Direktor Prirodnjačkog muzeja: Živimo trenutni vrhunac otuđenja čoveka od prirode

Otvaranjem ove izložbe u Galeriji na Malom Kalemegdanu Prirodnjački muzej juče je počeo da obeležava 125 godina postojanja. Postavka o jednoj od najstarijih nacionalnih institucija u Srbiji, čija je autorka muzejska savetnica Aleksandra Maran Stevanović, biće otvorena do 15. aprila 2021, a iz Prirodnjačkog muzeja povodom jubileja u narednoj godini najavljuju seriju događaja, izložbi, naučnih publikacija, digitalnih programa, sadržaja na društvenim mrežama, animirani film.

* Čime se sve bavi Prirodnjački muzej, osim što brine o zbirkama, organizuje izložbe i ima izdavačku delatnost?

– Prirodnjački muzej u svojim odajama, zbirkama, radionicama, laboratorijama, galeriji, knjigama, internet prezentacijama spaja kulturu, nauku, prosvetu i zaštitu prirode, povezujući ih na jedan specifičan način, uspevajući da iz svojih predmeta izvuče ogroman broj informacija. Iz tih podataka o predmetima mi se trudimo da objasnimo kakav je njihov položaj u životnoj sredini, kako oni međusobno opšte, kakve pojave izazivaju, u kojem vremenu i kakve posledice po okolinu i živi svet one mogu da imaju, a naročito kako utiču na samog čoveka. Ipak, ono što posebno karakteriše Prirodnjački muzej i time ga i bitno razlikuje od drugih muzeja je potreba njegovog stalnog prisustva na terenu – u prirodi. Ne samo da bi se prikupili predmeti u prirodi, već da bi se prikupile i informacije o sredini odakle on potiče. Na taj način smo u poziciji da svojim saznanjima unapredimo mnoge aspekte života savremenog čoveka, sagledamo istorijske promene i pravac i smer u koje pojedine pojave vode. S druge strane, možemo pružiti i informacije o najracionalnijem pristupu za očuvanje i zaštitu bilo kog elementa ili kompleksa prirode. Dovoljno je, ali i potrebno, da te informacije neko čuje ili želi da upotrebi.

* U Srbiji je pre više od jednog veka, i pre osnivanja Jestastveničkog muzeja iz kog je nastao Prirodnjački muzej, postojao veliki broj prirodnjačkih zbirki. Kolika je danas zaintersovanost za prirodne nauke i da li su one ne neki način istisnute iz opšte kulture i obrazovanja – jedna od fundamentalnih prirodnjačkih nauka – geologija danas se izučava površno u okviru geografije, u srednjoj stručnoj školi i fakultetu tog profila?

– Pre osnivanja Jestastveničkog muzeja srpske zemlje, sada Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, 1895. nije postojao veliki broj prirodnjačkih zbirki u Srbiji, već tri koje su sredinom 19. veka bile poklonjene Liceju i Velikoj školi. Nakon osnivanja Jestastveničkog kabineta Velike škole, čiji je prvi upravnik bio Josif Pančić, njegovim ličnim angažovanjem, kao i radom i angažovanjem njegovih sledbenika, prikupljen je značajan broj prirodnjačkih predmeta. Njihov značajan broj je bio jedan od razloga osnivanja Jestatstveničkog muzeja, jer Velika škola nije imala prostor za čuvanje sakupljenih i dobijenih predmeta. Prirodne nauke su danas pomalo izgubile na privlačnosti, naročito oni njihovi fundamentalni delovi. Iako u tim oblastima još štošta ima da se kaže i radi, u savremenom društvu mladi ljudi su uglavnom prinuđeni da zapostavljaju svoje želje i ljubavi i da se vode ekonomskim aspektom izbora teme svojeg rada i budućeg zanimanja. Zbog toga se i obrazovne institucije prilagođavaju tim novim težnjama svojih polaznika.

* Da li se savremeni čovek potpuno odrodio od prirode i da li iz toga proističu i ekološki problemi, nedomaćinska rasprodaja i eksploatacija prirodnih, ne samo rudnih bogatstava?

– Proces „odrođavanja“ čoveka od prirode je odavno započeo, a u današnje vreme se vide te prve nagle i drastične promene, to njeno „jogunjenje“, njen otpor na toliku brojnost jedne organske vrste koja po svemu sudeći ima podosta autodestruktivnih tendencija. Otuđenje čoveka od prirode je proces koji traje od nastanka civilizacije i mi živimo njegov trenutni vrhunac. Ovo što nam se dešava je velika opomena od strane prirode. Ili Boga, kako ko želi da misli, govori ili veruje. Spas je u ponovnom okretanju i povratku prirodi, ali na racionalan i ekstenzivan način. Zar je trebalo da nam se dogodi ovo što se dogodilo da shvatimo da imamo kuću na selu, ili da poželimo da je tamo imamo? Kada smo poslednji put pili vodu iz bunara, a ne iz plastične flaše? Koliko smo vezani za korišćenje elektronskih uređaja, pre svega mobilnog telefona i televizora? Jednostavna pitanja na koja iskren odgovor može samo da zabrine. Eksploatacija prirode je druga strana te crne medalje. Samo najrazvijenija društva su shvatila sve ovo i o tome vode računa. Ostalima to još uvek nije važno.

* Koliko i kako pandemija virusa korona utiče na rad Prirodnjačkog muzeja i kakva su vaša iskustva iz prethodnih meseci?

