Doba najcrnjeg televizijskog očaja

Svaki novi predsednik koji stigne u Belu kuću izazove olujne promene i transformacije u produkciji televizijskih serija, koje na taj način odražavaju strahove i nade na početku svake nove ere“, ovim rečima otpočela je svoj odličan tekst pod naslovom „Između strašne sadašnjosti i distopijske budućnosti“ Paula Vaskez Prijeto, u rubrici Spektakli, uglednog argentinskog dnevnika „Nasion“ koji je jedan od najstarijih na svetu. Tekst koji je objavljen u izdanju dnevnika iz Buenos Ajresa prošlog četvrtka, veoma je zanimljiv i fenomenološki ukazuje na pojave u televizijskoj industriji, te ćemo se osvrnuti na najzanimljivije delove.

Sa nenadanim dolaskom Donalda Trampa prošlog novembra, fantastični horor i najjezivije distopije su se očigledno ustoličile u vremenima koja dolaze. Izgleda da stvarnost nije dovoljna da objasni šta sve može da se izrodi grozničave mašte neumorne mašinerije kao što je Holivud. Ako je u vreme DŽordža Buša starijeg koje je obeležio Zalivski rat, “Tvin Piks” pokazao svetu drugo slojevitije lice Amerike, sa svojim zločinima i nitkovima. Onda je eru Bila Klintona i politike njegove demokratske stranke obeležilo „Zapadno krilo“. Onda je usledila inter-rasna ljubavna priča upakovana u „Skandal“ kojom su liberalne manjine ovekovečile svoju oduševljenost i zaljubljenost u Baraka Obamu. S pojavljivanjem Donalda Trampa na političkoj sceni, stiglo je doba najcrnjeg očaja. „Sluškinjina priča“, „Američki bogovi“, „Američka horor priča“ i povratak „Tvin Piksa“ najbolji su primeri iracionalnog straha i moglo bi se reći mitološkog fundametalizma i užasa kome teatar apsurda nema na čemu da pozavidi. Izgleda da Holivudu ništa drugo nije ni ostalo nego da se prepusti fantaziji ne bi li nekako uhvatio u korak sa stvarnošću.

Baš kada se vladavina DŽorža Buša Starijeg približavala kraju i kada se oko Zalivskog rata digla sva moguća buka po celom svetu, serija koja je kao nijedna druga prikazala tu Ameriku neobjašnjivih zločina i paralelnih svetova bila je „Tvin Piks“ Dejvida Linča. I ovo ostvarenje nastalo krajem osamdesetih godina prošlog veka iz razuzdane mašte ovog reditelja takođe se suočavala sa dnevnim košmarom stvarnosti koja je postajala sve crnja. Treba se prisetiti i toga da su devedesete donele nove ratove i zloslutne znake, te je misteriozni zločin Lore Palmer bio vrh ledenog brega još veće apokalipse. Ozbiljna publika je morala da čeka na povratak ovog ostvarenja četvrt veka, a usput se još nekoliko vlada i promenilo. Onda je stigla i treća sezona koja je zapravo nagovestila novu eru televizijske kulture. Ali, ako se serije i jesu promenile, vlade i nisu baš toliko. Pobeda Donalda Trampa pre manje od godinu dana, bacila je u zasenak sva predviđanja. Upravo od tada, čini se da svaka nova serija postaje eho ove nepredviđene anomalije koja se dogodila.

Holivud je oduvek predstavljao istorijsko uporište američke liberalne tradicije. Mnogi tamošnji stvaraoci su implicitno ili eksplicitno iznosili lične stavove o budućnosti svoje zemlje i o pitanjima javnog i društvenog života svoje. Mnogima su još uvek ostale u sećanju antikomunističke racije iz doba makartizma, egzil velikih figura kao što su Čarli Čaplin i Orson Vels, veliki protesti glumaca i filmskih radnika za vreme rata u Vijetnamu, što je i dovelo do stvaranja borbene aure novog Holivuda sedamdesetih godina. Upravo je za sve te ljude dolazak Donalda Trampa na vlast predstavlja opasno kulturološko nazadovanje koje je na površinu izbacilo najjezivije utvare iz američke prošlosti. NJegova javno obznanjena antimigrantska politika, njegovo nipodaštavanje žena ili pripadnika i pripadnica LGBT zajednice, njegovo groteskna prepotentnost u međunarodnim odnosima kombinovana sa televizijskim alter egom koji je vidljiv u bizarnom televizijskom rijalitiju koji gledamo svaki dan naterala je ljude u audiovizuelnoj industriji na nova iščitavanja stvarnosti koja osciliraju između podsamevanja i zabrinutosti. Dovoljno je čuti sve govore nagrađenih ili replike voditelja na dodeli nagrada Emi od pre nekoliko dana, ili se prisetiti nekih od reči izgovorenih na prošloj ceremoniji dodele Oskara. Iza svakog osmeha krio se poziv na uzbunu.

