Đorđe Milosavljević za Danas: I u filmovima je ista atmosfera beznađa koje živimo

Takmičarski program igranog filma predstavio je najbolju prošlogodišnju i ovogodišnju regionalnu produkciju, u kojoj su i filmovi koji su prikazivani i osvajali nagrade na svetskim festivalima.

U trci za priznanja koja dodeljuje Montenegro Film Festival (Gran Pr Zlatna mimoza za najbolji film, Zlatna mimoza za režiju, scenario, najbolju mušku i žensku ulogu, Nagrada „Živko Nikolić“ za specijalni doprinos filmskom izrazu), bili su “Sirin” Senada Šahmanovića, “Tragovi” Dubravke Turić, “Najsrećniji čovjek na svijetu” Teone Strugar Mitevske, “Ekskurzija” Une Gunjak,“Sigurno mjesto” Juraja Lerotića, “Smrt djevojčice sa žigicama” Gorana Kulenovića, “Kajmak” Milča Mančevskog.

Ova selekcija prikazala je i nagrađivana ostvarenja naših reditelja, „Lost Country“ Vladmira Perišića i „Da li ste videli ovu ženu“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića, koji su bili među najiščekivanijim filmovima 36. hercegnovskog festivala.

Na jučerašnjoj, poslednjoj ovogodišnjoj konferenciji za novinare u Dvorani park, Perišić je govorio o uzbudljivom festivalskom životu svog filma, koji je svetsku premijeru doživeo u zvaničnoj selekciji „Nedelja kritike“ ovogodišnjeg Kana, gde je film „Lost Country“ dobio sjajne kritike, a glavni glumac, naturščik Jovan Ginić prestižnu nagradu Revelation Award za najboljeg glumca.

Potom i o regionalnoj premijeri na nedavno završenom Sarajevo Film Festivalu, na kojem je Ginić ponovo trijumfovao i osvojio nagradu „Srce Sarajeva“ za najboljeg mladog glumca.

Kako je istakao, on smatra da autori ne biraju teme kojima će se baviti u filmovima, već da one u njima sazrevaju, i da se desi taj trenutak kada se ona želi podeliti sa drugima.

– Što se mene tiče, moja potreba za stvaranjem je vezana upravo za devedesete godine. One su me obeležile i imam potrebu da uđem u pravljenje filma, koji je dug i mukotrpan proces. Motivi su vrlo intimni, i ne mogu ovako dobro da odgovorim kao film, u trentuku kad se deli sa gledaocima. Tinejdžerske godine svakako nisu lake, i u normalnim vremenima suočavamo se sa autoritetima i bitnim ljudima i preispitujemo se. U ovom filmu je ta situacija mnogo kompleksija zbog burnog perioda u kojem odrasta glavni lik.

Proces traženja naturščika koji će ga igrati glavni lik, kako je istakao Perišić, prilično je trajao.

– Dugo smo radili kasting, a onda je došla korona, kad je bilo nemoguće tražiti naturščika po školama. Na kasting je prošlo oko dve hiljade  dečaka dok nisam sreo Jovana Ginića. Ovde se ne radi o interpretaciji lika, već neko treba da inkarnira lik. Natruščici ne čitaju scenario, nego kako su hronološki poređane scene, tim redom i snimamo, tako da proces prati i sazrevanje lika koji dobija svest o istorijskoj i politčkoj situaciji u kojoj se nalazi – izjavio je Perišić.

Ova porodična drama, ali i politički triler viđen iz tačke gledišta dečaka, glavnog junaka, kako je žanrovski odredio „Lost Country“, do sada je pozvan na preko 30 internacionalnih festivala. U okobru će imati projekciju i u pariskom muzeju Centre Pompidou, nakon čega sledi distribucija u Francuskoj, Španiji, Izraelu…

Scenarista Đorđe Milosavljević, koji je uz Jelisavetu Seku Sablić, Rumenu Bužarovsku, Andriju Mardešića i Dušana Kasalicu član žirija ovogodišnjeg takmičarskog programa igrani film, kaže za Danas da je na festivalu u Herceg Novom video jednu selekciju koja je zaista presek kinematografije sa našeg područja.

– Moj najsnažniji utisak je, apsolutno, filmska, žanrovska i poetska srodnost tih filmova. Svi imaju vrlo sličnu atmosferu, a ta atmosfera je uglavnom osećaj beznađa, desperacije, prisustva drame, najčešće dosta angažovane, ali je sličnost tako velika da imate utisak da su to filmovi iz iste radionice, iz iste umetničke škole, i to mi je nekako obojilo kompletan utisak.

Neverovatno da te sličnosti idu dotle da i scenografije liče jedna na drugu, bez obzira što se radnje ovih filmova događaju na različitim prostorima zemlje, a i kostimi.

