Đuričko: Površni ljudi klize kroz život

Na ovu konstataciju vas može navesti i glumac Nikola Đuričko, koji je, čini se, sinuo od kada se pre skoro dve godine nastanio u ovom gradu.

U retkim javnim nastupima u kojima se od odlaska iz zemlje mogao videti deluje raspoloženo, optimistično, kako sam kaže, obodren je novim izazovima.

Đurička ćemo uskoro gledati i u Netfliksovoj popularnoj seriji „Stranger Things“ i naučno-fantastičnoj sagi „For all Mankind“, a na ovogodišnjem Festu, u subotu, premijerno je predstavljen film „Živ čovek“ u kome igra naslovnu ulogu.

U ovoj melanholičnoj komediji igra beogradskog rokera i nekadašnjeg člana kultnog benda „Sinovi“ Igora Đelića Đelu.

On živi sa ženom Sunčicom (Nada Šargin), sa kojom ima dosta problema, ali i mnogo godina provedenih zajedno. U haosu svakodnevnice, usled jednog ženinog uznemirujućeg priznanja i novosti koje mu priređuje ćerka tinejdžerka, Đela shvata da želi da promeni svoj život.

O ovom filmu, o tome kako izgleda njegov život u Americi, zašto je tamo otišao, pitali smo, između ostalog, Nikolu Đurička.

* Kako biste u profesionalnom smislu sumirali vreme od kako ste u Americi, tačnije u Los Anđelesu, epicentru filmske industrije?

– Da nije bilo korone mislim da bi ceo svet bio sretnije mesto za život, samim tim i moj život bi bio sretniji. Teško mi je da napravim pravu analizu jer nisu normalne okolnosti ali sve u svemu živi smo i zdravi a to je danas velika stvar. Sa jedne strane zanimljivo je da je ceo svet ujedinjen u problemu i potrazi za rešenjem, a sa druge strane interesantno je koliko je naš celokupni način života veoma lako kvarljiva roba i kako jedan mikroskopski virus može da nam preokrene sve.

* Kazali ste da je mnogo toga uticalo da se odlučite da napustite zemlju, između ostalog, i u profesionalnom smislu. Nedostajali su vam, kako ste rekli, izazovi. Od čega ste se u tom profesionalnom smislu ovde zamorili i da li su vam se u Americi već ispunile neke želje kada je reč o izazovima?

– Prvo, voleo bih da se razumemo, ja nisam ništa napustio i ja ću zauvek ostati deo Srbije i tog kulturnog prostora. Ja sam želeo da sebi i svojoj porodici pružim šansu da doživimo nešto novo, i da podignemo nivo igre, da se sportski izrazim. Nisam se ni od čega konkretno zamorio ali sam želeo da se bavim svojim poslom u najjačoj ligi na svetu, da se opet sportski izrazim. Kada čovek sebi postavi nove izazove to pokrene neke nove motore koje ni ne zna da postoje.

* Da li je među tim izazovima bilo i onih zbog kojih ste posumnjali u sebe ili u to da li ste doneli pravu odluku?

– Ne. Preseljenje čitave porodice na drugi kontinent je toliko velika životna odluka i ona se ne može doneti na osnovu nekakvog impulsa ili prolazne emocije. Sam proces je trajao skoro dve godine tako da je promišljanje i vaganje trajalo toliko. Na kraju, posle svog razmišljanja, trebalo je skočiti u nepoznato, a tada više nema vremena za kolebanje.

* Vi ste i pre odlaska u Ameriku snimali za inostrane produkcije, između ostalog, učestvovali ste u filmu „Zemlja krvi i meda“ Anđeline Džoli. Da li vam je to pomoglo i otvorilo vrata ka novim kontaktima?

– Snimao sam i „Genius“ I „Legends“ za FOX I National Geographic, “Informer“ za BBC, i još ponešto i svi ti projekti su mi stvorili neka poznanstva koja su mi i sad od pomoći. Naravno, Angelina mi je pomogla da nađem agenta u Londonu i to jeste bilo ključno i započelo je čitav proces.

* Igrate naslovnu ulogu u novom filmu Olega Novkovića „Živ čovek“ za koji on kaže da govori o tome šta se dešava kada čovek brzo živi, a ne umre mlad. Šta vi kažete, o čemu je ovaj film?

– Lepo vam je Oleg rekao. Njegov odgovor će vam se potpuno razjasniti kad pogledate film. Voleo bih i ja da vam jednostavno odgovorim ali da izbegnem banalizaciju i pojednostavljivanje. Ovaj film priča priču o čoveku koji oseća nekakvo nezadovoljstvo, koji se preispituje gde je u životu i gde želi da bude, o njegovoj odrasloj deci, o njegovom braku, o njegovim živim i mrtvim drugovima, o sreći koja mu je sve vreme pred očima.

* Indikativan je i naslov filma – „Živ čovek“. Nameće pitanje šta čoveka čini živim. Kakva su vaša razmišljanja o tome?

– To je teško pitanje jer medicinski je lako reći da je neko živ – ako radi srce, onda smo živi, ali da li čovek živi ispunjen, smislen život koji vodi nečemu to je pitanje svih pitanja. Mislim da se mi obični, ljudi koji promišljamo život, preopterećujemo smislom života i sebi zadajemo nemoguće zadatke u potrazi za dubinom. Zavidimo površnim ljudima jer oni klize kroz život.

* Kakva su vaša razmišljanja o tome iz ugla lika koji igrate, a on je bivši član rnr benda „Sinovi“. Koliko sećanje na ono što zovemo „našim vremenom“ može da nam okameni život, napravi od njega muzej?

– Sećanja su samo jedan trik. Skloni smo da idealizujemo prošlost, a pogotovu mladost. Đela bi da pobegne od prošlosti ali zna da nema šta da traži u budućnosti i da, to ste dobro primetili, on oseća opasnost od zaglavljivanja u bivšim vremenima. On nažalost nikad nije u potpunosti sazreo ali život, naravno, neće da čeka da on sazri.

* Jeste li pratili ovogodišnju dodelu Oskara?

– Jesam, naravno. U Los Anđelesu se ceo grad uzmuva kada dođe taj dan. O Oskaru se priča u radnji, na pumpi, sa komšijama i sa prolaznicima. Ceo grad priča samo o filmovima i nagađa ko će odneti zlatnu statuu, debatuje se koji film se kome sviđa, zašto i tako dalje. Meni kao ljubitelju filma i glumcu je uvek drago da pričam o kinematografiji. Nažalost, zbog pandemije Oskari su, kao i cela filmska industrija, podelili sudbinu celog sveta tako da se snimalo manje i sama ceremonija nije imala glamur i sjaj kao prethodnih godina.

* Možete li da zamislite da Amerika bude vaš novi dom?

– Naravno da mogu. L. A. je već i jeste skoro dve godine dom meni i mojoj porodici, ali ja volim da se osećam građaninom sveta i da je cela planeta moje igralište. Ko zna gde će život da me odvede dalje.