Dobar roman o ratu je antiratni

Ona je, međutim, istakla da njen roman nije ratni, ni feministički, niti porodični, ali ima sve te elemente. Prema rečima autorke iz Banjaluke, u romanu je rat pozadinska priča, jer je htela da se spolja ovi prostori vide po nečem drugom, ali da ipak nije mogla da izbegne
ratnu priču.

„Kod nas se dosta pisalo o ratu, postojale su razne perspektive, ima mnogo loših knjiga o ratu ima nekoliko dobrih knjiga o ratu, jer je to tema od koje je teško pobeći a teško i suočiti i izneti kroz roman da bude univerzalna i da ima katarzični antiratni efekat, jer dobar roman o ratu
je samo antiratni“, rekla je Stupar Trifunović.

Kako je istakla, ona je bežala od tih tema, jer nije želela da bude još jedan loš ili osrednji pisac, koji prodaje lošu, netačnu ili pristrasnu „samotraumu“ u priči o ratu.

Ipak, kako je rekla, njena knjiga je naslonjena na lično iskustvo.

„Nijednog trenutka u romanu nisam želela da imenujem ovu ili onu stranu, bila mi je važna strana dece i žena“, rekla je Stupar Trifunović.

Po njenim rečima, ideja je kako oni nikad nisu imali priliku da izraze svoje neslaganje.

„Bili smo izloženi užasima, a nikog nije bilo briga što se mi sa tim ne slažemo. Nas kao decu čak niko nije pitao da li želimo da bežimo, menjamokuću, grad…ta vrsta ljutnje
deteta prožima ovi knjigu“, dodala je ona.

Kako je istakla, Evropska književna nagrada je za pisce ovih prostora neka vrsta preporuke i lansiranje na evropsko književno i čitalačko tržište i omogućava piscu da bude
prevođen na više evrospkih jezika.

„To je najbolji deo u vezi sa ovom nagradom je što pisce koji nisu poznati, nagradu pruži podršku i preporuku izdavačkim kućama u Evropi da knjigu objave“, napomenula je
ovogodišnja dobitnica.

Ona je istakla da su reakcije na knjigu dobre širom Bosne i Hercegovine

Knjiga „Satovi u majčinoj sobi” je do sad prevedena na španski, italijanski, bugarski makedonski…