Dobar život, osnovno obećanje modernosti

Koncept ovogodišnje izložbe je Good Life, odnosno uspostavljanje odnosa i poimanja prostora fizičkog i društvenog, kao zatečenog i statičnog stanja i mesta kao privremenog, promenljivog i zavisnog od društvenih procesa. Neispričana povest ove zgrade, trebalo bi da bude refleksija društvenih procesa, ambicija i predviđanja, a karakteristika modernosti i jeste sposobnost vizije budućnosti. Njeno osnovno obećanje je dobar život.

– Od nas se očekuje da bar zadržimo kvalitet sadržaja koji smo prethodnih godina imali, uz neprekidno smanjivanje budžeta. Ove godine računamo sa 21 milionom od gradskog sekretarijata i još pet miliona dinara očekujemo od Ministarstva za kulturu. Pomenuću da smo 2009. imali 38 miliona dinara u budžetu. Ipak, sa toliko manje para mi radimo jednako dobro – istakao je na jučerašnjoj konferenciji u Skupštini grada, Aleksandar Peković, predsednik Odbora Oktobarskog salona i zamenik gradskog sekretara za kulturu.

Direktorka Kulturnog centra Beograda, Mia David, naglasila je tom prilikom da uslovi u kojima nastaje program i sarađuje se sa producentima i umetnicima, nikako nije profesionalan.

– Okupili smo se u aprilu, u maju smo stupili u kontakt sa umetnicima, a oni su tek nakon toga počeli nešto da rade i to samo na obećanje jer su prvi honorari uplaćeni tek pre nekoliko dana. Sve funkcioniše samo na poverenje, a to nije nešto čime kulturna ustanova treba da se hvali, da ne može da isplanira nijednu fiskalnu godinu unapred. Ipak, mi volimo Oktobarski salon i rad je potpuno zadovoljstvo. Koncepcija je ove godine znatno drugačija i imamo prilike da na neposredan način upoznajemo umetnike i sve učesnike – reči su Mie David.

Kustosi izložbe ove godine biće naš Branislav Dimitrijević i Mika Hanula iz Švedske jer kako objašnjava Dimitrijević, stranom kustosu je potrebno bar godinu dana da se u ovakvim okolnostima upozna sa lokacijom i situacijom.

– Kada imate problema sa količinom novca, prioritet je pažljiva raspodela. Važno je podržati umetnike i produkciju radova. Ova izložba je događaj, iskustvo u specifičnom prostoru, tiče se lokalnosti i bavi se onim što se sa engleskog teško prevodi: site specific. Što se tiče finansijskih problema, mom senzibilitetu odgovara ovakav razvoj događaja, jer smo uprkos kratkom roku, sve perfektno i efikasno razradili, a pritom sam svestan onoga što se oko nas dešava i koliko kriza ometa sve. Zahvaljujući predanoj saradnji sa direktorkom KCB-a, mi smo uspeli da sve izvedemo – zaključuje Dimitrijević.

Njegov švedski kolega, Mika Hanula, vidi ovu izložbu kao izvrsnu priliku da se bavi onim što smatra važnim, a da zgrada pruža brojne mogućnosti.

– Cilj nam je da izbegnemo instrumentalizaciju ove lokacije, već da vidimo koji su fizički i diskurzivni doživljaji zgrade, uticaji i da razmišljamo „šta je dobar život“, kroz vreme – smatra Hanula.

Umesto kataloga biće objavljena knjiga sa pričama i esejima značajnih pisaca, kao i intervjui koji iskazuju relevantne intelektualne i istraživačke pozicije u kojima se postavljaju pitanja krize dominantnog društvenog imaginarijuma u odnosu na navodnu nezamislivost transformativne društvene imaginacije.

To land with your feet running

Hanula opisuje prilike u kojima se našla organizacija Oktobarca padobranskom situacijom „to land with your feet running“. Što znači, kad ti noge dotaknu dno, nastavi da trčiš (ma šta te tamo dole dočekalo) i tako karakteriše umetnike i sve učesnike ovogodišnjeg Oktobarskog salona: Vladimir Arsenijević, Mladen Bizumić, Biljana Đurđević, Mirjana Đurđević, Ekspodium – Bart Vajt i Nikos Doulos, Anika von Hausvolf, Vlatka Horvat, Ana Hušman, Vilu Janiso, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Ansi Kasitoni, Karsten Konrad, Juka Korkeila, Volfgang Krause i Silvioa Lorenci, Ana Krstić, Svebor Midžić, Sreten Ugričić i brojni drugi…