Postoje dve serije koje su ključne za razumevanje ovog fenomena. To su „Sluškinjine priče“ čiji je producent Hulu, na nedavnoj dodeli Emija je bukvalno briljirala, širom sveta je pobrala sve od reda pozitivne kritike. Nastala prema romanu Margaret Atvud koji je ova Kanađanka napisala 1985, ova serija priča priču o zamišljenoj budućnosti u kojoj religiozni fundamentalizam upravlja vladom, gde žene imaju pravo samo da rađaju i vaspitavaju decu, dok ulicama na kojima su vidljivi samo krv i smrt špartaju vojne patrole koje kontrolišu svakodnevni život. Iako je Margaret Atvud knjigu naspisala inspirisana istinitim događajima iz različitih istorijskih pertioda koji su se dogodili na različitim mestima, ova serija je danas postala znak za nova vremena. To je bilo najuočljivije na nekoliko skupova koji su se zalagali za prava žena, protiveći Trampovoj politici. Učesnici skupa u „Sluškinjama” su videli simbol svog položaja.

Druga serija su „Američki bogovi“ koji takođe imaju književni predložak. Nastali su prema romanu Nila Gejmen. Ovaj roman prvi put objavljen 2001, istog časa je postao klasik – intelektualni i umetnički vrhunac višestruko nagrađivanog majstora inovativne fikcije, Nila Gejmena. Sada imate priliku da otkrijete misteriju i magiju nove verzije autorovog rukopisa. Prošireno i dopunjeno izdanje “Američkih bogova” sa revidiranim prevodom, iskonsko je ruho ovog savremenog remek-dela. Senka je proveo tri godine u zatvoru, gledajući svoja posla, služeći svoju kaznu. Želeo je samo da se vrati u zagrljaj svoje voljene žene i da se kloni nevolje do kraja života. Ali svega nekoliko dana pre isteka kazne saznaje da mu je žena poginula u saobraćajnoj nesreći. Od tog trenutka, svet je za njega samo jedno negostoljubivo mesto. Odlazeći na sahranu, Senka u avionu upoznaje sedog čoveka koji sebe zove Gospodin Sreda. Ovaj samozvani prevarant i bitanga nudi Senki posao. A Senka ga, kao čovek koji više nema šta da izgubi, prihvata. Ali rad za enigmatičnog Sredu ima svoju cenu i Senka ubrzo shvata kako će njegova uloga u Sredinim mahinacijama biti mnogo opasnija nego što je mogao da zamisli. Zapetljan u svet tajni, on kreće na divlje putešestvije i susreće, između ostalih, ubilačkog Černoboga, vragolastog Gospodina Nansija i prelepu Ister – koji naizgled svi znaju više o njemu nego on sam. Senka će ubrzo naučiti da prošlost ne umire, da svi, uključujući i njegovu pokojnu ženu, imaju tajne i da se ispod spokojne površine svakodnevice sprema oluja – epski rat za samu dušu Amerike – sukob star koliko i samo čovečanstvo. “Američki bogovi” su seksi, uzbudljivo, mračno, duhovito, poetično i kaleidoskopsko putovanje duboko u mit, širom Amerike koja je istovremeno i jezivo poznata i sasvim strana.

Jedna era, jedan predsednik jedan žanr

DŽordž Buš (stariji) – Tvin Piks
Bil Klinton – Zapadno krilo
George Bush (mlađi) – 24
Barak Obama – Skandal