći javne riječi. Od drevnog pozorišta u Grčkoj, pa do Gutenberga, nove informatičke revolucije, teatar je ostao i opstao kao sredstvo komunikacije. Ako neko želi da kaže nešto sveto, kontemplativno, to će i dalje činiti preko teatra.

Prema rečima Mustafića, teatar ima moć da utiče na širu društvenu zajednicu, a naš česti oportunizam odredio je to što mi tu moć uglavnom ne koristimo.

– Kolege iz Narodnog pozorišta Republike Srpske su jasno rekli NE politici cenzure i etničke distance jer žele dekontaminirati pozornicu od vulgarnosti dnevne politike – istiće Dino Mustafić.

Odgovor za aplauze

Na pitanje novinara Javnog servisa RS, da li je u redu da pozorište s prefiksom „ratni“ gostuje u nacionalnom pozorištu, Aleksandar Stojković je da odgovor na koji još dobija aplauze građanske kulturne javnostu u regionu:

„Da li vi smatrate da bi meni, borcu Vojske RS, ratnom vojnom invalidu, trebalo da bude zabranjeno da učestvujem na festivalima u Federaciji BiH? Meni, koji sam bio pripadnik VRS od prvog dana, koji sam izgubio u ratu prijatelje, zavičaj, mladost? Sramota je da 30 godina nakon rata ja treba nekome da se pravdam što smo pozvali kolege na festival. Osam godina nakon rata Njemačka i Francuska su potpisale prvi sporazum o saradnji, i danas sarađuju!“, izjavio je Stojković.

Ružne i teške nacionalističke optužbe

Kako je Grbić izjavila na konferenciji za novinare, u ovoj priči „zanimljiv“ je još jedan momenat:

„Napadi na mene su se pojačali u vrijeme u kojem sam iz statusa vršioca dužnosti dobila rješenje kojim sam imenovana za direktorku, i sada i ja, i cveo organizacioni tim festivala trpimo jako ružne i teške nacionalističke optužbe, o čemu smo obavestili i policiju“, saopštila je Grbić.

Zahvalnost kolegama i banjalučkoj publici

Nagrade za najbolje glumice 25. festivala ravnopravno su podelile Jasna Diklić za ulogu Ane u predstavi SARTR-a „Moj sin samo malo sporije hoda“, i Vanja Ejdus za naslovnu ulogu u „Uspavanci za Aleksiju Rajčić“. U poruci  koju je 11. juna poslala iz Zagreba, gde je gostovala sa predstavom,  Jasna Diklić je istakla:

„Hvala kolegama, prijateljima, posebno banjalučkoj publici koja nas je na dirljiv način pozdravila na kraju predstave. Moj prvi profesionalni angažman bio je u banjalučkom Narodnom pozorištu, a na najljepši način se zatvorio još jedan krug“.