Na pitanje koliko te sličnosti proizilaze iz činjenice da većina ljudi na ovom našem prostoru danas živi u tom osećaju beznađa, Milosavljević kaže da su motivske, tematske podudarnosti u regionalnim filmovima čak ogromne.

– Imamo temu problem institucija, policije, zdravstva, školstva, problemi sa duševnim zdravljem, suicid, recimo, kao tema u tri ili četiri filma, otvoren kraj, pomalo i kao standardno rešenje. Najveći broj filmova koje smo videli, izuzev dva, završi se sa otvorenim krajem.

Bez obzira što je to umetnički apsolutno relevantno i ubedjivo, malo se čini da smo i mi kao umetnici u nekoj vrsti ćorsokaka, svedoci smo da nas očigledno pritiska ta društvena klima i duh epohe, ali nismo sigurni kakav bi to kraj filma bio koji ne bi bio nužno ne znamo šta je – objašnjava Milosavljevć.

– Ne bih rekao da je to nedostatak autorske hrabrosti, ja imam drugu vrstu zamerke, a to je da su ovi filmovi izrazito introvertirani i okrenuti sebi. Mislim da, opet u samo dva filma u ovoj selekciji, vidim želju autora da želi da komunicira sa publikom. Ostali očekuju od publike ili da ih tumači, ili da ih razume, ili da od ovih filmova digne ruke.

To je, naravno, umetnički hrabro, ali ova odluka može da bude i opasna u smislu da publika prosto ostane ravnodušna. Ovo je presek kinematografije ove godine, i nadam se da ćemo iduće godine imati više filmova sa zatvorenim krajem, i više onih kojima će biti važno ako ih publika prati – ističe Milosavljević.

Hercegnovski festival je u okviru retrospektivnog programa prikazao film Dušana Makavejeva „Ljubavni slučaj ili tragedija PTT službenice“, koji je u to vreme bio radikalan u kompletnom autorskom izrazu, a Milosavljević kaže da ni regionalnim filmovima koji se ove godine takmiče za nagrade ne fali radikalnost.

– Evo, spomenuću samo film „Da li ste videli ovu ženu“, koji je dosta radikalan u svom zahvatu, ili „Sigurno mjesto“ koji je, takođe, dosta ekstreman u iskrenosti, u toj želji da prenese direktno životno iskustvo. Ne fali, dakle, ni iskrenosti ni želja da se bude ekstreman, odnosno radikalan u umetničkom pristupu, ali možda nam na kraju filma fale odgovori.

Ti je moj utisak, da reagujem sa nekom unutrašnjom emocijom, da snažno doživljavamo stvarnost, ali da za mnogo pitanja prosto nemamo odgovore. A optimizma definitivno nemamo. Nažalost, nadamo se da će se situacija promeniti, ali u tom smislu je izbor filmova za festival u Herceg Novom ziasta bio dobar, jer je precizan. Daje uvid na srodnost naših kinematografija – ocenjuje Đorđe Milosavljević.

Posveta s crvenom ružom Srđanu Koljeviću

U Dvorani Park juče je priređena i svojevrsna posveta nedavno preminulom scenaristi, reditelju, profesoru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i jednom od najnagrađivanijih filmskih autora ovog prostora, Srđanu Koljeviću (1966 – 2023), koji je bio i dugogodišnji selektor Filmskog festivala Herceg Novi.

O njegovim delima, profesionalnim i ljudskim vrlinama, o saradnji, druženju i prijateljstvu, kao i o hrabrosti i duhovitosti koje nije gubio ni u najtežim trenucima bolesti, govorili su Stevan Koprivica, dramski pisac, profesor na FDU i na FDU na Cetinju, Đorđe MIlosavljević, reditelj i scenarista i takođe Koljevićev kolega sa FDU, i Maja Todorović, dramaturškinja i scenaristkinja, koja je bila Koljevićeva studentkinja.

U znak sećanja na njegov film „Sivi kamion crvene boje“ koji je, kako je podsetio Stevan Koprivica dobio više od 11 međunarodnih priznanja na 40 festivala, za Koljevića je danas u more bačena jedna crvena ruža.

Film „Da li ste videli ovu ženu“ veliki izazov

Na jučerašnjoj konferenciji u Dvorani Park predstavljen je i film „Da li ste videli ovu ženu” Dušana Zorića i Matije Gluščevića, koji od svetske premijere na prošlogodišnjem festivalu u Veneciji neprestano osvaja nagrade, a o tome kako je tekao rad na ovom filmu govorila je kostimografkinja Kristina Savić.

– Raditi sa dva reditelja je svakako bio izazov za sve, pa i za kostimografa. Oni imaju taj svoj jezik, polunemušti, otvaraju usta i komuniciraju međusobno, ali kako smo to snimali pet godina, nekako i vi krenete da komunicirate tim signalima,i iz pogleda znate da li se to njima dopada ili ne – izjavila je Savić.

BONUS VIDEO: