Đura Jakšić: Portret razočaranog romantika i doživotnog rodoljuba

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da vas podsetim da mu je Knezevina Srbija dva puta odbijala dodelu drzavljanstva ( tek treca molba je ispunjena )… po njegovom licnom misljenju zbog drzanja na najnizim platnim uciteljskim rangovima sto je i glavni razlog vecitog siromastva a stanje se popravlja tek u Beogradu ( pri kraju zivota ) dobijanjem, vec pomenutog, drzavljanstva… smrt je ubzana zatvorom ( maltretiranjem ) posle javne kritike “ salonskog generala “ Alimpijevica…

2. Ne treba zaboraviti ni veliki ugled Djure Jaksica u SPC sve do danasnjih dana, pre svega zbog pesme Kaludjeri (1877):

   Gledo sam vam metanije,
   Kad varate Boga ziva;
   Gledo sam vas, gde se pije,
   Gde se jede i uziva.

   Sluso sam vas, kad kunete
   Svoje stado, svoje verne,
   I kad tajni prizovete,
   Licemerni, licemerne!

   Gledo sam vas – ne da nisam,
   Kad razbludom usplamtite;
   Gledo sam vas, ne da nisam,
   Licemerni, upamtite!

   1. Nismo u pravu kad kazemo da nam nikad ovako lose nije bilo. Ova pesma koju ste citirali upravo kaze da nam je odvajkada „nikad gore“ stanje. I ne radi se samo o SPC. Sta nije s nama u redu?

   2. Nedugo nakon što je objavio ovu pesmu više nije bio međ živima. Slučajnost? Možda. General Ranko Alimpić je takođe bio pod sumnjom za njegovu smrt. Naravno nikad se nije saznalo ko ga je umlatio u mračnoj beogradskoj ulici. Zvanično -tuberkoloza ali su mu i „kalfe“ pripomogle. Zanimljivo stvar da je pre desetak i kusur godina njegova bista sa groblja na Liparu kod Kragujevcu netragom nestala ali je malo kasnije pronađena na lokalnoj deponiji. Ispostavilo se da ju je tamo „prebacio“ nekakav pop. Crkva niti zaboravlja niti prašta. I posle 150 godina Đ.J. im smeta. Nije imo dlake na jeziku. Da jeste poživeo bi duže…

   3. Da je ovo napisao u poslednje tri decenije, narocito danas, bio bi na listi „autosovinista“, „samopljuvaca“ i „mrzitelja srpskog naroda i svega sto je srpsko“ koji perfidno napada Vucica i one koji su ga odlikovali.

3. Srpska država se vazda okrutno obračunavala sa srpskim patriotima, među koje se nikako ne mogu ubrajati nacišovinisti.

4. Hvala. Hvala puno, jer Đura Jakšić i njemu slični čine Srbiju. Oni su je
   napravili i proslavili. Do danas. A ostalo nam i za sutra.

   1. Đura Jakšić je rođen u Vojvodini sadašnjoj severno srpskoj provinciji.

      1. Čovek može biti rodjen bilo gde ali će uvek biti ono što jeste. Mesto rodjenja ne znači nista osim, kod Srba skorojevića i sitnih palanačkih duša, koji potržu mesto rodjenja kao nešto nakjvažnije. Uostalom neki najveći umovi su rodjeni po nevidjenim zabitima. Mogao je da se rodi i u Sibiru bio bi opet Srbin. Ili u štali, pa bi opet bio Djura, Srbin i patriota. Zašto je toliko znamenitih Srba rodjeno u Vojvodini? Da li zato što je Vojvodina srpska ili, zato što su ti znameniti Srbi „vojvodjani“, što je očita intencija Vašeg komentara.

5. Mošti je izraz koji se koristi isklučivo za posmrtne ostatke svetaca, posle kanonizacije. Đura Jakšić nije vio svetac, hvala bogu, nego upravo ono što ste i napisali, rodoljub, svestrani umetnik i osoba koja je bila neshvaćena u ovoj sredini

6. Samo vernik moze da napise ove stihove. Djura je bio buntovnik i odlicno znao da je vera jedno, a crkva nesto drugo.
   Biti protiv svake vlasti, kako svetovne, tako i duhovne, oznacava slobodu duha kod coveka i naroda kome on pripada.
   Kada ljudi u vlasti ne osecaju, niti razumeju umetnicki narativ, oni ne osecaju, niti razumeju ljudsku slobodu.