Dobitnik Nobelove nagrade za književnost biće poznat sutra

Razlog za to krije se velikim delom u prošlogodišnjem laureatu Bobu Dilanu. Švedska akademija srušila je sve norme tradicionalnog shvatanja književnosti proglašivši za nobelovca slavnog pevača, muzičara i kantautora, pa se tako ovaj put s većim nestrpljenjem iščekuje šta će sada odlučiti Nobelov komitet.

Prava iznenađenja, međutim, nisu moguća, otkada najpoznatije svetske kladionice predviđaju pobednike. U poslednjih desetak godina sedam puta je dobitnik nagrade bio među tri imena sa najmanjom kvotom na listama kladionice, a čak četiri puta je laureat imao najviše šansi za pobedu. Tako je beloruska novinarka Svetlana Aleksijevič pre dve godine imala najmanju kvotu – 2/1 u trenutku kada se kladionica zatvorila, švedski pesnik Tomas Transtremer 2011. je imao šanse 4/6, nemačka književnica Herta Miler 2009. 3/1, a godinu dana pre toga francuski pisac Žan-Mari Gistav le Klezio 2/1. Čak se i Bob Dilan godinama nalazio u prvih deset imena sa najboljim šansama za pobedu.

Prema oceni rukovodstva kladionice Ledbrokes, koji su prvi uveli klađenje na budućeg nobelovce, u svakoj trci (o kom god sportu da je reč) u proseku favorit pobeđuje u 30 odsto slučajeva. Ovaj put najmanja kvota je na kenijskog autora Ngugi va Tiongo (kvota 4/1), koji je i prošle godine važio za glavnog favorita. On se, zapravo, poslednjih godina obavezno nalazi među glavnim Ledbrokesovim kandidatima za Nobela, a to što se ista situacija ponavlja, ne znači da ima slabiji izgled za uspeh. Naprotiv. Tako su i Alis Manro i Svetlana Aleksijevič bile nekoliko godina među pet pisaca sa najmanjom kvotom, pre nego što su postale laureatkinje.

Tik uz njega je slavni japanski pisac Haruki Murakami, takođe stalni favorit. Ako je suditi po kvoti – 5/1, njegovi obožavaoci više nego ikad veruju da je ovo njegova godina. Zapravo, oni svake godine veruju da je to njegova godina, zbog čega širom sveta Murakamijevi čitaoci uplaćuju novac kladeći se da će njihov omiljeni pisac postati nobelovac i time smanjujući njegovu kvotu i klasifikujući ga među glavne favorite.

Najveće iznenađenje trenutno se nalazi na trećem mestu. U pitanju je kanadska književnica Margaret Atvud. Iako je dobro poznato da je autorka „Slepog ubice“ godinama nominovana za najvažnije književno priznanje, do sada nije bila viđena kao jedan od glavnih favorita, pre svega jer je pre četiri godine ovo priznanje otišlo u ruke njenoj sunarodnici i uz to ženi Alis Manro. Književna kritika smatra da je Nobelov komitet, budući da voli da šara prilikom odluka o nagrađenima, onog trenutka kada je imenovao Manro, zacementirao svoju odluku da Atvud neće dobiti ovo priznanje ili barem ne još neko duže vreme (ako ga ova 77-godišnja književnica uopšte dočeka). Razlog njenog pojavljivanje na listi može se tražiti u ponovo otkrivenom značaju njenog dela. Naime, iako je Atvud vrlo cenjena književnica, mnogi su ipak za njeno ime čuli tek nakon serije „Sluškinjina priča“ (zasnovanoj na njenom istoimenom romanu) koja važi za jedan od najboljih televizijskih programa u poslednjih nekoliko godina i koja je nedavno osvojila nekoliko nagrada Emi (zanimljivo je da se na samoj dodeli pojavila i kanadska autorka koju je televizijski svet pozdravio ovacijama). Njena distopijska priča objavljena pre više od 30 godina tako je postala važno mesto u posmatranju Trampove Amerike, zbog čega su iznova štampani novi tiraži ovog dela, ali i njenih drugih knjiga. Istovremeno „Sluškinjina priča“ postala simbol feminističkih protesta u SAD. Da li će i Nobelov komitet poslušati publiku i nagraditi Margaret Atvud, videćemo u četvrtak. S obzirom na nova tumačenje njenog teksta, to će svakako biti i politička odluka.

Velikim delom bila bi politička odluka i kada bi bio nagrađen južnokorejski pesnik Ko Un, posebno u trenutku kada Kim Džong Un i Donald Tramp zveckaju oružjem. Ko Un je pacifista i nekadašnji zen monah koji je izgubio veći deo svoje porodice u Korejskom ratu, da bi godinama zatim tri puta završio u zatvoru boreći se za ljudska prava i demokratiju u Južnoj Koreji. Njegova kvota u kladionici Ledbroks je 8/1, a tu cifru deli sa kineskim piscem Jan Lianke, čije su knjige bile zabranjivane u rodnoj Kini. Lianku su šanse znatno povećane u poslednjih nekoliko dana, iako je Nobelova nagrada nedavno otišla u Kinu (i ruke Moa Jana), kao i u slučaju Kanade i Alis Manro.

U prvih deset su takođe sve stari znanci: izraelski pripovedač Amos Oz (10/1), italijanski književnik Klaudio Magris (10/1), španski prozaista Havijer Marijas (10/1), sirijski pesnik Adonis (6/1), američki pisac Don DeLilo (12/1). Ime dobitnika još nije poznato, ali ono što jeste je da će ove godine iz Nobelovog fonda za književnog laureata biti izdvojeno devet miliona švedskih kruna, odnosno blizu milion evra.

Kada će se znati ko je razmatran za priznanje

Tek 2067. godine biće tačno poznato koji pisci su bili razmatrani za ovogodišnju Nobelovu nagradu za književnost, budući da će za pedeset godina biće objavljeni podaci ko su sve u razgovorima članova Švedske akademije ovih meseci bili kandidati koji su, prema rečima Alfreda Nobela, stvorili „na polju književnosti najbolje delo idealističkih tendencija“. Početkom godine saopšteno je da su 1966. kada su ovo priznanje podelili ukrajinski jevrejin Šmuel Josif Agnon i nemačka jevrejka Neli Zaks, razmatrani i Vinstan Hju Odn i Grajam Grin. U izboru je bio i Semjuel Beket, ali je neko od članova izjavio da su pesimističke tendencije u njegovom delu suprotne duhu želje Alfreda Nobela. Beket je ipak nagrađen četiri godine kasnije. Inače, ovo je bio treći put da je nagrada bila podeljena, a u istoriji Nobela to se dogodilo samo još jednom (1974).