– Pandemija kovida 19 je svakako poremetila rad i plan realizacije programa za 2020. u značajnoj meri. Naime, iako smo u potpunosti ostvarili plan izložbenih aktivnosti u našoj maloj Galeriji, broj posetilaca je bio za oko 15 puta manji nego ranijih godina. Ostvarili smo samo tri gostovanja sa našim postavkama po gradovima Srbije, pa se može reći da je plan izložbenih aktivnosti za 2020. minimalno ostvaren. Osim toga, akvizicije predmeta terenskim radom i mnogi poslovi u samim zbirkama nisu realizovani kako je zamišljeno, ali smo uspeli da ostvarimo investicije u poboljšanje uslova čuvanja i konzervacije predmeta. Na kraju, nekoliko kolega zajedno sa njihovim porodicama bili su inficirani korona virusom, ali, srećom, svi su uspešno prebrodili zdravstvene poteškoće bez ikakvih značajnih posledica.

Vremenska distanca za „koronu“

– Prirodnjački muzej aktivno prati sva zbivanja koja su u vezi sa aktuelnom pandemijom i na samom početku naši stručnjaci i saradnici su se uključivali u informisanje javnosti i tumačenje nekih pojava koje su iz našeg domena rada i istraživanja. Svakako da je to tema za neku od budućih izložbi. Međutim, zbog i dalje aktuelnih i brojnih nepoznanica u vezi sa biologijom i ekologijom samog virusa SARS-Cov-2, kao i njegove virulentnosti i karaktera same pandemije, smatramo da je još rano dati kompletnu i jasnu sliku svega, te da je za to potrebna izvesna vremenska distanca – kaže Milan Paunović.

Potpis Gavrila Principa u Knjizi posetilaca

– Izložba „Priča o nama“ sastoji se iz nekoliko celina. U Kabinetu retkosti su predmeti koji su privlačili pažnju javnosti u periodu kada su bili osnivani prvi prirodnjački muzeju u svetu. To su, pre svega, neobični i bizarni eksponati, preparati konzervirani na starinski način koji je danas gotovo prevaziđen i smatra se nefunkcionalnim sa prirodnjačko-muzeološkog gledišta. Na primer, to su životinje sa nekim deformitetima i teratogenim promenama, poput našeg jednookog fetusa praseta sa surlicom, ogromne polne kosti morža ili bizarno razapetog preparata slepog miša. Iz Arhive muzeja izvadili smo retke i neobične slike i zapise o događajima koji dovoljno govore o postojanosti Prirodnjačkog muzeja i njegovom putu kroz vreme. Interesantno je, recimo, videti sliku prve zgrade u kojoj je Prirodnjački muzej bio smešten, a koja odavno ne postoji. Nalazila se na uglu Ulice Miloša Velikog i Birčaninove. Bila je to zadužbina Stevče Mihajlovića, značajnog političara i zadužbinara iz 19. veka koju je on ustupio državi za potrebe udomljavanja državnih institucija. Osim toga, neobična je i slika današnje zgrade muzeja sa strane Ulice kneginje Zorke iz 1944. na kojoj se vide ruski tenkovi i zgrada Muzeja opasana džakovima s peskom, a u dnu ulice dim od urušene zgrade u Kneginje Zorke 66 na koju je tih dana pala saveznička bomba. Na nesreću, u toj zgradi se nalazio stan koji je iznajmila uprava Muzeja u koji je preneta arhiva i vredniji predmeti… Takođe, u našoj arhivi smo našli i potpis Gavrila Principa iz 1912. koji je on ostavio u Knjizi posetilaca, jer je u to vreme bio običaj da se posetioci upisuju prilikom posete Muzeju. Tu su, naravno, i veoma različiti i dobro očuvani eksponati iz Jestastveničkog kabineta nekadašnje Velike škole, preteče Univerziteta u Beogradu. Savremeni period je predstavljen opisom sadašnjeg stanja Muzeja, rezultatima aktivnosti njegovih zaposlenih i eksponatima koji su nastali u poslednjih nekoliko desetina godina. Putujući kroz sve celine jasno je da smeštajni problemi Prirodnjačkog muzeja nikada nisu ozbiljno i primereno rešavani.

Kulturna i naučna baza

U Prirodnjačkom muzeju danas se čuva 125 zbirki sa više od 1,6 miliona primeraka stena, minerala, fosila, biljaka, gljiva, životinja, lovačkih trofeja i lovačkog oružja. „Zbirke predstavljaju značajnu kulturnu i naučnu bazu, a u okviru njih se nalazi nekoliko stotina holotipova i unikatnih primeraka, po čemu je muzej posebno značajan. U zbirkama se čuvaju i primerci vrsta biljaka i životinja koje se više ne mogu naći na terenima Srbije, pa čak ni u svetu a u okviru Muzeja nalazi se i specijalizovana naučna biblioteka, među najstarijim na Balkanu, osnovana pre 115 godina, koja sadrži više od 22.000 naslova knjiga, rukopisa, naučnih časopisa, geografskih i geoloških karata“, kažu u Prirodnjačkom muzeju.

Od monografije do mobilne aplikacije

Povodom jubileja Prirodnjačkog muzeja, u saradnji sa JP „Srbomarka – PTT Srbije“, štampane su prigodne marke i koverte Prvog dana. U pripremi su: monografija o 125 godina postojanja Muzeja, knjiga o fauni leptira Jadovnika, Mileševke i susednih područja, Fauna slepih miševa Srbije u koizdavaštvu sa SANU. Kako je najavljeno, veb sajt Muzeja bitće redizajniran, a u pripremi je i mobilna android aplikacija namenjena edukaciji dece na temu pojmova i zanimljivosti iz prirode.